O tužilaštvu su govorili predsjednik Udruženja tužilaca Srbije Goran Ilić i član ovog udruženja Nenad Stefanović. Goran Ilić kaže: “Recimo, priliv predmeta po zameniku javnog tužioca u Novom Sadu je više od hiljadu u toku godine.
Ako to pomnožite sa brojem radnji koje on mora da preduzme u toku godine, po jednom predmetu, znači više od deset sigurno, i opet to podelite sa brojem radnih sati u toku godine, doći ćete do toga da tužilac i u najsloženijem predmetu ima svega desetak minuta vremena da donese odluku. A koliko mu treba vremena da tu odluku realizuje, da tehnički odradi itd., o tome ne treba ni govoriti.
Znači, prosto Zakonik o krivičnom postupku je napravio jedan potpuni disbalans u našem sistemu. Pojedini delovi sistema su odjednom postali preopterećeni, a drugi delovi sistema su donekle rasterećeni”, kaže on i dodaje daje, primjerice, u Prvom osnovnom sudu u Beogradu priliv predmeta po sudiji otprilike stotinjak predmeta godišnje, a tužilac ima više od 700.
“E, sad, taj isti tužilac prati predmet od početka do kraja, a sudija odlučuje samo u jednoj fazi tog postupka. Naravno da sudije nisu krive zbog toga što nemaju dovoljan broj predmeta, ali prosto govorim o tome u kakvoj smo se situaciji kao javno tužilaštvo našli, ne svojom krivicom. Naravno da će sve to u perspektivi imati kao posledicu, da kažem, opadanje kvaliteta.
Jer, šta se dešava? Ljudi, tužioci, bežeći od Zakonika o krivičnom postupku, opterećeni su takozvanim kultom norme da se što veći broj predmeta uradi u što kraćem roku, bez obzira na kvalitet, jer je bitno samo završiti što veći broj predmeta. Ako ne završe odgovarajući broj predmeta, doći će pod udar raznoraznih pravilnika. Po svaku cenu se primenjuju neke alternativne forme, načini za rešavanje krivičnih stvari”, kaže Ilić, dodajući da ima utisak da se sve više udaljavamo od pravde, a sve više približavamo nečemu stoje trgovina, cjenjkanje, pogađanje i tako redom…
DELEGACIJE I OPSTRUKCIJE
Ilićev mlađi kolega, tužilac Nenad Stefanović, iz općinsko-tužilačkih redova dodaje: “U Palati pravde imate kabinete od 12 kvadrata. Ja kao nosilac javnotužilačke funkcije, zamenik osnovnog javnog tužioca, sedim sa još četvoricom kolega koji su tužilački pomoćnici. Oni isto imaju u radu od 700 do 800 predmeta.
Razumem sve advokate, sve stranke, građane koji nam se obraćaju i pitaju šta se dešava u njihovim predmetima, ali ću reći da, na primer, ukoliko je krivična prijava od policije podneta danas, ja mogu da zakažem saslušanje tog osumnjičenog tek u oktobru ove godine.
Ukoliko mi se ne odazove sledeći put preko policije, onda je saslušanje moguće negde u martu sledeće godine. Kada će biti ispitani oštećeni i ostali svedoci, stvarno ne znam, tako da smo pred kolapsom.”
(Izvor: Vreme, autorka: Tatjana Tagirov)
