Na još jednom predavanju u okviru obuke za praćenje reforme pravosuđa na jugu Srbije razgovarano je o suštinskoj samostalnosti javnog tužilaštva i o institucionalnim mehanizmima za eliminisanje političkog uticaja u postupku izbora javnih tužilaca i u njihovom radu i donošenju odluka.
Na predavanju je bilo reči o dosadašnjim rezultatima, koje je donela promena koncepta istrage, i o tome u kojoj meri se javno tužilaštvo kao državni organ prilagodilo vođenju tužilačke istrage, kao i o uvođenju Poverenika za samostalnost javnog tužilaštva, o njegovim ovlašćenjima i dosadašnjem radu.
Navedeni su ovom prilikom i primeri dobre prakse iz drugih država, koje su uspostavile adekvatne normativne i institucionalne mehanizme za samostalnost i nezavisnost ovog državnog organa.
Jedan od predavača, doc.dr. Ivan Ilić sa Pravnog fakulteta u Nišu, istakao je potrebu usaglašavanja rada tužilaštva i drugih organa kada je u pitanju istraga radi efikasnijeg obavljanja posla.
U drugom delu predavanja, Andrija Ivić, zamenik javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Nišu, govorio je o tendenciji jačanja političkog pritisaka na javne tužioce.
– Nosioci najviših političkih funkcija na republičkom i lokalnom nivou neretko komentarišu postupke tužilaca, donošenje odluka o (ne)pokretanju krivičnih postupaka, a često i sami javno nude rešenja, u pogledu krivičnog gonjenja određenih lica. Osim toga, dolazi do podnošenja besmislenih krivičnih prijava, na jednoj strani, a sa druge strane iznošenja inkriminišućih informacija o pojedinim licima, u medijima, bez podnošenja krivičnih prijava – rekao je Ivić.
Na skupu je posebno napomenuta „totalna pasivnost republičkog javnog tužioca, koji je ostao nem na gotovo sve pozive političkih stranaka, ali i nevladinih organizacija, da preduzme konkretne mere, saobrazno ovlašćenjima koje ima“, u brojnim aferama koje su potresale javnost.
Na predavanju je takođe istaknuta uloga medija u korespodenciji između građana i tužilaštva kao i o tome da je neophodno da se nađe prava mera odgovornosti u odnosu tužilaštva i medija kako ne bi dolazilo do uznemiravanja javnosti i senzacionalističkog izveštavanja koje narušava sliku tužilaštva u percepciji građana.
Milan Zirojević, novinar niških „Južnih vesti“ ocenio je da postoji velika zainteresovanost građana za mnoge slučajeve, zato novinari moraju imati dobru saradnju sa tužiocima, a tužioci moraju pokazati veću javnost u svom radu.
– Novinari imaju obavezu prema građanima, a tužioci bi morali da koriste medije kao sponu. Postoji velika zainteresovanost građana za one slučajeve koji nemaju ishod, upravo tu bi tužioci mogli da umire javnost i izreklamiraju svoj rad – kaže on.
Dr Ivan Ilić docent je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu, na krivičnopravnoj naučnoj oblasti. Do sada je učestvovao na više do 100 naučnih konferencija u zemlji i inostranstvu i autor je velikog broja naučnih članaka iz Krivičnog procesnog prava i Evropskog prava ljudskih prava. Predsednik je Moot court kluba Iustitia Niš.
Dr Ivan Ilić, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu kaže da se na predavanju najviše govorilo o tome kako je normativno postavljeno Tužilaštvo u Srbiji, kao i o nekim problemima koji se javljaju u praksi, uz akcenat na amandmanima na ustav koje će verovatno biti usvojeni.
– Bavićemo se i onim što se provlači po javnosti u poslednje vreme vezano za aktivnosti Tužilaštva, vezano za borbu protiv kriminaliteta, ne zauzimajući političke stavove, već sa normativnog stanovišta govoriti koliko je taj eho u javnosti opravdan ili neopravdan, i šta po tom pitanju treba učniti da se u budićnosti takva praksa izbegne. Krajnji cilj je taj da građani veruju državnim organima i da ukoliko postoji poljuljana vera u državne organe ili uopšte u pravosudne organe, da vrate tu veru i da na taj način doprinesemo vladavini prava – rekao je Ilić.
Andrija Ivić, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Nišu da su tužilaštva veoma bitna, „jer kako građanstvo tako i mlađi ljudi malo znaju o Tužilaštvu“.
– Stroga hijarahija koja postoji u Tužilaštvu nije se menjala od 1946. godine, što na neki način ne pruža dovoljno mogućnosti, dovoljno otvorenosti prema javnosti. Zbog toga treba da ima više ovakvih skupova, mogućnosti da predstavi sam rad Tužilaštva, koje su naše mogućnosti, zakonske i okvirne, da bi građanstvo razumelo naš posao, naš rad i naše mogućnosti kako bi na neki način razumeli zbog čega je postupano ovako ili onako – rekao je Ivić
Anrija Ivić je zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Nišu. Član je upravnog odbora Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije. Predavač je na seminarima sa temama koje su usko vezane za rad javnog tužilaštva.
On napominje da su, recimo, tipičan primer pritvor i izvršenje kazne.
– Kada neko bude pušten iz pritvora iz nekog razloga, svi kažu, evo pustili su ga na slobodu. Pritvor je samo mera obezbeđenja prisustva tog okrvljenog, dok je izvšenje kazne zatvora nešto sasvim drugo. Moraju se približiti ti pravni terminijavnosti, kako bi ljudi mogli da shvate zbog čega se nešto preduzima ili ne preduzima – rekao je Ivić.
Predavanja u okviru projekta “Jačanje kapaciteta za vladavinu prava” u Nišu organizovali su Fondacija za otvoreno društvo Srbija i Odbor za ljudska prava Niš.
Izvor: Vranjske
“Tužilaštvo proverava sve navode, pa i novinarska istraživanja”
Da tužioci proveravaju sve navode, krivične prijave, kao i novinarska istraživanja, potvrđuje i zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Nišu Andrija Ivić. Dodaje da razume interes javnosti za mnoge slučajeve, ali podseća da za sve u postupku važi pretpostavka nevinosti.
Pre 7 godina istrage su postale tužilačke, jer su ukinute istražne sudije. U Nišu radi Osnovno i Više javno tužilaštvo, a razlika je u delima koje pokriva – Više je zaduženo za krivična dela za koja je zaprećena kazna od 10 i više godina, kao i za neka posebna dela, kao što je nasilje na sportskim priredbama.
Građani se često žale da sporost pravosudnog sistema, prenatrpanost predmetima mnogi vide kao problem,a tužilac Ivić koji je s druge strane objašnjava da su izazovi različiti, a neki su – zakonska rešenja koja usporavaju postupak, manjak zamenika, kao i manjak osoba i prostora.
I to dosta usporava postupak. Mada se mi trudimo da maksimalno bude brzo – kaže tužilac Ivić.
Tužilac kaže da se svi zalažu za veću transparentnost, da niko ništa ne želi da krije, ali podseća da niko nije kriv dok se to ne dokaže u sudskom postupku i ne potvrdi pravosnažnom i izvršnom sudskom presudom.
Istraga je tajna dok se ne potvrdi optužnica. Treba zaštititi i oštećene – žrtve. Ja sam za transparentnost, ali mora se voditi računa o ljudskim pravima, o prezumpciji nevinosti – objašnjava tužilac Ivić.
Kad se ukine pritvor nekom osumnjičenom to se često među građanima dočeka “na nož”, ali tužilac podseća da to što je neko u pritvoru ne znači da je kriv, kao što onaj koji je pušten iz pritvora – nije oslobođen.
Pritvor je mera obezbeđenja prisustva okrivljenog – da ne pobegne, da ne utiče na svedoke, saizvršioce, da ne ponovi krivično delo, kad postoji uznemirenje javnosti. Ali, to je samo mera obezbeđenja. Nije dokaz da je kriv ako je neko pritvoren. Kao što i onaj koji je pušten iz pritvora, ne znači odmah aboliciju i oslobođenje – napominje Ivić.
Građani i novinari se često pitaju proverava li tužilaštvo navode koji se iznose u istraživačkim pričama ili medijskim istupima.
Ne znači da ako nema nikakvog glasa, da se ništa ne preduzima – naglašava Ivić.
Umesto tišine, tužilac predlaže da se u medijski zanimljivim slučajevima, treba prezentovati i ishod tužilačkog rada.
Ima milion indicija. Krivičnim prijavama bavi se tužilaštvo i proverava se. Sve krivične prijave i navodi se proveravaju. Tužilac je to dužan po samom zakonu, a i kad nešto čuje da postupi po tome – objašnjava Ivić.
Inače, Ivić je bio jedan od predavača na projektu “Jačanje kapaciteta za vladavinu prava – jug Srbije” koji okuplja mlade pravnike i novinare kako bi tema o reformi pravosuđa prešla okvire Beograda. Projekat organizuju Fondacija za otvoreno društvo i Odbor za ljudska prava.
Izvor: Južne vesti, Autor: M. Z.
