U toku je kandidovanje sudija i tužilaca za izbore za dva najviša pravosudna organa u zemlji – Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Dok struka traži promene izbornih uslova i pomeranje datuma glasanja, iz Visokog saveta sudstva poručuju – za izmene je kasno. Resorno ministarstvo ne želi da komentariše ni izbore za najviša pravosudna tela ni zamerke na proces.
Za pet fotelja u Visokom savetu sudstva počekom decembra nadmetaće se sudije iz više od 150 sudova širom Srbije. Biraju ih kolege sudije, a da se upoznaju sa kandidatima i njihovim programima imaće svega 23 dana. To je nedovoljno, kažu u Društvu sudija Srbije. Ponavljaju i zahtev da se izborni proces izmeni.
Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije kaže da sudijama treba da se omogući da se predstave u svim sudovima iz svoje baze, da se snimaju da ti sastanci i da se stave na sajt VSS.
“Trebalo bi sasvim sigurno zakazati izbore za neki drugi kasniji termin, a ne 7. decembra”, ističe Boljević.
Dodaje da je “vrlo simptomatično da su u prethodnim izborima prolazili oni kandidati koji se nisu ni predstavljali svom biračkom telu”.
“To tako dovodi do zaključka da se unapred znalo da će oni biti ti kandidati, pa se zbog toga nisu ni predstavljali”, smatra Dragana Boljević.
Dragomir Milojević, predsednik Visokog saveta sudstva, naglašava da je u toku izbornog procesa nemoguće menjati pravila igre.
“Kandidati imaju dovoljno vremena da se predstavljaju. Upućen je dopis svim predsednicima sudovima da omoguće predstavljanje kandidata. Ukoliko je kolega kredibilan, on je možda i ocenio da uopšte ni ne treba da se predstavlja, jer je opšte poznat u toj izbornoj bazi koju on predstavlja”, kaže Milojević.
Strukovno udruženje tužilaca ukazuje na pokušaje uticaja
Tužioci imaju još kraći rok da se predstave u trci za Državno veće tužilaca – dvadesetak dana. To nije dovoljno za fer izborne uslove i jednakost kandidata, kažu u strukovnom udruženju. Napominju i da su sve češći pokušaji uticaja.
“Udruženje je obavešteno da je pre desetak dana, državni sekretar iz Ministarstva pravde obilazio javna tužilaštva i nekim starešinama javnih tužilaštava saopštavao ko su ‘kandidati ministarstva’ za članove Dražavnog veća tužilaca, sa preporukom da ‘prenesu’ nižim javnim tužiocima i zamenicima javnih tužilaca da bi trebalo glasati za ‘kandidate ministarstva'”, navodi se u saopštenju Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije.
Kako protiče izborni proces, član Državnog veća tužilaca nema saznanja jer, tvrdi, odlukom Republičkog javnog tužioca članovi veća ne sastaju se od februara.
Goran Ilić, zamenik predsednika Državnog veća tužilaca, smatra da je “loše što se veće ne sastaje, jer bi svakako trebalo ispitati, pre svega, od strane Izborne komisije, a potom i od veća da li je tačno da se neko iz ministarstva, visokih funkcionera ministarstva umešao u kampanju i preporučivao kako da se glasa”.
“Sa jedne strane, svako ima pravo da iznese stav za koga treba glasati. Međutim, ako to rade predstavnici ministarstva, odnosno izvršne vlasti u sistemu, koji je od EU i relevantnih organizacija označen kao sistem, govorim o javnom tužilaštvu, podložan političkom uticaju, onda takvo mešanje nema karakter lobiranja, već neke vrste pritiska na birače”, naglašava Ilić.
Izbori za Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva poslednji put su održani 2016. godine. Tada su posmatračke organizacije dale preporuke da se izmeni pravni okvir koji definiše izbor članova dva najviša pravosudna organa.
Izvor: RTS, autorka: Nikolina Rakić
