Kandidat Aleksandar Radosavljević

Emisija posvećena izborima za Državno veće tužilaca 12. novembra – gost Aleksandar Radosavljević, zamenik višeg javnog tužioca u Nišu, posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije i član UO Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije

 Lična i radna biografija Aleksandra Radosavljevića  (.pdf, 329kb)

Polazeći od osnovnog ustavnog principa samostalnosti javnih tužilaca i uloge i značaja Državnog veća tužilaca kao garanta samostalnosti javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, izražavajući najdublju posvećenost vrednostima i ostvarivanju ciljeva za koje se zalaže Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, u cilju ostvarivanja potpune samostalosti, povećanja efikasnosti rada javnih tužilaštava na teritoriji RS i jačanja integriteta i poverenja javnosti u instituciju javnog tužilaštva i Državno veće tužilaca, kao kandidat za izbornog člana Državnog veća tužilaca predlažem sledeći:

Program kandidata za člana Državnog veća tužilaca

1. Da svi budu javni tužioci

Pre navođenja brojnih izazova sa kojima se svakodnevno suočavaju nosioci javnotužilačke funkcije i na kojima je potrebno raditi i više činiti preko Državnog veća tužilaca kao najznačajnijeg državnog organa za javne tužioce i njihove zamenike, iako naizgled trivijalno, postavlja se pitanje adekvatnosti zakonskog izraza – zamenik javnog tužioca. I pored toga što je suština upotrebe ovog, po mišljenju mnogih, nesrećno skovanog termina, da istkne u prvi plan javnog tužioca kao ”prvog među jednakima” čini se da je postignuto upravo suprotno, da prvi među jednakima bude ”jednakiji od ostalih” što je naročito percepcija koja je zastupljena u široj nestručnoj javnosti gde se zamenici javnog tužioca doživljavaju kao neka vrsta pomoćnika javnog tužioca. Kako sistem javnih tužilaštava, kao jedan od suštinskih elemenata pravosudnog sistema u Srbiji, ne egzistira odvojeno od društvenih tokova, to pitanje naziva nosilaca pravosudnih funkcija predstavljajedno od značajnih pitanja kojem se u budućim zakonodavnim rešenjima mora posvetiti više pažnje, zbog čega ću se kao član Državnog veća tužilaca zalagati da se svi nosioci javnotužilačke funkcije označavaju kao javni tužioci i da se na taj način, kako formalno, tako i suštinski, uspostavi stanje u kojem će javni tužioci i zamenici javnih tužilaca u očima javnosti uživati jednak status, a da će rukovodioci javnih tužilaštava biti ti koji će biti na čelu i upravljati javnim tužilaštvima.

• Izmena zakonskog izraza zamenik javnog tužioca izrazom javni tužilac

2. Da ne bude blokade rada Državnog veća tužilaca

Polazeći od aktuelne, svima poznate, situacije u Državnom veću tužilaca čiji rad je blokiran samovoljom predsedavajućeg, koji i pored brojnih inicijativa članova ne zakazuje sednice Državnog veća tužilaca, nameće se zaključak da je takvo stanje nedopustivo, te da je radi predupređivanja eventualne buduće opstrukcije rada Državnog veća tužilaca, neophodno izmeniti postojeći Zakon o Državnom veću tužilaca tako što će se predvideti da sednicu DVT predsedavajući mora sazvati na predlog najamnje tri člana.

• Propisivanje da je predsedavajući Državnog veća tužilaca dužan da zakaže sednicu na obrazloženi predlog tri člana

3. Da bude dovoljno tužilaca koji će biti ravnomerno opterećeni predmetima i za bolje uslove rada

Od uvođenja tužilačke istrage 2013. godine osim, načelnog proklamovanja i davanja znatno veće uloge i ovlašćenja javnom tužiocu u svim fazama postpuka, nažalost malo toga je učinjeno da se javnim tužiocima i faktički omogući da tu svoju ulogu iznesu na način kako je to predvideo zakonodavac. I pored toga, tužioci su uspeli da odgovore zadatku tako da je skraćenje trajanja krivičnog postupka, po mom mišljenju, u velikoj meri zasluga javnih tužilaca naročito kroz primenu instituta odlaganja krivičnog gonjenja i sporazuma o priznanju krivičnog dela. Međutim, tužilaštva širom Srbije i dalje se suočavaju sa problemima kao što su mali broj tužilaca, veliki broj predmeta, nejednaka opterećenost tužilaca, nedovoljan broj kancelarija i nedovoljan broj osoblja – saradnika, zapisničara, upisničara i dr. Sve navedeno predstavlja probleme koji se odražavaju na rad samih tužilaca i njihovih zamenika i efikasnost postupanja u predmetima, te u krajnjoj liniji i na poverenje građana u javno tužilaštvo iz kojih razloga se istima mora posvetiti odgovarajuća pažnja. Zbog toga, zalagaću se za kontinuirano praćenje stanja u svakom pojedinačnom tužilaštvu na teritoriji RS, te hitno preduzimanje mera radi popunjavanja radnih mesta, raspisivanje konkursa za zamenike javnih tužioca, obezbeđivanje prostornih kapaciteta, te proširivanje sistematizacije radnih mesta po tužilaštvima.

Dakle, neophodno je preduzeti sve mere za:

• Nastavak popunjavanja upražnjenih mesta i dalji rad na otvaranju novih javnotužilačkih mesta
• Kreiranje dugoročnih, srednjoročnih i kratkoročnih ciljeva kako bi na kraju mandata bilo moguće proveriti stepen uspeha rada veća (merenje uspeha)
• Uspostavljanje sistema trajnog i kontinuiranog merenja opterećenosti predmetima radi uspostavljanja jasnog merila prema kome se određuje koji konkurs i kada će biti raspisan
• Ukazivanje na potrebu povećanja broja javnih službenika i nameštenika u javnom tužilaštvu, naročito zapisničara kroz izmene Pravilnika o merilima za određivanje broja osoblja u javnom tužilaštvu
• Povećanje budžeta javnih tužilaštava za potrebe dežurstva i pripravnosti
• Povećanje budžeta za javna tužilaštva radi sprečavanja kreiranja nepotrebnih dugovanja (troškovi postupka)
• Pravedniju raspodelu novčanih sredstava po osnovu dežurstva i pripravnosti i upostavljanje jasnog i transparentnog modela raspodele novčanih sredstava po ovom osnovu
• Uspostavljanje jasnog i transparentnog sistema raspodele novčanih sredstava po osnovu dežurstva i pripravnosti između tužilaca i zamenika, a sve u cilju sprečavanja da javni tužilac raspoređuje sredstva u svoju korist

4. Da samostalnost javnih tužilaca bude obezbeđena kroz adekvatne zarade

Što se tiče zarada i dodataka na zaradu mora se istaći da je u ranijim propisima, koji doduše nikada nisu u praksi primenjivani, bilo propisano da osnovica za zaradu nosilaca pravosudnih, pa samim tim i javnotužilačkih funkcija mora biti prosečna zarada u Republici Srbiji. U ovom trenutku osnovica za obračun je neto iznos minimalne zarade, što je nedopustivo a poznato je da zarada nosilaca javnotužilačke funkcije garantuje Ustavom proklamovanu samostalnost. Dakle, rast zarada nosilaca javnotužilačkih funkcija mora pratiti i rast prosečne zarade u Republici Srbiji. Zbog aktikorupcijskih propisa sa kojima se apsolutno slažem, neophodno je svim nosiocima slično kao u nekim zemljama iz okruženja povećati zaradu i do 30% jer je zbog navedenih propisa nosiocima pravosudnih funkcija onemogućeno da se bave nečim drugim, osim autorskim radovima i profesurom te njima jedino zarada ostaje kao osnovni izvor prihoda. Pojedine zemlje su nosiocima javnotužilačke funkcije uvećavali zaradu za rad u određenim posebnim odeljenjima kao što su kod nas recimo Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, Posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal povećavali zaradu ali su po njihovim propisima takva javna tužilaštva, bila tužilaštva posebne nadležnosti. Neophodno je da se inicira izmena Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, te da sadašnja Posebna odeljenja za suzbijanje korupcije i Posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal, postanu tužilaštva posebne nadležnosti, imajući u vidu prirodu i strukturu krivičnih dela i učinioca za čije gonjenje su navedena odeljenja nadležna. To bi se ujedno i odrazilo na poseban obračun zarada i dodataka na zaradu nosilaca javnotužilačkih funkcija u ovim odeljenjima koja bi trebala postati samostalna tužilaštva posebne namene.

• Propisivanje prosečne zarade u RS kao osnovice za zaradu nosilaca pravosudnih funkcija, umesto minimalne neto zarade kao osnovice
• Povećanje zarada svim nosiocima pravosudnih funkcija za minimum 30% imajući u vidu nespojivost tužilačke funkcije sa drugim javnim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima osim kada je reč o nastavnoj ili naučnoj delatnosti, što je propisano
• Zakonom o javnom tužilaštvu, čime su javni tužioci onemogućeni da na drugi način ostvaruju prihode
• Uvođenje Posebnih tužilaštava umesto postojećih Posebnih odeljenja kroz promenu zakonske regulative

5. Da najbolji i najkompetentniji budu birani

Važeći Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja i izbora nosilaca javnotužilačke funkcije i Pravilnik o kriterijumima i merilima vrednovanja rada javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca ne pružaju dovoljno garancija da će najbolji kandidati biti birani za javne tužioce i zamenike javnih tužilaca odnosno da će najbolji kandidati napredovati na više javnotužilačke funkcije. Krajnje paušalno propisani i nedovoljno objektivni kriterijumi pružaju dosta prostora za ostvarivanje političkog uticaja prilikom donošenja odluke o izboru. S tim u vezi, osim profesionalnih kompetencija koje se ne mogu uvek pouzdano utvrditi na osnovu postojećih kriterijuma, neretko se kao sporno pojavljuje i pitanje načina utvrđivanja podobnosti kandidata za određenu funkciju. U nedostatku jasnih, pouzdanih i objektivnih merila, često se sam postupak izbora svodi na prosto sprovođenje propisanih procedura bez zalaženja u suštinu stvari i krajnji je rezultat da najbolji i najkompetentniji ostanu u pozadini što je nedopustivo stanje stvari. Iz navedenih razloga će donošenje novih pravilnika u kojem će biti propisani jasni, precizni, nedvosmisleni i objektivni kriterijumi za izbor i napredovanje biti jedan od imeprativa u mom radu u Državnom veću tužilaca.

• Ukazivanje na potrebu promene zakona kojima se reguliše prvi izbor i napredovanje kao i podzakonskih akata, a sve radi uspostavljanja jasnih kriterijuma za izbor i napredovanje, jer su postojeći kriterijumi u nedovoljnoj meri razrađeni
• Propisati jasne i objektivne kriterijume i merila na osnovu kojih bi se cenila stručnost, osposobljenost i dostojnost zamenika javnih tužilaca kako se više ne bi dešavalo da svi kandidati za više javnotužilačke funkcije dobijaju najviše ocene, pri čemu samo ocenjivanje treba poveriti neposredno višim javnim tužilaštvima
• Davanje većeg značaja praktičnom delu zadatka kao kriterijumu za izbor zamenika javnih tužilaca, u odnosu na razgovor sa kandidatima koji ne može biti odlučujući faktor jer kratak usmeni razgovor ne može imati primat u odnosu na višegodišnji rad kandidata, sve u cilju otklanjanja mogućnosti za arbitrerno postupanje članova Državnog veća tužilaca i političkih uticaja
• Davanje većeg značaja ulozi javnih tužilaca u postupku izbora zamenika javnih tužilaca kada je reč o kandidatima koji su saradnici u javnim tužilaštivima, jer isti kao neposredni pretpostavljeni imaju najbolju sliku o kompetencijama kandidata, umesto postojaće prakse da se kandidatima daje najviša ocena
• Predviđanje jasnih i preciznih kriterijuma za godišnje ocenjivanje saradnika, kao i ocenjivanje i saradnika koji su u radnom odnosu na određeno vreme imajući u vidu da je najveći broj saradnika u tužilaštvima u radnom statusu na određeno vreme

6. Da javnost bude obaveštena i da instutucija tužilaštva uživa poverenje javnosti

Svakodnevno se u opštoj javnosti opravdano iznosi utisak da je institucija tužilaštva zatvorena kako za javnost, tako i za građane, a prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja institucija tužilaštva uživa najmanje poverenja među građanima. Radi otklanjanja negativne percepcije javnosti zalagaću se za:

• Sprovođenje Strategije komunikacije sa medijima kako ista ne bi i dalje bila ”mrtvo slovo na papiru”
• Blagovremeno i dovoljeno informisanje javnosti o predmetima koji izazivaju veliko interesovanje
• Veću zastupljenost članova Državnog veća tužilaca i visokih funkcionera u medijima

7. Ostala pitanja od značaja

Kao naročito važna pitanja na kojima je potreban dalji rad Državnog veća tužilaca i za šta ću se zalagati jesu i:

• Unapređenje rada Poverenika za samostalnost kao osnovne brane tužilaca od nedozvoljenog pritiska i dalji razvoj mehanizama njegovog delovanja
• Unapređenje međunarodne saradnje radi lakše implementacije EU standarda
• Pregovori sa Ministarstvom pravde ako bi se novac od oportuniteta koristio za unapređenje rada javnih tužilaštava, odnosno kako bi se ovaj novac prepoznao kao doprinos tužilaštvava državnom budžetu. Do sada je ovaj novac bio nevidljiv, a sa druge strane sudske takse su se uvek smatrale dorinosom sudova budžetu.
• Uspostavljanje mehanizma olakšane i redovne komunikacije svih nosilaca javnotužilačke funkcije sa članovima veća
• Obaveštavanje tužilačke javnosti o preduzetim merama u cilju sprovođenja navedenog
• Obaveštavanje šire javnosti o nedozvoljenim pritiscima na javno tužilaštvo i Državno veće tužilaca

Na kraju, posebno želim da istaknem da ću u svakom trenutku biti dostupan za sve kolege koje mi mogu direktno reći za svaki problem koji se javi, kako u radu, tako i u eventualnom nedozvoljenom uticaju na samostalno i profesionalno vršenje javnotužilačke funkcije, a za uzvrat želim interakciju sa svim kolegama i apsolutnu slobodu da se o svemu što bude prepoznato kao problem otvoreno i iskreno razgovara.

Aleksandar Radosavljević
Zamenik VJT u Nišu
član Upravnog odbora
Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije