Povodom proglašenja za ličnost godine, koleginica Jasmina Paunović dala je intervju za nedeljnik NIN. Tekst možete pročitati u nastavku.
Tužiteljka Jasmina Paunović za NIN kaže da je sa velikim zadovoljstvom primila vest da je sa koleginicom Bojanom Savović proglašena za ličnost godine, a sve u kontekstu njihovog delovanja koje je krenulo od 22. februara prethodne godine.
„Kada napravim retrospektivu događanja u ovom periodu, i svega što smo prošle, mogu da kažem da je to bila jedna turbulentna godina, kako za mene lično, tako i za moju porodicu, prijatelje, pa i tužilaštvo u celini. U tužilaštvu se osetila ta neminovna podela, na one za i one protiv. Moram da primetim da je većina tužilaca kao i zaposlenih razumela i podržala istupanje u javnost, s tim što je dobar broj njih, samo krijući, iz straha od odmazde, pružio ruku tek iza nekog ćoška ili u liftu ’bez svedoka‘.
Kolege koji su apsolutno podržali ovaj naš stav, i stale uz nas, javno su potpisale podršku, ne razmišljajući o bilo kakvim eventualnim posledicama. Bio je lep osećaj da niste u tom trenutku usamljeni. Usledile su pismene podrške ostalih tužilaštava u Beogradu i šire. Sindikati, vojni i policijski, profesori Pravnog fakulteta, kao i Udruženje tužilaca Srbije, i mnogi drugi. Krenulo se i sa organizovanim protestima podrške, koje je organizovala Advokatska komora Beograda. Iako nije bilo nimalo lako, bila sam negde duboko u duši zadovoljna jer sam znala da radim pravu stvar, a to je da se čuje glas struke, stav ljudi od integriteta i da ne postoji nikakav strah kad je to u pitanju. I danas se sećam rečenice koja se prosto probudila u meni: ’Dosta više!’“, navodi tužiteljka Paunović.
Njeno mišljenje je da je jedan od možda najvažnijih problema u funkcionisanju rada tužilaštva sam izbor javnih tužilaca, gde se već, kako navodi, duži niz godina upliću razni interesi koji ne vode računa o odabiru kvalitetnih kadrova.
„Na primer, na jednoj konferenciji Udruženja tužilaca Srbije jedna od članica Visokog saveta tužilaštva iz reda istaknutih pravnika je na tu temu dala komentar: ‘Mene ne grize savest, svi oni koje smo izabrali ispunjavaju pravno formalne uslove!‘ Pa čekajte, svi ispunjavaju te uslove, svi koji su konkurisali, ali šta je vas opredelilo da baš taj kandidat bude izabran?! Kada dobijemo odgovor na to pitanje, i budemo sve ovo nazvali svojim imenom, znaćemo da smo odgovorili zadatku na kome smo.
Iako je svaki konkurs za izbor glavnog javnog tužioca javan i dostupan široj javnosti, ipak smatram da zbog specifičnosti posla ovu funkciju mogu da obavljaju samo oni iz redova javnotužilačke organizacije. I to posebno tužioci iz neposredno višeg ili dva stepena višeg tužilaštva. Ranije, za izbor glavnog javnog tužioca, Višeg javnog tužilaštva (ranije okružnog) birali su se zamenici iz Republičkog javnog tužilaštva (sada Vrhovnog javnog tužilaštva). Na taj način dobijamo stručnost, iskustvo, i autoritet, što posebno doprinosi kvalitetu rada u tužilaštvu“, kaže tužiteljka Paunović.
Ona navodi da u borbi za stvaranje i razvijanje pravne države svako od nas, bez obzira na struku, zvanje, radnu obavezu, mora da da svoj doprinos, upravo kroz zakonitu borbu i ukazivanje na protivzakonita ponašanja pojedinaca.
„Pojedinac ne može mnogo da promeni, ali svi zajedno, kada znamo da odvojimo žito od kukolja, možemo i moramo, zbog mladosti koja sutra nasleđuje ono što smo im ostavili“, smatra tužiteljka Paunović.
Za nju je najlepši i najdelotvorniji rad sa mladim kadrovima. „Da ih naučite, da kao tužilac sažmu životne okolnosti nekog događaja u zakonske okvire, razumeju i žrtvu i okrivljenog, razloge zbog kojih je nastao određeni događaj, jer samo tako mogu da profesionalno stanu u odbranu svakog svog akta. Jer, svaki događaj je sam za sebe, i ništa što je tu dato, ne sme da nam bude strano. Samo tako možete reći da ste javni tužilac u pravom smislu te reči“, objašnjava tužiteljka Paunović.
Ona zaključuje: „Volela bih da generacije koje dolaze i opredele se za ovaj posao, razumeju da o svemu ima dogovora, sem kad je u pitanju vaspitanje, integritet i obraz, koji moraju da se nose celog radnog veka, i nikad ne smeju da imaju cenu. To je crvena linija preko koje se ne prelazi. Nije tužilački ćutati, već sa ponosom izgovarati sve ono što ste učili na fakultetu, a vaspitanje i integritet se nose iz kuće.“
Izvor: NIN, autor: Vuk Cvijić
