Izbor republičkog javnog tužioca prate brojne polemike i kritike. Struka sumnja da je utakmica završena i pre nego što je počela. Ključna primedba je netransparentnost postupka izbora.
Jedina informacija objavljena na sajtu Republičkog javnog tužioca 4. juna, jeste da su četiri kandidata predala prijave. Zvaničnih informacija nema, ali nezvanično jedna je odmah povučena, a dve su ovih dana odbijene zbog nepotupne dokumentacije, tako da je u igri ostala samo aktuelna republička tužiteljka Zagorka Dolovac koja pretenduje na treći mandat.
Što je general u vojsci, to je republički javni tužilac (RJT) u tužilaštvu. Dužnost mu je da štiti interes građana i goni počinioce krivičnih dela. Izdaje obavezna uputstva za postupanje svakom tužiocu, ima uvid u svaki predmet i na njegovu instrukciju nije moguće uložiti prigovor.
“U Srbiji je to jedna veoma jaka figura i u mogućnosti je da određene procese zaustavi, unapredi, i zato je jako bitno da RJT bude nezavisan od bilo kakvog političkog uticaja”, navodi Katarina Golubović, direktorka Jukoma.
Među prijavljenima nema nikog iz javnotužilačke ili sudske organizacije.
Za razliku od Saveta Evrope, gde je standard da ista osoba može da bude birana za vrhovnog javnog tužioca samo jednom, u Srbiji zakon ne ograničava broj mandata. Tako bi Zagorka Dolovac mogla da bude izabrana na funkciju i treći put.
“Imamo jednu drugu vrstu problema, to što konkurs za izbor republičkog tužioca sprovodi organ kojem ona predsedava. Znači, hajde da kažemo, na jedan uslovan način, ona sprovodi konkurs o sopstvenom izboru”, ukazuje Goran Ilić, zamenik Republičkog javnog tužioca i član Udruženja.
Katarina Golubović navodi da, ukoliko smo u ustavnim promenama, želimo da poštujemo standarde Saveta Evrope, onda ovakvo postupanje budi sumnju u iskrenost promena u pravosuđu.
Za razliku od RJT, podsećaju, druge pravosudne funkcije imaju ograničen mandat – ista osoba može samo jednom da bude birana za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, a za predsednika Vrhovnog suda najviše dva mandata, po tri godine. Čak se i predsednik države bira najviše dva puta na po pet godina.
“Sva ta ograničenja su neophodna da bi postojala mogućnost da javna funkcija bude dostupna različitim građanima i upravo da bi se predupredilo da osoba koja je na nekoj poziciji ne utiče na to kako će se vršiti izbor osobe koja treba nju da nasledi na toj poziciji”, smatra Goran Ilić.
Da li će se posle izmena Ustava birati novi, vrhovni javni tužilac, ili će aktuelni da završi mandat, zavisiće najviše od Ustavnog zakona.
“Čulo se od stane struke, da u ustavnom zakonu treba da postoji rešenje da oni koji su izabrani na svoje funkcije i dalje budu nosioci tih funkcija, odnosno da kroz ustavni zakon mi ne treba da imamo novu reformu, odnosno reizbor u pravosuđu”, navodi Katarina Golubović.
Kada će biti izabran novi javni tužilac odlučiće Državno veće tužilaca i organi koji sprovode konkurs. Jedini rok jeste da procedura izbora mora da počne najmanje šest meseci pre isteka mandata aktuelnog tužioca. Mandat Zagorke Dolovac ističe 31. decembra.
Izvor: RTS, autorka: Suzana Duka
