Emisija posvećena izborima za Državno veće tužilaca 12. novembra – gost Predrag Milovanović, zamenik u II Osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu i član Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije
Lična i radna biografija Predraga Milovanovića (.pdf, 168kb)
Program Predraga Milovanovića, kandidata za izbornog člana Državnog veća tužilaca
Poštovane koleginice i kolege, svi smo svedoci opšteg trenda urušavanja institucija, pri čemu je Državno veće tužilaca još uvek mlada ustavna tvorevina koja u ovim teškim vremenima pokušava da unapredi svoj kapacitet i ojača ustavne i zakonske nadležnosti, stoga ću vas ovde podsetiti na misli profesora krivičnog prava kojima sam se rukovodio u svom dosadašnjem radu i to profesora Ljubiše Lazarevića koji je govorio da institucije ne čine zidine, nego ljudi koji u njima rade i profesora Enrika Ferija koji kaže da zakoni vrede onoliko koliko vrede ljudi koji ih primenjuju.
U ovim krilaticama nalazim onu jezgrovitu nit profesionalnog i ličnog integriteta od koje moramo biti satkani kako bi se oduprli sve većem i narastućem uticaju izvršne vlasti na sve pore ovog društva, te odbranili Državno veće tužilaca kao organ koji odrasta i koji treba da se razvije u pravosudni savet koji ima jasno definisanu ustavnu nadležnost da garantuje samostalnost javnog tužilaštva, da štiti zamenike javnih tužilaca i javne tužioce od svakog nedozvoljenog uticaja politike, da obezbedi funkcionalnu autonomiju nosilaca javnotužilačke funkcije i da se permanentno bori za njihovu nezavisnost, da jača poverenje građana u naš rad i da se ne pretvori u organ za disciplinovanje tužilaca.
Zato ću ukoliko dobijem vaše poverenje u Državnom veću tužilaca nastojati da se borim za:
1. Bolje uslove rada. Javnotužilačka organizacija je servis građana. Građani imaju velika očekivanja od nas, ali osim onih koji imaju prilike da se susretnu sa krivičnim postupkom i da vide u kakvim uslovima radimo, oni drugi koji se jednoga dana mogu obresti u krivičnom postupku to ne znaju. Ne znaju, a treba da znaju, da zamenici javnog tužioca raspolažu skromnim resursima u procesu rada, tačnije nedovoljnim brojem istražnih kancelarija koje su nam potrebne da bi efikasno sprovodili fazu istražnog postupka, da nemamo primerena i dovoljno kvalitetna tehnička sredstva koja koristimo u svakodnevnom radu. Smatram da bi manji deo sredstava prikupljen kroz primenu načela oprtuniteta krivičnog gonjenja mogao biti usmeren na kupovinu modernije računarske opreme koja je zastarela i štampača koje koristimo svaki dan i koji se raubuju. Ovde posebno želim da ukažem na činjenicu da su ova sredstva nažalost neprimetna, za razliku od npr. Sudskih taksi, koje su se uvek smatrale doprinosom sudova budžetu. Nalazim da se radi o ne tako malim novčanim sredstvima koja mogu biti korisno upotrebljena za poboljšanje uslova rada javnih tužilaštava. Zbog toga bih inicirao pregovore sa Ministarstvom pravde i Ministarstvom finansija i zahtevao da tužilaštvima bude omogućeno da makar jedan deo novca koji je prikupljen na ovaj način se iskoristi za sopstvene potrebe.
Svakodnevno bih ukazivao na problem manjka broja zaposlenih koji je prema mom mišljenju gorući problem u svim tužilaštvima, odnosno da svaki zamenik nema sopstvenog referenta i zapisničara, pa tako često da bi bili agilniji, moramo da radimo i taj posao, što vodi ka tome da nemamo adekvatan tehnički kapacitet da odgovorimo zahtevnom adverzijalnom krivičnom postupku koji je u osnovnim javnim tužilaštvima počeo da se primenjuje početkom oktobra meseca 2013 godine.
Stoga, u cilju poboljšanja uslova rada smatram da je potrebno obezbediti dovoljan broj službenih prostorija, unaprediti tehnička sredstva rada (raditi na uvođenju tonskog snimanja prilikom saslušanja i ispitivanja u istražnom postupku ) i obezbediti dovoljan broj administrativnog osoblja, a što je sve preduslov za ažuran rad koji se zahteva od nas. DVT ima obavezu da obezbedi uslovan, kvalitetan i efikasan rad.
2. Povećanje broja zamenika javnih tužilaca i izbor novih zamenika javnih tužilaca. Prethodni saziv DVT – a se bavio detaljnom analizom realnih potreba svakog javnog tužilaštva u pogledu potrebnog broja zamenika javnih tužilaca, sa ciljem jačanja kapaciteta javnog tužilaštva, spram čega su date preporuke relevantnim subjektima koji o tome odlučuju kako bi se povećala efikasnost rada paralelno sa unapređenjem kvaliteta rada. Zbog toga, DVT mora da nastavi da se konstantno bavi pitanjima ravnomerne opterećenosti predmetima nosilaca javnotužilačke funkcije, a sve radi postizanja što veće efikasnosti u radu. Naravno, povećanje broja zamenika javnih tužilaca bi nesumnjivo za posledicu imao potrebu za zapošljavanjem većeg broja tužilačkih pomoćnika, koji su prirodni oslonac i podmladak svakog javnog tužilaštva, a sa kojima treba svakodnevno raditi i učiniti ih što samostalnijim, kako bi upravo najbolji među njima bili izabrani za zamenike javnog tužioca.
3. Veću bezbednost na poslu i van posla. Nisu retke situacije da je neko od nas prilikom preduzimanja procesnih radnji u postupku imao neprijatnosti, a da je izostala brza reakcija sudske straže koja ne raspolaže dovoljnim brojem ljudi da adekvatno reaguju. Zalagaću se da prostorije javnog tužilaštva, koje se većinom nalaze u zgradama sudova, efikasnije obezbeđuje sudska straža, ujedno bi trebalo postaviti tzv. „panik tastere“; u istražnim kabinetima i u kabinetima u kojima primamo stranke. Dodao bih da je činjenica da smo, kada izađemo iz službenih prostorija tužilaštva u kojima radimo, građani kao i svaki drugi, ali to faktički nismo, jer obavljamo funkciju krivičnog progona i neretko smo izloženi pritiscima i pretnjama, pa ću se zalagati da se podzakonskim aktima jasno definiše i uredi ko se stara o našoj ličnoj bezbednosti, kao i o bezbednosti članova naših porodica.
4. Donošenje Pravilnika o dežurstvima zamenika javnih tužilaca. Dežurstva su sastavni deo našeg posla u okviru našeg postupanja u fazi predistražnog postupka. Sastoje se od pripravnosti, koja u nekim tužilaštvima, u zavisnosti od broja zamenika javnih tužilaca i javnih tužilaca, traju 24 časa ili po sedam dana u nedelji, pri čemu je tu i aktivan deo dežurstva koji podrazumeva sprovođenje zadržanih lica radi saslušanja u naše službene prostorije, pride postupamo u okvirima naše nadležnosti u vezi sa donetim hitnim merama od strane nadležnih policijskih službenika za nasilje u porodici. Sve napred navedeno je veoma iscrpljujuće i nije regulisano posebnim pravilnikom, pa smatram da je i ovaj veoma bitan segment našeg posla neophodno staviti u pravni okvir. Boriću se za izradu i donošenje pravilnika kojim će biti propisano da zamenik javnog tužioca ili javni tužilac koji je završio sa pripravnošću i aktivnim dežurstvom, ima pravo na slobodan dan u narednih sedam dana kada je završio sa dežurstvom. Tim pravilnikom bi takođe trebalo predvideti da zamenik javnog tužioca ili javni tužilac koji je dežurao dva meseca zaredom, ne bude dežuran i treći mesec uzastopno.
5. Obavezan sistematski – zdravstveni pregled. Višestruko povećani obim posla koji obavljamo posledica je izmenjenog procesnog zakonodavstva, koji nam je dodelio vrlo aktivnu ulogu u fazi predistražnog postupka kojom rukovodimo dajući instrukcije pripadnicima policije da po našem nalogu obezbede tragove i prikupe dokaze koji su od značaja za vođenje krivičnog postupka, zatim u fazi istražnog postupka predstavljamo organ postupka, a u fazi glavnog pretresa imamo ulogu stranke do pravosnažne odluke suda. Ne treba zaboraviti ni ulogu koju imamo u pojednostavljenim formama postupka u smislu primene načela oportuniteta krivičnog gonjenja i zaključivanja sporazuma o priznanju krivičnog dela. Naime, preduzimanje velikog broja procesnih radnji u redovnim postupcima, kao i u pritvorskim predmetima, gde smo pod još većim stresom, narušava naše zdravlje, zbog čega ću insistirati da DVT razmotri ovaj problem, pogotovo zato što se, nažalost, u poslednje vreme naše kolege sve češće razboljevaju, zato je potrebno to prevenirati kroz periodične zdravstvene preglede zaposlenih.
6. Beneficirani radni staž. Obavljamo izuzetno odgovoran, složen i obiman posao, jer se bavimo ljudima i njihovim sudbinama, te problemima šire društvene zajednice, a to sve utiče i na nas, budući da nas troši i tare. Kako radni vek teče, to svi osećamo sve veći i veći zamor koji je posledica institucionalne uloge koju obavljamo u društvu, upravo kao i lica koja rade u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, policajci, pripadnici službi bezbednosti i vojnici. Zato ću insistirati da se zbog prirode i težine posla koju obavljamo, pošto je obavljanje naše profesionalne delatnosti usko povezano sa našim fiziološkim funkcijama koje s vremenom opadaju u toj meri da nas onemogućavaju da što uspešnije obavljamo naš posao, to pitanje što pre pokrene pred nadležnim institucijama koje o tome odlučuju.
7. Poboljšanje materijalnog položaja. Uvođenjem tužilačke istrage naš posao se multiplikovao. Rad na dežurstvu je iscrpan, traži maksimalnu posvećenost i koncentraciju, dežurni zamenik javnog tužioca mora biti proaktivniji, jer će od njegovog angažovanja u predistrazi zavisti dalji rad u svakoj narednoj fazi postupka, u krajnjem i ishod samog postupka. Umnožavanje obaveza i procesnih radnji koje preduzimamo nije adekvatno valorizovan kroz plate koje primamo. Ustav Republike Srbije predviđa samostalnost javnog tužilaštva, a jedna od garantija samostalnosti u našem radu jeste materijalna nezavisnost koja je izričito propisana Zakonom o javnom tužilaštvu. Smatram da je jedino materijalno situiran zamenik javnog tužioca i javni tužilac, onaj zamenik javnog tužioca i javni tužilac koji ne mora da brine o svoj egzistenciji, te će kao takav biti isključivo posvećen svojoj profesiji i do kraja biti odgovoran i predan svom poslu. U DVT ću se zalagati za integrisano planiranje i utvrđivanje budžeta, povećanje obima i strukture budžetskih sredstava neophodnih za rad javnih tužilaštava za tekuće rashode, ali i za rashode za osoblje u javnim tužilaštvima, radi optimalnog finasiranja rada javnih tužilaštava. Konkretno, boriću se za povećanje budžeta javnih tužilaštava za potrebe dežurstva i pripravnosti, zatim povećanje budžeta za javna tužilaštva radi sprečavanja kreiranja nepotrebnih dugovanja (odnosi se na troškove postupka), pravedniju raspodelu novčanih sredstava po osnovu dežurstva i pripravnosti i upostavljanje jasnog i transparentnog modela raspodele novčanih sredstava po ovom osnovu, potom za uspostavljanje jasnog i transparentnog sistema raspodele novčanih sredstava po osnovu dežurstva i pripravnosti između tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
8. Obuke tužilaca. Obuke treba da budu dostupne svim nosiociman javnotužilačke funkcije pod jednakim uslovima. Savremenici smo čestih noveliranja zakona koje treba da primenjujemo, zato su blagovremene edukacije, sticanje novih znanja i veština neophodne kako bismo što kvalitetnije i efikasnije obavljali funkciju na kojoj se nalazimo. Znanje je naša najveća moć i stoga ga treba stalno unapređivati, jer nam ono daje preko potrebno samopouzdanje da budemo pravi „gospodari krivičnog postupka“; što nam je namenjeno procesnim zakonodavstvom. Naravno, nastojao bih da i tužilačkim pomoćnicima bude omogućeno da pohađaju obuke koje mogu da pohađaju i zamenici javnog tužioca, jer se samo tada možemo nadati da će i mladi ljudi, koji tek treba da stupe na funkciju, biti spremni da odgovore izazovima našeg posla.
9. Aktivnu ulogu DVT u postupku izmene Ustava i zakona, kao i aktivnu ulogu u pregovorima sa EU koji se odnose ispunjavanja svih uslova iz Poglavlja 23. U evropskim državama i zakonodavstvima postoji tendencija uvođenja nezavisnosti javnog tužilaštva, što je u svetlu izazova sa kojima se suočavaju javno tužilačke organizacije modernog doba, pogotovo u borbi protiv korupcije koja se apostrofira kao kancerogeno tkivo koje podriva tekovine civilizovanih društava.
Ne smemo okretati glavu i dozvoliti da mimo nas izvršna vlast skroji ustavne promene koje bi javno tužilačku organizaciju učinile još ranjivijom i zavisnijom od uticaja egzekutive, stoga u postupku izmene Ustava koje je pokrenulo Ministarstvo pravde, te donelo nacrt ustavnih amandmana koje je ozbiljno kritikovala šira stručna javnost, DVT mora da spreči svaki pokušaj nekog eventualnog novog opšteg (re)izbora nosilaca javnotužilačke funkcije. Izmene Ustava bi trebalo da obezbede nezavisnost javnog tužilaštva i zaštite samostalnost i profesionalni integritet nosilaca javnotužilačke funkcije u skladu sa evropskim vrednostima i standardima. Krajem prošle godine bili smo savremenici veoma značajnih izmena Krivičnog zakonika, kada su u krivično zakonodavstvo naše zemlje prvi put uvedeni pojedini instituti. Ne smemo zaboraviti da je građanima, ali i nama kao licima koja obavljamo javnotužilačku funkciju ostalo nepoznato kako i po kom kriterijumu su iz reda javnih tužilaca birani članovi radne grupe koji su učestvovali u izradi izmena i dopuna Krivičnog zakonika, kao i da li su od strane radne grupe razmatrane sve primedbe koje je povodom izmena i dopuna KZ-a, ukazivao DVT. Smatram da Ustav, niti pak bilo koji zakon u državi koji je u vezi sa nadležnošću tužilaštva, ne sme biti donet bez aktivne uloge DVT u donošenju istog, te ću se zalagati da članovi DVT budu ti koji će, nakon rasprave i pribavljanja mišljenja svakog od nas o svakom pojedinačnom pitanju, učestvovati u donošenju Ustava i zakona. Na kraju, kada je reč o pregovorima sa EU, a radi ispunjavanja svih uslova iz poglavalja 23 koji se tiču pravosuđa, zalagaću se da DVT pomno prati sve izveštaje nadležnih insitucija EU, posebno u onom delu u kome ukazuju na probleme pravosudnog sistema u Republici Srbiji, te ću zahtevati da se ispoštuju svi oni zahtevi koji počivaju na principima nezavisnosti javnog tužilaštva, funkcionalne samostalnosti nosilaca javnotužilačke funkcije, odgovornosti, stalnosti funkcije javnog tužioca i (re)izbornosti starešine javnog tužilaštva, te ukidanja monokratskog uređenja (jedno javno tužilaštvo- jedan tužilac).
10. Postupanje koje će jačati ugled i poverenje nosilaca javno tužilačke funkcije u rad DVT. DVT uvek mora imati otvorena vrata da primi svakog nosioca javnotužilačke funkcije koji želi da razgovara o problemima sa kojima se susreće u radu. DVT mora biti otvoren za kritičko mišljenje, odnosno za sve primedbe i sugestije onih čije interese po Ustavu zastupa. Smatram da je zbog toga potrebno još više unaprediti poziciju povernika za samostalnost javnog tužilaštva kao osnovne brane tužilaca od nedozvoljenog pritiska i dalji razvoj mehanizama njegovog delovanja. DVT treba afirmisati, a samim tim i naš rad, kroz održavanje konferencija za štampu kada je za to zainteresovana javnost, a tiče se pitanja iz nadležnosti tužilaštva. Uspeh u radu veća bi trebalo da bude merljiv kroz kreiranje kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih ciljeva kako bi na kraju mandata bilo moguće proveriti stepen uspešnosti njegovog delovanja.
11. Objektiviziranje kriterijuma napredovanja. Napredovanje u višu instancu se ne sme svesti samo na ocenu kolegijuma i usmeni razgovor sa članovima DVT koji su izbornoj komisiji, već je potrebno da se stekne uvid u obrađene predmete lica koje je konkurisalo za napredovanje kako bi se stekao što objektivniji utisak o njegovom radu. Jedan broj predmeta koji bi se pružio na uvid izbornoj komisiji bi birao sam zamenik koji je konkurisao, a drugi broj predmeta bi uzimala izborna komisija metodom slučajnog uzorkovanja po unapred utvrđenim principima.
12. Jačanje profesionalizma i odgovornosti u radu uz pravedan disciplinski postupak. Samo jasno definisan disciplinski postupak, koji je sproveden prema jasnim merilima i kriterijumima, koji važe za svakog bez izuzetka može doprineti jačanju profesionalizma i odgovornosti u radu svakog od nas. Pokretanju disciplinskog postpupka zbog “neažurnosti” ili razrešenja zbog ocene “ne zadovoljava” mora prethoditi jasna, precizna i svestrana analiza rada konkretnog zamenika javnog tužioca. Takva analiza mora podrazumevati utvrđivanje pre svega uslova u kojima zamenik javnog tužioca radi, broj predmeta koje obrađuje, da li ima pomoć pripravnika ili saradnika, složenost predmeta koje obrađuje, te personalizovati razloge zbog kojih je eventualno došlo do neažurnosti u radu, naravno uz upoređivanje da li i drugi zamenici u konkretnom tužilaštvu imaju problema u radu koji ukazuju na neažurnost. Ne može se pozivati na odgovornost, zbog tzv. „neažurnosti“, zamenik javnog tužioca koji fizički ne može da savlada obiman priliv predmeta. Pravosuđe je postalo talac stalnih i nedovršenih reformi, tako da smo i mi postali deo tog opita, a da nismo pitani da li možemo u broju koliko nas ima da to iznesemo na našim plećima, stoga ne možemo da budemo odgovorni i kažnjeni za ono za šta nismo krivi.
Na kraju želim da ponovim i podvučem ono što sam rekao u uvodu mog programa. Primena programa zavisi od integriteta ljudi koji treba da ga sprovode. U svom dosadašnjem radu u javno tužilačkoj organizaciji, uvek sam se trudio da se vodim stečenim znanjem, hrabrošću i nepokolebljivošću, u nadi da će se takav pristup prepoznati, te da je to jedini ispravan način da se pošalje prava poruka stručnoj i laičkoj javnosti. Ukoliko zaslužim Vaše poverenje da u ime zamenika javnih tužilaca i javnih tužilaca sa nivoa osnovnih javnih tužilaštava govorim pred našim najvišim telom, obećavam da ću to činiti čestito i pristojno, glasno, jasno i transparentno, jer zaslužujemo da u tom telu imamo nekoga ko će iskoračiti u ime svih nas da štiti institucionalnu samostalnost javnog tužilaštva i ličnu samostalnost.
Stojim vam na raspolaganju za sve primedbe i sugestije u vezi programa. Moj kontakt broj telefona je 064 823 40 61, e-mail adresa: predrag.milovanovic93@gmail.com.
Kandidat
Predrag Milovanović
Zamenik u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu
