Na osnovu čl.2 Pravila za predstavljanje kandidata u postupku predlaganja za izbor članova Državnog veća tužilaca, donosim
PROGRAM PREDSTAVLJANJA KANDIDATA
Opšti principi:
1.- Ostvarivanje ustavne uloge Državnog veća tužilaca
Državno veće tužilaca je na osnovu čl. 164 st.1 Ustava R.Srbije, samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i u okviru svoje nadpežnosti ostvaruje saradnju sa drugim državnim organima i organizacijama, međunarodnim organizacijama i tužilačkim savetima drugih država.
Nameće se pitanje da li DVT zaista ima uslove da uspešno ostvaruje svoju ustavnu ulogu zaštite i garancije samostalnosti javnog tužioca i zamenika javnih tužilaca ukoliko je postupak predlaganja i izbora javnih tužilaca koji bi trebalo da bude u funkciji „obezbeđenja i garantovanja” samostalnosti poveren Vladi R.Srbije i Narodnoj skupštini R.Srbije, tako da DVT iako nema ustavne ingerencije u procesu predlaganja i izbora javnih tužilaca, ima zadatak da osigurava „samostalnost” javnih tužilaca.
Dakle, neophodno je kreirati odgovarajući pravni okvir, uključujući promenu ustavnih rešenja kako bi DVT moglo da ostvari svoju ulogu garancije zaštite samostalnosti javnog tužilaštva.
Nalazim da se moraju iznaći nova ustavna i zakonska rešenja kako bi se poboljšala uloga da DVT efikasno ostvaruje svoju funkciju državnog organa koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnim tužiocima i zamenicim javnih tužilaca.
2.- Izmena Zakona o državnom veću tužilaca
U pogledu postupka izbora kandidata za članove Državnog veća tužilaca, a imajući u vidu loše ocene i nezadovoljstvo javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca izbornim procesom u ranijem periodu, trebalo bi smanjiti broj biračkih mesta u smislu obezbeđivanja tajnosti glasanja i slobodnog izjašnjavanja.
Nalazim da bi bilo dovoljno samo jedno biračko mesto, jer se radi o veoma malom biračkom telu. Pravo glasa bi trebalo omogućiti i zamenicima javnih tužilaca koji su prvi put izabrani, jer se u suprotnom pravi razlika između zamenika javnih tužilaca izabranih na stalnu funkciju i zamenika javnih tužilaca izabranih na period od 3 godine, jer je biračko pravo po prirodi opšte, univerzalno i nema opravdanja da se bilo kome uskraćuje ili ograničava.
Nadalje, moralo bi se obezbediti pravo kandidatima na primerenu kampanju radi predstavljanja svojih stavova i mišljenja o pitanjima iz nadležnosti Državnog veća tužilaca.
Neophodno je promeniti i način izbora u kome birači glasaju samo za kandidate iz ranga javnog tužilaštva u kome vrše funkciju, jer je isti način suprotan osnovnom demokratskom načelu „jedan birač jedan glas”, budući da član Državnog veća tužilaca ne predstavlja samo kolege iz tužilaštva svog ranga, već predstavlja i odlučuje o pravima svih nosilaca javnotužilačke funkcije u Republici Srbiji. Državno veće tužilaca je jedinstven organ koji odlučuje većinom glasova svih članova, pa je otuda ne samo pravično, nego i logično rešenje da svi birači glasaju za svih šest izbornih članova iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
Nadležnost i način rada Državnog veća tužilaca je utvrđen Zakonom o državnom veću tužilaca. Između ostalog, Državno veće tužilaca utvrđuje listu kandidata za izbor Republičkog javnog tužioca i javnih tužilaca koju dostavlja Vladi R.Srbije, a Vlada R.Srbije, Narodnoj skupštini R.Srbije.
U slučaju da javnom tužiocu prestane funkcija, na osnovu čl. 36 st.1 Zakona o javnom tužilaštvu, Republičko javno tužilaštvo postavlja vršioca funkcije javnog tužioca, dok novi javni tužilac ne stupi na funkciju, a najviše na godinu dana. Znači, da Državno veće tužilaca nema nikakve ingerencije, makar u predlaganju kandidata, dok Republički javni tužilac preuzima ulogu kako zakonodavne tako i izvršne vlasti i u tom pravcu se ne može govoriti o „samostalnom državnom organu koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca”. Ovo tim pre što se unazad nekoliko godina, za vršioca funkcije postavljaju lica u tom svojstvu i više godina, što je suprotno Zakonu o javnom tužilaštvu.
Pri ovakvom postavljanju se na lica postavljena za vršioca funkcije ne primenjuje Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja i izbora nosilaca javnotužilačke funkcije i Pravilnika o kriterijumima i merilima vrednovanja rada javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, koji se primenjuje prilikom izbora javnog tužioca. Ovakvom primenom čl. 36 st.1 Zakona o javnom tužilaštvu, Državnom veću tužilaca je oduzeta njegova samostalnost. Državno veće tužilaca je nemi posmatrač i u tom pravcu nema nikakva ovlašćenja, pa je otuda potrebna izmena Zakona o državnom veću tužilaca, njegova aktivna uloga u iniciranju izmene postojećih zakona, ili donošenje novih zakona, kakav je slučaj u primeni čl.36 st.1 Zakona o javnom tužilaštvu.
Ovo i u odnosu na Zakon o javnotužilačkim taksama, budući da Državno veće tužilaca predpaže obim i strukturu budžetskih sredstava neophodnih za rad javnog tužilaštva, za tekuće rashode, a sa donošenjem Zakona o javnotužilačkim taksama i tekuće prihode. Znači, potrebno je da Državno veće tužilaca inicira postupak pred Ministarstvom pravde kao ovlašćenog predlagača za donošenje i izmenu pomenutog Zakona o javnotužilačkim taksama.
Dakle, davanje mišljenja o izmenama postojećih ili donošenje novih zakona koji uređuju položaj i postupanje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, mora da preraste u inicijativu od strane Državnog veća tužilaca, jer dato mišljenje podrazumeva pasivnu ulogu Državnog veća tužilaca, a zaključak je da ta uloga mora biti aktivna u smislu iniciranje u donošenju i izmeni postojećih zakona.
Otvaranjem Poglavlja 23 u procesu pridruživanja Evropskoj Uniji, Državno veće tužilaca je nezaobilazan i veoma važan partner, a ovo naročito u delu primene instituta „suđenje u razumnom roku”, gde bi Državno veće tužilaca iniciralo kod Republičkog javnog tužioca da se donese i utvrdi program rešavanja starih predmeta.
Poboljšanjem zakonskih rešenja mogli bi se značajno poboljšati i uslovi da Državno veće tužilaca efikasno ostvaruje svoju funkciju zaštite i garancije samostalnosti javnih tužilaštava. Ustav bi trebalo da utvrdi poziciju javnog tužilaštva u sistemu vlasti i nadležnost javnog tužilaštva ne sme da se svede samo na zaštitu ustavnosti i zakonitosti i krivično gonjenje, već bi morala da bude proširena i na zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Otuda Ustavom treba proklamovati nezavisnost javnog tužilaštva u odnosu na izvršnu i zakonodavnu vlast, jer vršenje nadležnosti javnog tužilaštva ne bi bilo efikasno, a pogotovo ne bi moglo biti nepristrasno, ako bi bilo pod nadzorom izvršne ili zakonodavne vlasti, o čemu bi Državno veće tužilaca trebalo da da svoj doprinos, a za šta ću se ja zalagati kao član Državnog veća tužilaca.
Aleksandra Šošević
zamenik Višeg javnog tužioca u Nišu
