Po svemu sudeći i Novu 2017. godinu ovo tužilaštvo dočekaće bez šefa. Vršiocima funkcija u 29 tužilaštava ističe mandat.
Tužilaštvo za ratne zločine, ali i 29 osnovnih i viših tužilaštava širom Srbije, ući će u novu, drugu po redu godinu – bez šefova. Dok će Tužilaštvo za ratne zločine „voditi” rukovodilac (jer vršilac funkcije nije izabran), u osnovnim i višim tužilaštvima taj zadatak će, po svemu sudeći, biti poveren vršiocima funkcije koji su na ova mesta postavljeni još u januaru 2015. i kojima za nekoliko dana ističe jednogodišnji mandat.
Iako je Državno veće tužilaca (DVT) još krajem septembra vladi prosledilo spisak sa imenima tri kandidata za šefa Tužilaštva za ratne zločine (ali i sa imenima kandidata za 29 tužilaštava), a premijer Aleksandar Vučić dva puta najavio njegov izbor – prvi čovek ovog specijalizovanog tužilaštva još nije izabran. A, koliko je njegov izbor važan za budućnost naše zemlje može da se nasluti i iz nastupa glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca u Savetu bezbednosti. Bramerc je tada kazao „da je izbor tužioca za ratne zločine važan za dalje sprovođenje Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23 o pravosuđu i osnovnim pravima”.
Da se zbog (ne)izbora tužioca za ratne zločine poprilično kasni u sprovođenju pomenutog plana, za „Politiku” je još u septembru „priznala” i ministarka pravde Nela Kuburović, a potom izjavila da se „nada da će tužilac za ratne zločine brzo biti izabran”.
„Slučaj” novosadskog Višeg tužilaštva
Veliku pažnju izaziva (ne)izbor javnog tužioca u novosadskom Višem tužilaštvu. Naime, predlog kandidata za višeg javnog tužioca u Novom Sadu, na vladi se nalazi još od novembra 2015. godine. Iako je DVT vladi tada dostavio imena kandidata za šefove 55 tužilaštava, koji su posle glasanja u skupštini i izabrani, ime kandidata za prvog čoveka novosadskog Višeg tužilaštva ni tada, a ni posle toga nije prosleđeno parlamentu.
Goran Ilić, predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i član DVT, kaže za „Politiku” da je ovo telo iscrplo svoju nadležnost u postupku izbora i tužioca za ratne zločine i javnih tužilaca u osnovnim i višim tužilaštvima.
– Kašnjenje izbora tužioca za ratne zločine i drugih tužilaca u Srbiji ukazuje na to da je loše ustavno rešenje po kojem vlada i skupština imaju odlučujuću odluku u izboru tužilaca. Činjenica je da su od trenutka kada je DVT utvrdilo listu kandidata, mnoge teme našle svoje mesto na sednicama vlade, ali ne i izbor tužilaca. To samo potvrđuje tezu da bi budućim ustavnim promenama trebalo izmeniti postupak izbora tužilaca, i političke organe i uopšte izvršnu vlast i skupštinu lišiti bilo kakve uloge u postupku izbora javnih tužilaca – kaže Ilić.
Prema njegovim rečima, dva su moguća objašnjenja zbog čega se kasni sa izborom tužilaca: jedno, da to pitanje nije od značaja za vladu, a drugo da ona nije zadovoljna kandidatima koje je predložio DVT.
– U postojećem sistemu vlada predlaže a skupština bira javne tužioce, dok DVT kao specijalizovani organ za odlučivanja i zaštitu samostalnosti tužilaca, ima skromnu, donekle tehničku ulogu, da sastavlja listu kandidata na osnovu prethodno sprovedenog postupka – navodi član DVT.
Izborom, ne samo tužioca za ratne zločine, nego i tužilaca u drugim tužilaštvima, prema mišljenju našeg sagovornika, bilo bi prekinuto „vanredno stanje” koje postoji u tužilaštvima kojima rukovode vršioci funkcija. Time bi se ujedno, dodaje Ilić, olakšalo i unapredilo funkcionisanje tih tužilaštava.
– Taj korak je neophodan, ne samo zbog unapređenja sistema već i radi zaštite samostalnosti javnog tužilaštva. Jer, u situaciji kada nemate izabranog tužioca već vršioca funkcije, jasno je da takva situacija omogućava razne vrste pritisaka na tužilaštvo – zaključuje predsednik UTS.
Kandidati za prvog čoveka Tužilaštava za ratne zločine koje je DVT predložio su dosadašnja zamenica tužioca u ovom tužilaštvu Snežana Stanojković, Milan Petrović, prvi zamenik tužioca za ratne zločine i sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Dejan Terzić.
Pred kraj 2015. skupština je izabrala oko 50 javnih tužilaca, a odlučivala je i o kandidatima za prvog čoveka Tužilaštva za ratne zločine, ali on nije izabran. Dejan Terzić tada je dobio najveći broj glasova narodnih poslanika – 109, ali mu to nije bilo dovoljno da bude izabran na novu dužnost jer za njega nije glasala polovina od ukupnog broja poslanika, kojih ima 250.
(Izvot: Politika Autor: Miroslava Derikonjić)
