Poverenje građana u rad javnih tužilaštava zavisi pre svega od dostupnosti, objektivnosti i blagovremenosti informacija relevantnih za javnost, a koje se tiču postupanja javnog tužilaštva. Te informacije su dostupne građanima uglavnom putem medija.
Međutim, danas je često prisutan i način tabloidnog izveštavanja. Informacije su često netačne, neproverene i sadrže lični stav onih koji često i nedovoljno poznaju način funkcionisanja javnih tužilaštava. Zbog toga se osnovano može postaviti pitanje kako unaprediti poverenje građana u njihov rad?
Osim toga, treba imati u vidu i potrebu da svaki građanin bude blagovremeno obavešten o razlozima odbacivanja krivične prijave podnete nadležnom javnom tužilaštvu. To ujedno predstavlja obavezu javnog tužioca u skladu sa članom 284. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku.
Članom 282. Zakonika o krivičnom postupku propisana je sankcija za odgovorna lica u državnim i drugim organima, kao i pravnim licima koja ne dostavljaju potrebna obaveštenja javnim tužiocima u cilju donošenja odluke u vezi sa sprovođenjem istrage. Međutim, uprkos sankciji to bi trebalo da bude njihova moralna obaveza. Svojim nepostupanjem oni utiču na rad javnog tužilaštva, a što se negativno odražava na poverenje javnosti u njegov rad.
Transparentnost rada i odnos sa medijima
Prema odredbama Zakona o javnim tužilaštvima, rad javnog tužioca i zamenika javnog tužioca je javan, izuzev ukoliko zakonom nije drugačije propisano. To podrazumeva pre svega mogućnost uvida javnosti u rad javnog tužilaštva. Jedan od načina kojima se to može ostvariti jeste i adekvatan odnos i saradnja sa medijima. Međutim, to podrazumeva i unapređenje znanja novinara u vezi sa radom i načinom obavljanja poslova u javnim tužilaštivma. Navedena saradnja iziskuje kontinuiranu edukaciju kako zaposlenih u medijima, tako i zaposlenih u javnim tužilaštvima.
Jedan od načina za unapređenje te saradnje jeste i donošenje Komunikacione strategije tužilaštva od strane Državnog veća tužilaca za period od 2015-2020. godine. Prema navedenom dokumentu osnovni strateški ciljevi i prioriteti u radu Državnog veća tužilaca i Republičkog javnog tužilaštva jesu transparentnost i dostupnost, odnosno činjenje rada tužilaštva dostupnim svim građanima. Jedan od ciljeva javnih tužilaštava bi trebalo da bude omogućavanje pristupa svim informacijama od značaja za njih.[1] Međutim, trebalo bi imati u vidu i da se poverenje građana u rad javnih tužilaštava stiče i činjenjem dostupnim relevantnih sadržaja putem prezentacija na njihovim sajtovima.
Objavljivanje relevantnih informacija na sajtu
Jedan od načina putem koje bi javnost bila upoznata sa aktivnostima i radom tužilaštva jeste i otvaranje internet sajtova i redovno ažuriranje informacija koje se objavljuju na njima od strane svakog pojedinačnog tužilaštva.[2] Ukoliko se radi o medijski atraktivnom slučaju, u interesu građana jeste objavljivanje podataka o odlukama i merama (izuzev ukoliko se na taj način ne ometa istraga) koje su preduzete povodom tog slučaja.
Javna tužilaštva su i korisnici budžetskih sredstava, te bi u skladu sa obavezama koje proističu iz propisa kojima se uređuje takvo poslovanje, trebala blagovremeno da objavljuju i informacije koje se odnose na planiranje i potrošnju budžetskih sredstava, kao što su npr. finansijski planovi, planovi javnih nabavki, informacije o sprovedenim postupcima javne nabavke, i finansijsko izveštavanje, kao i objavljivanje relevantnih internih akata od značaja za jačanje integriteta.
Građanima bi značilo i objavljivanje informacije koja krivična dela se gone po privatnoj tužbi, kao i instrukcije koje sve podatke i informacije tužba mora da sadrži. Na taj način građani bi bili upoznati i sa mogućnostima tužilaštva koje postupa isključivo u vezi sa krivičnim delima koja se gone po službenoj dužnosti. Od značaja za građane jeste i upoznavanje sa problemima sa kojima se tužioci susreću u svakodnevnom radu. Jedan od njih jeste i nedostavljanje ili neblagovremeno dostavljanje dokaza od strane nadležnih organa i pravnih lica. Objavljivanje informacija o tome i češće obaveštavanje javnosti na sajtu ili putem medija od velikog je značaja za razumevanje problema sa kojima se tužilaštvo suočava u radu. To bi moglo značajno da doprinese unapređenju poverenja javnosti u njegov rad.
Integritet javnog tužilaštva i poverenje građana
Integritet javnog tužilaštva takođe utiče na poverenje građana u njegov rad.[3] On je uslovljen integritetom tužilaca i zamenika javnih tužilaca, a što je povezano sa aktivnostima na jačanju tužilačke etike, pojačanom naporu na poštovanju pretpostavke nevinosti i sprečavanju nepravedno osuđujućih presuda.[4] Treba imati u vidu da bi te aktivnosti trebale da se odvijaju kontinuirano na nivou svakog javnog tužilaštva. Integritet javnog tužilaštva obuhvata kako integritet u odlučivanju, tako i integritet u ponašanju.[5] To bi podrazumevalo primenu različitih mera od značaja za unapređenje i jedne i druge komponente. Jedan od predloga je ozbiljan pristup izradi i sprovođenju mera iz planova integriteta na nivou svakog pojedinačnog javnog tužilaštva.
Integritet treba da utiče na tužioce da razmišljaju o tome kako će pojedinačne odluke delovati na odnos građana prema pravosudnom sistemu i poverenje javnosti u rad pravosuđa. Prema mišljenju broj 13 Konsultativnog veća evropskih tužilaca, poštovanje vladavine prava podrazumeva poštovanje najviših etičkih i profesionalnih standarda u ponašanju tužilaca prilikom vršenja i van vršenja tužilačke funkcije.[6]
Unapređenje poverenja javnosti
U cilju unapređenja poverenja javnosti u rad javnog tužilaštva potrebno je imati u vidu da uvek ima prostora za efikasnije delovanje javnih tužilaštava. Osim blagovremenog informisanja pojedinaca i državnih institucija o odlukama nadležnog javnog tužilaštva, od značaja jeste i odnos sa medijima. Značajan korak ka tome svakako jeste Komunikaciona strategija. Rezultati u praksi zavise isključivo od mera koje se preduzimaju na nivou svakog javnog tužilaštva.
Od velikog značaja za približavanje rada tužilaštva građanima jeste i obaveštavanje javnosti putem informacija koje se objavljuju na sajtu javnog tužilaštva. To doprinosu sticanju direktnog uvida građana u njihov rad, a ne posredno i isključivo putem medijskog izveštavanja.
Pored toga, treba imati u vidu i aktivnosti tužilaštava na unapređenju vlastitog integriteta na internom nivou. Tome doprinosi i ozbiljan pristup izradi i sprovođenju mera sadržanih u planovima integriteta. Institucija koja treba svojim radom da doprinosi smanjenju kriminaliteta mora vlastitim primerom da doprinese unapređenju intergiteta ne samo državnih institucija, već i svih građana.
Zbog toga približavanje tužilaštva građanima zavisi od niza aktivnosti koje se mogu sprovesti kako na internom nivou, tako i putem informacija koje se objavljuju na sajtu svakog pojedinačnog tužilaštva i unapređenju saradnje sa medijima.
[2] Ibidem.
[3] G. Ilić et al. Jačanje integriteta u javnom tužilaštvu u Srbiji, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, 2019. str. 6 i 7.
[4] www.prosecutorintegrity.org
[5] G. Ilić et al. Jačanje integrtitata u javnom tužilaštvu u Srbiji, str. 6.
[6] Ibid., str. 32, Consultative Council of European Prosecutors (CCPE) Opinion No. 13(2018) of the CPPE „Independence accounatbility and ethics of prosecutors“, 23 novembar 2018.
Izvor: www.otvorenavratapravosudja.rs, piše: dr Jelena Kostić – Naučna saradnica na Institutu za uporedno pravo