Liste kandidata dostavljene su krajem septembra, a vlada još nije stavila na dnevni red pitanje izbora šefova tužilaštava širom Srbije.
Premijer Aleksandar Vučić najavio je da će naredne nedelje biti imenovan tužilac za ratne zločine. To znači da će ovo specijalizovano tužilaštvo, posle gotovo godinu dana, dobiti svog šefa. Da li će istovremeno sa tužiocem za ratne zločine biti izabrani i šefovi 29 osnovnih i viših tužilaca širom Srbije, premijer nije precizirao.
Posle Vučićeve najave, stručna javnost se i dalje pita zašto se na izbor šefova gotovo trećine tužilaštava u zemlji čeka mesecima, a na tužioca za ratne zločine čak godinu dana.
Iako je Državno veće tužilaca (DVT) još krajem septembra Vladi Republike Srbije prosledilo spisak kandidata za šefove 29 osnovnih i viših tužilaštava širom Srbije, među kojima je i Tužilaštvo za ratne zločine, javni tužioci još nisu izabrani. Istovremeno sa dostavljanjem lista, najviše tužilačko telo je vladi uputilo dopis u kojem je njene članove zamolilo da listu kandidata za tužioce za ratne zločine i za javne tužioce u osnovnim i višim tužilaštvima razmotri na prvoj narednoj sednici.
U istom dopisu, DVT je i skupštini predložilo da odluku donese po hitnom postupku. Stanje vršilaca funkcije je poluga za pritisak na rad tužilaštva, smatraju tužioci.
– Vršioci funkcije javnih tužilaca ili predsednika sudova su relikti prošlosti. Takvo stanje omogućava pravnu nesigurnost jer tužioci nisu dobili siguran mandat od šest godina u okviru koga bi sprovodili sistemsku borbu protiv svih oblika kriminala, već ograničeno obavljaju funkciju koja može da traje nekoliko meseci ili maksimalno godinu dana. To stvara uslove za pritisak, mada su im neretko mandati protivzakonito produžavani. Ovo stanje mora da se okonča radi pravne sigurnosti i zato da bi oni koji su predloženi kao najbolji stupili na svoje funkcije i uhvatili se u koštac sa nagomilanim problemima – rečeno nam je u DVT.
Zbog toga nije jasno zašto vlada pitanje izbora tužilaca ne stavlja na dnevni red.
– Tim pre ako se ima u vidu da mandat vršiocima funkcije javnih tužilaca u skoro 30 osnovnih i javnih tužilaštava u zemlji ističe za mesec dana. Gotovo identična situacija je i sa Tužilaštvom za ratne zločine kojim od januara, kada je dotadašnji tužilac Vladimir Vukčević otišao u penziju, rukovodi njegov prvi zamenik Milan Petrović. Od kraja septembra, vlada je održala nekoliko sednica na kojima je usvajala različite uredbe, ali do danas na dnevni red nije stavila raspravu o kandidatima za javne tužioce – navodi „Politikin” sagovornik.
Najviše pažnje izaziva to što nije izabran javni tužilac u novosadskom Višem tužilaštvu. Predlog kandidata za višeg javnog tužioca u Novom Sadu, na vladi se nalazi još od novembra 2015. godine. Iako je DVT vladi tada dostavio imena kandidata za šefove 55 tužilaštava, koji su posle glasanja u skupštini i izabrani, ime kandidata za prvog čoveka novosadskog Višeg tužilaštva ni tada, a ni posle toga nije prosleđeno parlamentu.
– Za višeg tužioca u Novom Sadu bili su predloženi Tatjana Lagumdžija i Dušan Vrekić, ali se do danas ne zna zbog čega niko od njih dvoje nije izabran. Tužioci su zabrinuti zbog ove situacije, odnosno zato što gotovo trećina tužilaštava u Srbiji nema svoje šefove. Vršioci funkcija tužioca su tu samo privremeno. Samim tim nemaju ni strategiju razvoja tužilaštva – navodi naš sagovornik.
Odlukom članova DVT, podsetimo, vladi je krajem septembra upućena lista sa imenima tri, od ukupno pet kandidata za tužioca za ratne zločine. Kriterijum za formiranje rang-liste bio je zbir bodova „sakupljenih” tokom izbornog postupka, pa su se na spisku prosleđenom vladi našli Snežana Stanojković, dosadašnja zamenica tužioca u ovom tužilaštvu, Milan Petrović, prvi zamenik tužioca za ratne zločine i Dejan Terzić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu.
Da će tužilac za ratne zločine, ali i javni tužioci u 29 osnovnih i viših javnih tužilaca 33 tužilaštva, brzo biti izabrani, u intervjuu za „Politiku” sredinom septembra najavila je i ministarka pravde Nela Kuburović koja je rekla da očekuje da će se to dogoditi na prvoj sednici redovnog zasedanja skupštine. Ona je navela i da je naša zemlja u izvesnom zaostatku sa izvršavanjem obaveza iz Akcionog plana jer tužilac za ratne zločine nije izabran.
Pred kraj prošle godine, podsetimo, skupština je izabrala oko 50 javnih tužilaca, a odlučivala je i o kandidatima za prvog čoveka Tužilaštva za ratne zločine, ali on nije izabran. Dejan Terzić tada je dobio najveći broj glasova narodnih poslanika – 109, ali mu to nije bilo dovoljno da bude izabran na novu dužnost jer za njega nije glasala polovina od ukupnog broja poslanika, kojih ima 250.
(Izvor: Politika, Autor: Miroslava Derikonjić)
