Emisija posvećena izborima za Državno veće tužilaca 12. novembra – gost Lidija Komlen Nikolić, zamenica Apelacionog javnog tužioca u Beogradu i predsednica Predsedništva Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije
Lična i radna biografija Lidije Komlen Nikolić (.pdf, 185kb)
Program Lidije Komlen Nikolić, kandidata za člana Državnog veća tužilaca na kandidacionoj listi Apelaciona javna tužilaštva, Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine
Poštovane kolege i koleginice, u prilogu mog detaljno obraloženog kandidacionog programa, dostavljen je spisak poruka, ili ti narodski rečeno, spisak lepih želja, kandidata koji su članovi strukovnog udruženja. Stil tih poruka neko bi kvalifikao kao populističke. Ja ću u prezentaciji mog programa, populizam tih poruka svesti na nivo kandidacione liste za koju sam kandidat.
Kao zamenik Apelacionog javnog tužioca u Beogradu kandidovala sam se za izbornog člana Državnog veća tužilaca iz redova javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, kako bih dobila priliku da neposredno pokušam da ostvarim ciljeve za koje se, kao pre svega nosilac javnotužilačke funkcije, a potom i predsednik predsedništva Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca zalažem poslednjih dvadeset pet godina svog profesionalnog rada.
U javnotužilačkoj organizaciji radim punih 25 godine i smatram da to iskustvo mogu da iskoristim u nastojanju da Državno veće tužilaca ostvari, Ustavom ustanovljen položaj i nadležnost, a to je obezbeđivanje i garantovanje samostalnosti javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije. Moja profesionalna biografija je deo materijala dostavljen od strane Izborne komisije.
Prilikom sastavljanja programa, imala sam u vidu činjenicu da se izbori za novi saziv DVT odvijaju u napetoj atmosferi, u kojoj pre svega vlada nepoverenje i nezadovoljstvo javnosti u odnosu na rad ne samo javnog tužilaštva, već i svih institucija Republike Srbije.
Nažalost, nepoverenje i nezadovoljstvo je prisutno i u javnotužilačkim redovima. Jedan od razloga nezadovoljstva je i rad prethodnih saziva DVT-a. Počevši od tzv. nultog saziva, koji je sproveo reformu pravosuđa, pa preko prvog saziva, koji je sproveo postupak preispitivanja, povodom katastrofalnih radnji DVT iz 2009. godine.
Jasno mi je da postoji i nezadovoljstvo i radom DVT i izbornim članovima izabranim 2016 godine. Nepoverenje i nezadovoljstvo kolega je opravdano jer smatram da nijedan saziv Državnog veća tužilaca, od 2009 godine, nije uspeo da ostvari kvalitetan kontakt sa nosiocima javnotužilačke funkcije, iako je svrha osnivanja DVT upravo zaštita samostalnosti javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Uprkos svim naporima pretodnog saziva, deo predizbornih obećanja nije ostvaren. Razlozi su kompleksni. Svako dublje obrazlaganje razloga bi doveo do traženja izgovora za izostanak rezultata.
Teško je opredeliti strateške planove i predstaviti ciljeve s obzirom da u momentu pisanja programa, Državno veće tužilaca ne funkcioniše osam meseci.
Postojeći Ustavni i zakonodavni okvir omogućava blokiranje rada jednog od najvažnijih pravosudnih tela.
Zato svaki od predstavljenih ciljeva, za koje ću se boriti, ukoliko dobijem vaše poverenje, će zavisiti od tzv. prethodnog pitanja. Na koji način će se odvijati proces izmene Ustavnih amandmana, na koji način će biti promenjen Ustav RS i teksta pratećih sistemskih zakona.
Jako mali broj nosilaca javnotužilačke funkcije je upoznat sa aktivnostima, koje Republičko javno tužilaštvo i ovlašećni članovi Državnog veća tužilaca preduzimaju u pripremi donošenja Ustavnih amandmana i strateških dokumenata. Npr. Nacionalna strategija za razvoj pravosuđa 2020-2025, revizija Akcionog plana za poglavlje 23.
- Povećanje broja zamenika javnih tužilaca i izbor novih zamenika javnih tužilaca
Neko bi rekao večita tema. Prethodni saziv DVT-a bavio se detaljnom analizom realnih potreba svakog javnog tužilaštva u pogledu potrebnog broja zamenika javnih tužilaca, sa ciljem jačanja kapaciteta javnog tužilaštva, te su date preporuke relevantnim subjektima koji o tome odlučuju kako bi se povećala efikasnost rada paralelno sa unapređenjem kvaliteta rada. Zbog toga, DVT mora da nastavi da se konstantno bavi pitanjima ravnomerne opterećenosti predmetima nosilaca javnotužilačke funkcije, a sve radi postizanja što veće efikasnosti u radu. Naravno, povećanje broja zamenika javnih tužilaca bi nesunjivo za posledicu imao potrebu za zapošljavanjem većeg broja tužilačkih pomoćnika
- Odgovornije postupanje DVT-a u vezi sa sprovođenjem budžetskih nadležnosti i poboljšanje materijalnog položaja
DVT mora da pravilno i odgovorno planira budžet, kako bi bili blagovremeno podmireni svi troškovi koji postoje, kako u odnosu na zarade, tako i u odnosu na troškove postupka. Neophodno je strateško finansijsko planiranje. Nedopustivo je da se usled neodgovornog planiranja budžeta ugrozi isplata naknada za prekovremeni rad i pripravnost, a pogotovo zarada nosioca javnotužilačkih funkcija.
Potrebno je adekvatno rešiti pitanje pripravnosti, jer je novi ZKP prirodu pripravnosti potpuno promenio u pravcu enormnog povećanja aktivnosti. Povećanje budžeta javnih tužilaštava za potrebe dežurstva. Povećanje budžeta za javna tužilaštva radi sprečavanja kreiranja nepotrebnih dugovanja (troškovi postupka). To sve zahteva pravedniju raspodelu novčanih sredstava i transparentnog modela raspodele novčanih sredstavapo za ovu namenu. Posebno ću insistirati na planiranju adekvatnog bzdžeta za redovne sistematske preglede u cilju prevencije lečenja kao i zaključiti ugovor o osiguranju sa boljim, odnosno sveobuhvatnijim uslovima kolektivnog osiguranja.
Treba insistirati da nadležne institucije izmenom Zakona o javnom tužilaštvu, reše sva pitanja u vezi zarada, naknada i nužnih troškova u vezi sa radom kao i visinu penzije izabranih lica – „zadnja plata penzija“, s obzirom na to da su zemlje u okruženju (Hrvatska i Bosna i Hercegovina) to rešile Zakonom, a ne da se ta pitanja rešavaju uredbama i podzakonskim aktima te na taj način utiču na samostalnost tužilaštva i diskriminaciju između Tužilaca i Zamenika javnih tužilaca. Takođe u okviru izmena treba insistirati i na izmeni Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe koji se u delu odmori i odsustvovanja u pogledu primanja razlikuju nosioci funkcija od zaposlenih, a ogleda se u umanjenju zarade prilikom korišćenja godišnjeg odmor za zamenike i javne tužioce.
Rast zarada nosilaca javnotužilačkih funkcija mora pratiti i rast prosečne zarade u Republici Srbiji.Analizom izveštaja European Commission for the efficiency of justice (CEPEJ) za period od 2010 godine do 2016 godine proizilazi da plata nosilaca javnotužilačke funkcije u Srbiji varira u odnosu na prosečnu platu u Srbiji.
Tako, nosilac javnotužilačke funkcije na početku karijere u 2010. godini je imao 2,5 prosečne plate, a u 2012. godini 2,8. Trend od 2,8 prosečne plate se nastavio i u 2014. godini. Tokom 2016. godine prosečna plata nosioca javnotužilačke funkcije pada na 2,3 prosečne plate.
Iz saopštenja Republičkog zavoda za statistiku od 25.07.2019. godine proizilazi da je prosečna plata u Srbiji u maju 2018 godine bila 55.380,00 dinara. U istom mesecu, prosečna plata nosioca javnotužilačke funkcije na početku karijere bila je oko 105.000,00 dinara, što predstavlja 1,9 prosečnih plata na nivou Republike. Iz navedenog proizilazi da je plata nosilaca javnotužilačke funkcije, prvi put posle 2010 godine pala na ispod 2 prosečne plate na nivou Republike.
Adekvatne zarade garancija samostalnosti javnih tužilaca.
- Donošenje Pravilnika o dežurstvima zamenika javnih tužilaca
Kako je Dežurstvo su sastavni deo našeg posla u okviru našeg postupanja u fazi predistražnog postupka, a Sastoje se od pripravnosti, koja u nekim tužilaštvima, u zavisnosti od broja zamenika javnih tužilaca i javnih tužilaca, traju 24 časa ili po sedam dana u nedelji, pri čemu je tu i aktivan deo dežurstva koji podrazumeva sprovođenje zadržanih lica radi saslušanja u našim službenim prostorijama, a postupamo u okvirima naše nadležnosti i u vezi sa donetim hitnim merama od strane nadležnih policijskih službenika za nasilje u porodici. Sve napred navedeno je veoma iscrpljujuće i nije regulisano posebnim pravilnikom, zato smatramo da je i ovaj veoma bitan segment našeg posla neophodno staviti u pravni okvir. Kao jedan od mogućih rešenja u tom pravilniku bi bilo naše zalaganje da bude propisano da zamenik javnog tužioca ili javni tužilac koji je završio sa pripravnošću i aktivnim dežurstvom, ima pravo na slobodan dan u narednih sedam dana po završenom dežurstvu.
- Izmenu pravilnika koji se odnose na vrednovanje rada, izbor, napredovanje i disciplinski postupak
Izmenu pravilnika o vrednovanju rada radi uvođenja objektivnog pokazatelja broja predmeta koji jednom zameniku javnog tužioca mogu biti dodeljeni u rad za određeni period.
Disciplinski postupak
Ne može se pokretati disciplinski postupak zbog tzv. „neažurnosti“, ili postupak razrešenja zbog ocene „ne zadovoljava“, dok se ne obezbede uslovi za rad i dovoljan broj zamenika javnih tužilaca koji mogu savladati povećan priliv predmeta. Ne može se pozivati na odgovornost, zbog tzv. „neažurnosti“, zamenik javnog tužioca koji fizički ne može da savlada obiman priliv predmeta.
- Ostvarivanje osnovne ustavne uloge – zaštite samostalnosti javnog tužilaštva
Obaveza DVT-a je da garantuje i štiti samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. DVT mora da spreči i osudi svaki nedozvoljeni uticaj i pritisak na nosioce javnotužilačke funkcije od strane drugih državnih organa, politike, medija i različitih uticajnih interesnih grupa. DVT mora da efektivno zaštiti dostojanstvo i profesionalni integritet svakog nosioca javnotužilačke funkcije i ugled javnog tužilaštva.
DVT mora biti garant naše samostalnosti!
U prostorijama DVT-a ću razgovarati sa svakim nosiocem javnotužilačke funkcije koji to zatraži, radi rešavanja problema sa kojima se susreće u radu, stavljanja primedaba na rad DVT-a, kao i radi davanja predloga i ideja za unapređenje rada i bolje funkcionisanje i javnog tužilaštva i DVT-a.
Zaštita svakog nosioca javnotužilačke funkcije od bilo kog nedozvoljenog uticaja, a naročito uticaja politike. Samo tužilac zaštićen od nedozvoljenih uticaja može unaprediti poverenje građana u pravosuđe.
Nedopustiva je blokada rada Državnog veća tužilaca i odustvo odogovornosti za uspostavljenu blokadu! Poslovnik o radu Državnog veća tužilaca u čl. 28 st.2 propisuje obavezu zakazivanja sednice ukoliko najmanje tri člana veća to zahtevaju u roku od osam dana od prijema zahteva.
- Državno veće tužilaca treba da daje svoje mišljenje o relevantnim zakonima, o izmenama zakona, a naročito o izmeni dela Ustava koji se tiče položaja javnog tužilaštva.
Eksperti Evropske komisije za demokratiju putem prava (Venecijanske komisije) u mišljenju datom na nacrt poslednjeg Zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom tužilaštvu daju preporuku da se nezavisnost javnog tužilaštva predvidi zakonom jer „opšta tendencija uvođenje nezavisnosti“ u javno tužilaštvo. U eventualnom postupku izmene Ustava DVT mora da spreči svaki pokušaj nekog eventualnog novog opšteg (re)izbora nosilaca javnotužilačke funkcije. Izmene Ustava bi trebale da obezbede nezavisnost javnog tužilaštva i zaštite samostalnost nosilaca javnotužilačke funkcije u skladu sa evropskim vrednostima i standardima. Novi Ustav bi trebao da smanji uticaj izvršne i zakonodavne vlasti u DVT-u tako što ministar i predsednik nadležnog skupštinskog odbora više ne bi bili članovi DVT-a. Sa druge strane, u DVT-u bi trebalo povećati uticaj javnotužilačke profesije i stručne javnosti. Takođe je neophodno jasno razgraničiti i ojačati nadležnost DVT-a u odnosu na nadležnost Republičkog javnog tužioca i Ministarstva pravde po pitanjima javnotužilačke uprave, a u skladu sa evropskim vrednostima i standardima.
Da se čuje jedini pravi glas – glas profesije!
Lidija Komlen Nikolić
zamenik Apelacionog javnog tužioca u Beogradu
Predsednik Predsednišva Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije
Mejl: lidija.komlen@bg.ap.jt.rs
