Slučaj paljenja kuće novinaru „Žig Info“ Milanu Jovanoviću je okončan. Dragoljub Simonović je osuđen na četiri godine zatvora i novčanu kaznu od 100.000 dinara, a njegovi saučesnici su takođe osuđeni na zatvorske kazne. Ovo je jedan od retkih slučajeva gde je napad na novinara rasvetljen i okončan osuđujućom presudom, a čitavim slučajem je rukovodio tužilac Predrag Milovanović, koga je javnost i pre ove presude prepoznala kao nekoga ko je imun na spoljašnje pritiske i ne ustručava se da iznese svoje mišljenje javno. Mnogi ga, uz još nekoliko tužilaca, vide kao nekoga ko bi mogao da donese korenite promene u srpskom tužilaštvu.
Konačno smo dobili pravosnažnu osuđujuću presudu za napad na jednog novinara. Vi ste vodili slučaj. Da li ste zadovoljni presudom i da li je bilo izazovno voditi istražni postupak, a kasnije i zastupati samu optužnicu?
Iako su pojedini mediji izvestili javnost o tome da su okrivljenima pravosnažnom presudom smanjene kazne, čime je stvoren odijum, sa druge strane ja na ovu presudu gledam krajnje afirmativno. Naime, ono što je najvažnije, Apelacioni sud u Beogradu je potvrdio pravnu konstrukciju tužilaštva da se radilo o posrednom podstrekavanju, odnosno svojesvrsnoj konspiraciji. Poruka da treba zapaliti automobil novinara Milana Jovanovića parkiran u garaži spojenoj sa njegovom kućom, usmenim putem se prenosila od prvookrivljenog podstrekača Dragoljuba Simonovića do četvrtookrivljenog izvršioca Aleksandra Marinkovića.
Upravo zbog toga je konkretan slučaj bio naročito izazovan, zato što sam se kao tužilac tokom predistražnog postupka suočio sa deficitom dokaza. Zapravo, on se u nedostatku drugih materijalnih i ličnih dokaza, odnosno svedočenja, sveo samo na odbrane okrivljenih. Otuda, ključ uspeha koji je doveo do pravosnažne osude svih okrivljenih, leži u izvrsnoj saradnji tužilaštva sa policijom, te međusobnoj koordinaciji i ispočetka stvorenom poverenju. Zato je ovo zajednički rezultat i pokazatelj da kada postoji timski rad, put do osuđujućih presuda je izvesniji.
Da li mislite da će ova presuda uticati na odnos moćnika i političara prema novinarima, imajući u vidu da do sada nismo imali osuđujuće presude kada su ozbiljni napadi na novinare u pitanju?
Potpuno sam svestan da je u našem društvu ophrvanim aferama ova presuda tek kap u moru. Pa ipak, ona je mali, ali nužan korak ka vraćanju etike odgovornosti i kažnjivosti u naš javni disksurs. Izrečene kazne bi trebalo da pošalju snažnu odvraćajuću poruku svakome onome ko iole i pomisli da može napasti na nečiji život, telo ili imovinu, te da se nakon toga može sakriti iza bilo koje „partijske knjižice“ i da ga zato neće stići „ruka pravde“.
Ne libite se da govorite javno u medijima. Jedan ste od retkih tužilaca koji javno kritikuju anomalije u društvu i samom tužilaštvu, a zbog toga ste i nebrojano puta imali posledice u vidu podnošenja prijava Visokom savetu tužilaca. U tome do sada prednjači glavni tužilac VJT u Beogradu Nenad Stefanović? Da li vas ovakav vid disciplinovanja može zaustaviti u tome da se ponašate kao i do sada?
Vaše kolege me to često pitaju i uvek im gotovo isto odgovaram, citirajući Ivu Andrića koji je pisao da je u ćutanju sigurnost, ali da onaj ko u životu nije bio uznemiravan, taj nije ni bio vredan življenja. Pošto je to moj životni kredo, teško da će gospodin Stefanović svojim čestim podnošenjem disciplinskih i drugih prijava uspeti da me slomi.
Tužiteljke Bojana Savović, Jasmina Paunović, tužilac Radovan Lazić i Vi. To su otprilike tužioci od kojih možemo da čujemo kako nije sve sjajno u tužilaštvu. Ima li među vašim kolegama još takvih kao što ste vi i zbog čega ih ne čujemo ukoliko ih ima?
Uz dužno poštovanje koje ste ukazali mojim koleginicama, kolegi i meni, moram Vam reći da su pioniri borbe za bolje tužilaštvo najistaknutiji predstavnici Udruženja tužilaca Srbije. Sigurno ih znate. I oni se pojavljuju u javnom prostoru. Tu mislim na tužioca Gorana Ilića i tužiteljku Lidiju Komlen Nikolić, ali i druge. Oni tu borbu vode već 20 godina. Rezultat njihovog nastojanja za bolje tužilaštvo se očitava u skorašnjoj ustavnoj i zakonodavnoj reformi javnotužilačke oragnizacije koja je od strane dela domaće stručne i međunarodne javnosti ocenjana kao uspešna.
Da li ponekada mislite da vodite borbu sa vetrenjačama? Imate li periode kada mislite da nema smisla boriti se dalje?
Kao i u životu svakog čoveka, imam uspone i padove, samo sam kao bivši sportista naučio kako da se borim i izborim sa lošim trenucima. Naučite da je sutra novi dan i gurate dalje. Važno je da uvek pred sobom imate i vidite cilj. To vas tera da kada je teško se podignete i nastavite da koračate.
Kako bi, ukratko, tužilaštvo trebalo da izgleda kada biste Vi imali moć da ga reformišete?
Moderno. Spremno da se suoči sa svakim društvenim izazovom, jer jedino tako može da opravda svoj naziv – javno. U tom smislu imamo dobre primere iz susedstva na koje se treba ugledati, od kojih je najprijatnije iznenađenje crnogorsko tužilaštvo koje se promenom političkog ambijenta oslobodilo okova prošlosti i počelo da vraća veru ljudi u postojanost te institucije. To je put koji treba slediti.
Izvor: Danas, autor: Uglješa Bokić
