Komentari Udruženja tužilaca Srbije, Komiteta pravnika za ljudska prava i Beogradskog centra za ljudska prava na radni tekst amandmana na Ustav Republike Srbije

Izmena Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe predstavlja obavezu Republike Srbije u procesu evropskih intergacija i sastavni je deo Akcionog plana za poglavlje 23, kao i jedno od prelaznih merila iz Zajedničke pozicije Evropske unije za poglavlje 23.[1] Cilj izmena Ustava je da se uskladi sa preporukama Venecijanske komisije i evropskim standardima. Jedan od zateva je i da proces konsultacija oko izmene ustava bude inkluzivan.

Takođe, Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa za period od 2013-2018 godine kao nastavak reformskih aktivnosti postavljenih Nacionalnom strategijom reforme pravosuđe za period 2006-2011, u kojoj je na strani 7 naznačeno: „Pojedina opredeljenja ove Strategije zahtevaju promenu Ustava – Reč je o rešenjima poput isključenja Narodne skupštine iz procesa izbora predsednika sudova, sudija, javnih tužilaca/zamenika javnih tužilaca, kao i članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca: promene sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca u pravcu isključenja predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti iz članstva u ovim telima“.

Ministarstvo pravde je 22. januara 2018. godine objavilo radni tekst amandamana na Ustav Republike Srbije i pozvalo zainteresovane da dostave komentare. Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Beogradski centar za ljudska prava i Komitet pravnika za ljudska prava dostavljaju zajedničke komentare na radni tekst amandmana na Ustav u delu koji se odnosi na uređenje javnog tužilaštva i nosilaca javnotužilačke funkcije.

Radni tekst amandmana predstavlja korak unazad u odnosu na očekivanja da se njime uspostavi depolitizovano i odgovorno pravosuđe. Ukoliko radni tekst ne bude značajno izmenjen biće propuštena šansa da se izvrši depolitizacija pravosuđa, već će doći do relokacije političkog uticaja i njegove koncetracije. Umesto da tužilaštvo modernizuje u skladu sa evropskim tendencijama, zadržala su sva rešenja koja osiguravaju kontrolu nadređenih i politike.

Predviđeno je donošenje Ustavnog zakona radi sprovođenja amandmana koji stupaju na snagu na dan proglašenja. S obzirom na loša iskustva sa prethodim ustavnim zakonom, po osnovu koga je sproveden reizbor, smatramo da je potrebno da se nacrt teksta ustavnog zakona izloži zajedno sa tekstom izmena Ustava, a sve radi jedinstvene javne rasprave.

S obzirom na iskustva prilikom donošenja Ustava iz 2006. godine i Ustavnog zakona kojim je predviđen reizbor svih sudija i javnih tužilaca, smatramo da bi i amandamni na Ustav, odnosno Ustavni zakon mogli da dovedu do prekida mandata izbornih članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i mogućnosti novog reizbora sudija i javnih tužilaca. S toga bi želeli da ukažemo na standarde i odluke Evropskog suda za ljudska prava koji se odnose na skraćivanje mandata organa zbog promene uređenja pravosuđa. U slučaju Baka protiv Mađarske[2] Evropski sud za ljudska prava zauzeo je stanovište da je skraćivanje mandata predsednika najvišeg suda u Mađarskoj (Kurie) bilo u uzročnoj vezi sa njegovom kritikom najavljene reforme pravosuđa. Sud je takođe razmatrao opravdanost mešanja i utvrdio da prevremeni prestanak mandata, nije mogao imati za cilj očuvanje nezavisnosti sudstva, ”već upravo suprotno”. Sud je, stoga, zaključio da mešanje mađarskih vlasti nije imalo legitiman cilj. U odluci, osim toga, ističe se da su kritike zakonodavnih reformi, koje je iznosio Baka bile profesionalnog karaktera, da su se odnosile na predmet od javnog interesa.[3] Evropski sud za ljudska prava izneo je stav da reforma Ustava te promena ustavnopravnih kategorija sama po sebi ne predstavlja opravdani interes za stavljanje van snage redovnog sistema zaštite stečenih prava. Takva poruka Evropskog suda za ljudska prava ima dalekosežne posledice po sve buduće reforme i postavlja pred državu zahtev da jasno obrazloži opravdane interese prilikom zadiranja u stečena prava.

Amandmanom II zamenjuje se član 105. Ustava Republike Srbije. Poslednji stav ovog člana propisuje 3/5 većinu u postupku izbora Vrhovnog javnog tužioca, i članova Visokog saveta tužilaca i Visokog saveta sudstva. Pretpostavka je da je cilj navedenog postizanje šireg društvenog i političkog konsenzusa u postupku odlučivanja. Ipak, navedeno predstavlja samo privid konsenzusa, jer ukoliko navedeni izbor nije moguć, potrebna većina se smanjuje na nivo tek nešto veći od proste većine. S druge strane, za razrešenje je potrebno tek nešto više od polovine glasova. Nelogično je da se jedna većina traži za izbor, a druga, značajno manja za razrešenje.

Predlažemo da se amandaman izmeni i da se Narodna skupština ne bira Vrhovnog javnog tužioca već da ga bira Visoki savet tužilaca. Predlog je u skladu sa ”Izveštajem o evropskim standardima u vezi nezavisnosti pravosuđa, deo drugi – tužilaštvo”, koji je usvojen na 85. plenarnoj sednici Venecijanske komisije, u kome stoji da je ”idealno” da tužioce imenuje nezavisno telo sa „demokratskim legitimitetom” poput „tužilačkog saveta“ ili „odbora viših tužilaca“.[4] Dakle, Venecijanska komisija iznosi nedvosimislen stav da bi izbor svih javnih tužilaca, bez obzira na poziciju i ulogu u sistemu, trebalo poveriti telu u kome predstavnici tužilaca čine većinu.

Amandamanom XIV zamenjuje se član 156. Ustava Republike Srbije. Međutim, preuzeta je ”istorijska” definicija javnog tužilaštva koja ne određuje njegovu pravnu prirodu, niti odnos sa drugim državnim organima. Javno tužilaštvo i dalje ostaje samo samostalan organ, bez garancija nezavisnosti u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast, odnosno politički uticaj. U društvu u kome ne postoji razvijena tradicija vladavine prava i podele vlasti, niti tradicija nezavisnog pravosuđa, politički uticaj na javno tužilaštvo je društveno prihvatljiv.

Upravo zato, ustavnim odredbama bi trebalo uspostaviti dodatne garancije za funkcionisanje javnog tužilaštva izvan uticaja sa strane. To bi bio razlog da se javnotužilaštvo redefiniše u funkcionalno nezavisan organ, a javni tužioci i zamenici u nosioce javnotužilačkih ovlašćenja koji su nezavisni u vršenju funkcije.

Jedina novina u dobrom smeru je što se predviđa da javno tužilaštvo štiti ljudska prava i ustavne slobode. Smatramo korisnim unošenje u Ustav obaveze javnog tužilaštva da štiti ljudska prava i građanske slobode upravo zbog slučajeva kršenja ljudskih prava i sloboda od javnog tužilaštva.

Smatramo da Ustav treba da sadrži „funkcionalnu definiciju“ javnog tužilaštva. U tom smislu, potrebno je definisati položaj javnog tužilaštva u sistemu državne vlasti (nezavisni državni organ) i definisati pretežnu nadležnost (pravosudni državni organ).

Izričito ustavno normiranje nezavisnosti javnog tužilaštva u odnosu na izvršnu i zakonodavnu vlast neophodno je s obzirom na novo određenje javnog tužilaštva kao organa koji je izvan sistema zakonodavne i izvršne vlasti. Činjenica da javno tužilaštvo pretežno svoju nadležnost ostvaruje pred sudovima, kao i da jedino sudovi mogu da vrše uticaj na akte javnog tužilaštva određuje osnovnu prirodu javnog tužilaštva kao organa koji je deo pravosudnog sistema.

Vršenje nadležnosti tužlaštva je apsolutno nemoguće ukoliko bi javno tužilaštvo bilo pod nadzorom izvršnih ili drugih organa vlasti, jer se vršenje funkcije u javnom interesu ne sme mešati sa zaštitom interesa trenutne vlade ili političke partije.

Takođe, činjenica da postoji jasno opredeljenje za akuzatorski sistem krivičnog postupka i da tužilaštvo u Srbiji ima brojne nadležnosti koje nalikuju sudskim nadležnostima (odlaganje krivičnog gonjenja, sporazum o priznanju krivičnog dela i sl), naročito opravdava potrebu da tužilaštvo bude određeno kao pravosudni organ. Odluke javnog tužilaštva, odnosno javnih tužilaca utiču direktno na ostvarenje i zaštitu ljudskih prava, bez mogućnosti preispitivanja od strane suda, zbog čega u mnogim slučajevima javni tužioci vrše sudsku funkciju, te je u skladu sa članom 6 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava, neophodno da tužilaštvo ima garanciju nezavisnosti. U suprotnom, postoji sistematska povreda prava građana na pravično suđenje.

Iako u državama Evropske unije postoje različiti modeli javnog tužilaštva, Vencijanska komisija u već navođenom ”Izveštaju o evropskim standardima u vezi nezavisnosti pravosuđa, deo drugi -tužilaštvo” ukazuje da postoji rasporastranjena tendencija da se javna tužilaštva uspostavljaju kao nezavisna. Slično mišljenje je iznela i Vencijanska komisija izjašnjavajući se o izmena Zakona o javnom tužilaštvu.[5]

S toga predlažemo da se predloženi amandaman izmeni i da glasi:

„1. Javno tužilaštvo je jedinstveni, samostalni i u vršenju svoje nadležnosti nezavisan pravosudni državni organ koji goni učiniocce krivičnih dela i drugih kažnjivih dela, štiti ustavnost i zakonitost, ljudska prava i građanske slobode.

2. Javno tužilaštvo svoju nadležnost vrši na osnovu Ustava, zakona, potvrđenih međunarodnih ugovora i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava.
3. Javno tužilaštvo je u vršenju svoje nadležnosti dužno da koristi sva sredstva koja mu pruža zakon.
4. Javno tužilaštvo je u vršenju svoju ovlašćenja nezavisno od izvšrne i zakonodavne vlasti.
5. Nezavisnost u vršenju nadležnosti i samostalnost javnog tužilaštva, koa i druga pitanja organizacije i načina funkcionisanja tužilaštava, uređuju se zakonom, koji se odnosi i menja dvotrećinskom većinom.
6. Javni tužioci su u ličnom statusu i materijalnom položaju izjednačeni sa sudijama“

Amandmanom XV zamenjuje se član 158. Ustava Republike Srbije. Međutim, i u radnom tekstu se zadržava prevaziđen sovjetski model krute hijerahije koji je nepodoban da se suprotstavi korupciji. Sa druge strane, ovakav sistem u kome se svaki niži oslanja na odgovornost višeg u hijerarhiji, a najviši na odgovornost politici, je neadekvatan za razvoj vrednsti integriteta kao jednog od evropskih standarda u pravosuđu.

U stavu 3. amandmana XV radnog teksta zadržavaju se zamenici javnih tužilaca, iako se radi o reliktu sovjetskog uređenja koji je u većini istočno evropskih zemalja ukinut. Ovaj relikt odgovara hijerarhijskom uređenju u kome su zamenici javnih tužilaca izvršioci naloga tužioca. Uz ukidanje samostalnosti zamenika javnih tužilaca, ovi nosioci pravosudne funkcije se pretvaraju u činovnike. Ovako zamišljeno javno tužilaštvo neće moći da da rezultate u borbi protiv korupcije, niti će moći da odgovori evropskim standardima za jačanje integriteta.

Smatramo da je potrebno promeniti nazive nosilaca javnotužilačkih funkcija. Tako, sadašnji zamenici javnog tužioca bi se zvali javni tužioci, a sadašnji javni tužilac bi se zvao glavni javni tužilac. U tako organizovanom tužilaštvu glavni javni tužilac rukovodi radom, predstavlja tužilaštvo i ima hijerahijska ovlašćenja, ali nije jedini posednik tužilačkog zvanja. Promenjen model podrazumevao bi da se glavni javni tužilac bira iz redova javnih tužilaca i da po isteku mandata nastavlja dužnost kao javni tužilac u tužilaštvu iz koga je izabran.

Predlažemo da se amandman XV izmeni tako što će da glasi:

“1. Vrhovni javni tužilac rukovodi Vrhovnim javnim tužilaštvom.

2. Vrhovni javni tužilac može da izda obavezna uputstva svim javnim tužiocima u skladu sa zakonom.
3. Vrhovni javni tužilac odgovoran je za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Vrhovnom savetu tužilaca.
4. Glavni javni tužioci odgovaraju za rad javnog tužilaštva i za svoj rad neposredno višem glavnom javnom tužiocu.
5. Javni tužioci odgovaraju za svoj rad glavnom javnom tužiocu.“

Amandman XVI koji se odnosi na javne tužioce i zamenike javnih tužilaca i zamenjuje član 159. Ustava. Ovim amandamanom ne pravi se jasna razlika između vršenja nadležnosti i vršenja funkcije javnog tužioca. U stavu 2. radnog teksta amandmana zamenik javnog tužioca definasan je samo kao neko ko zamenjuje javnog tužioca, odnosno deluje u njegovo ime, a ne kao nosilac funkcije javnog tužioca. Ovim rešenjem je predviđeno da zamenik javnog tužioca svoju funkciju izvodi iz funkcije javnog tužioca. Takođe, stavom 2. normira se neka vrsta apsolutne profesionalne potčinjenosti zamenika javnom tužiocu, jer se uvodi obaveza zamenika da postupi po uputstvima javnog tužioca. Ovakvo rešenje suprotno je tački 10. Preporuke 19 Komiteta ministara Saveta Evrope O ulozi javnog tužilašta u krivičnopravnom sistemu, koja predviđa da mora da postoji interna procedura po kojoj tužilac koji smatra da je uputstvo nezakonito ili protivno njegovoj savesti može da bude zamenjen u tom predmetu. Sličan stav navodi se i u Kontrolnoj listi za vladavinu prava Venecijanske komisije iz 2016. godine.[6]

Predlažemo da se amandman XVI izmeni tako što će da glasi:

„1. Glavni javni tužilac rukovodi javnim tužilaštvom.

2. Nadležnost javnog tužilaštva vrše javni tužioci.
3. Javni tužilac je nezavisan u vršenju javnotužilačke funkcije.
4. Glavni javni tužilac može da izda obavezna uputstva javnim tužiocima javnog tužilaštva kojim rukovodi kao i neposredno nižim glavnim javnim tužiocima.
5. Nezavisnost javnog tužioca u vršenju javnotužilačke funkcije ograničena je obaveznim uputstvima glavnog javnog tužioca, u skladu sa zakonom“.

Amandman XVII odnosi se na izbor Vrhovnog javnog tužioca i javnih tužilaca i zamenjuje član 158. i 159. Ustava Srbije. Kao što je već u komentarima na amandaman II navedeno, smatramo da nije u skladu sa standardima da Vrhovnog javnog tužioca bira Narodna skupština. Rešenje da javne tužioce (odnosno glavne javne tužioce) bira Visoki savet tužilaca je u skladu sa već citiranom Preporukom 19 Komiteta ministara Saveta Evrope. I u Izveštaju Venecijanske komisije o evropskim standardima u vezi nezavisnosti pravosuđa: deo drugi – tužilaštvo u §§35-38 navodi se da u državama u kojima generalnog tužioca bira parlament, postoji očigledna opasnost od politizacije procesa imenovanja.

Takođe, smatramo da može da se zadrži rešenje iz Ustava iz 2006. godine da mandat Vrhovnog tužioca i javnih tužilaca (glavnih tužilaca) bude šest godina, posebno što se isključuje mogućnost ponovnog izbora.

Predlažemo da se Amandamn XVII izmeni tako što će da glasi:

„1. Vrhovnog javnog tužioca bira Visoki savet tužilaca tako što za njegov izbor mora da glasa najmanje šest članova iz reda javnih tužilaca i dva koji nisu iz reda javnih tužilaca.

2. Mandat Vrhovnog javnog tužioca traje šest godina i ne može biti ponovo biran, a nakon isteka mandata nastavlja da vrši dužnost kao javni tužilac.
3. Glavnog javnog tužioca bira Vrhovni savet tužilaca iz reda javnih tužilaca na način određen zakonom.
4. Mandat glavnog javnog tužioca traje šest godina i ne može uzastopno biti ponovo biran za glavnog javnog tužioca istog tužilaštva, a nakon isteka mandata nastavlja da vrši dužnost kao javni tužilac.“

Amandman XVIII odnosi se na stalnost funkcije zamenika javnog tužioca premeštaj i privremeno upućivanje zamenika javnog tužioca i zamenjuje član 159. Ustava Srbije. U stavu 3. amandmana XVIII predviđa se da je završena obuka u instituciji za obuku u pravosuđu preduslov za izbor zamenika javnog tužioca u najnižem javnom tužilaštvu. Iz ove odredbe proizlazi da je Visoki savet tužilaca u svom odlučivanju vezan prethodnom odlukom institucije za obuku u pravosuđu, a da ta institucija nema ni jednu garanciju nezavisnosti od izvršne i zakonodavne vlasti. Ovaj predlog bi imao smisla ukoliko bi ta institucija bila postavljena kao radno telo Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca.

U stavu 6. radnog teksta amandamana XVIII predviđa se da zamenik javnog tužioca može biti premešten ili protiv svoje volje privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo odlukom Vrhovnog javnog tužioca. I Venecijanska komisija se izjašnjavala da tužioci moraju imati određene garancije sigurnosti ili mogućnost žalbe u slučaju premeštanja.[7]

Nejasno je zašto se radna grupa koja je pisala radni tekst odlučila da odredbe o premeštaju i upućivanju unese u tekst ustavnih amandamana, s obzirom da su ovo odredbe o načinu funkcionisanja javnog tužilaštva i ne spadaju u materia constitutionis. Kada su se pisci radnog teksta već odlučili da ovo materiju uključe u amandmane ostaje nejasno zašto nisu uneta i ograničenja u pogledu upućivanja ili premeštaja.

Predlažemo da se Amandamn XVIII izmeni tako što će da glasi:

„Javne tužioce na trajno obavljanje funkcije, bira Visoki savet tužilaca, na način određen zakonom“

Amandman XIX odnosi se na imunitet i nespojivost i zamenjuje član 162. i 163. Ustava Srbije. Radnim tekstom amandaman ukida se funkcionalni krivičnopravni imunitet javnih tužilaca i zamenika javnog tužioca, iako se o potrebi postojanja funkcionalnog imuniteta za radnje koje su izvršene u dobroj veri i u skladu sa njihovim dužnostima govori u Izveštaju o evropskim standardima u vezi sa nezavisnosti pravosuđa, §§17, 19, 22, 61-62.

Stavom 2. amandmana XIX uređuje se nespojivost funkcije javnog tužioca i zamenika sa drugom javnom ili privatnom funkcijom. Ako je radna grupa široko postavila nespojivost, trebalo je da se u odredbu unesu međunarodni standardi. U tački 6. Preporuke 19. traži se da tužioci imaju efektivno pravo na udruživanje, okupljanje i slobodu izražavanja uverenja.

Predlažemo da se Amandaman XIX izmeni tako što će da glasi:

„1. Javni tužioci ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje u vršenju javnotužilačke funkcije, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane javnog tužioca.

2. Javni tužioci ne mogu biti lišeni slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju tužilačke funkcije bez odobrenja Visokog saveta tužilaca.
3. Zabranjeno je političko delovanje javnih tužilaca.
4. Zakonom se uređuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa javnotužilačkom funkcijom.“

Amandman XX odnosi se na nadležnost Visokog saveta tužilaca i zamenjuje član 165. Ustava Srbije. Radnim tekstom amandmana XX smanjuju se postojeće garancije, odnosno obaveza sadašnjeg Državnog veća tužilaca da obezbeđuje i garantuje samostalnost. Prema radnom tekstu amandmana XX Visoki savet tužilaca samo jemči samostalnost i to samo javnih tužilaštava, a ne i za nosioce javnotužilačke funkcije. Ovakvim rešenjem, javni tužioci i zamenici javnih tužilaca gube garancije samostalnosti, a ukida se svaki oblik personalne samostalnosti nosilaca javnotužilačke funkcije.

Radni tekst kao nadležnost Visokog saveta tužilaca navodi da samo bira disciplinske organe, ali ne i da vodi disciplinski postupak. Na ovaj način se ostavlja mogućnost, da se disciplinski postupak izmesti iz Visokog saveta tužilaca. Takođe, deo koji se odnosi na upravljanje budžetom, nije u skladu sa Akcionom planom za Poglavlje 23, tačka 1.1.4.7, kojim je jasno propisana obaveza prenošenja budžetskih nadležnosti sa Ministarstva pravde na Državno veće tužilaca.

Predlažemo da se Amandamn XX izmeni tako što će da glasi:

„1. Visoki savet tužilaca je samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost i nezavisnost javnih tužilaca u skladu sa Ustavom.

2. Visoki savet tužilaca bira Vrhovnog javnog tužioca, glavne javne tužioce i javne tužioce, odlučuje u postupku za prestanak funkcije glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca, na način predviđen Ustavom i zakonom, odlučuje o imunitetu članova Visokog saveta tužilaca i javnih tužilaca, upravlja budžetom javnog tužilaštva, sprovodi disciplinski postupak, sačinjava programe obuke, donosi akte iz svoje nadležnosti i druge poslove utvrđene zakonom.“

Amandman XXI odnosi se na sastav Visokog saveta tužilaca i zamenjuje član 164. Ustava Srbije. Radnim tekstom amandamana XXI smanjuje se broj tužilaca članova u Visokom savetu tužilaca u odnosu na broj članova iz reda tužilaca koji je sada u sastavu Državnog veća tužilaca. Sadašnje rešenje iz Ustava Srbije predviđa da javni tužioci i zamenici javnog tužioca imaju većinu članova, odnosno šest predstavnika u Državnom veću tužilaca od ukupno 11 članova. Navedni predlog predstavlja smanjenje dostignutog nivoa tužilačke samouprave, jer predviđa da samo četiri člana od 11 članova čine predstavnici javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca. Predlog nije u skladu ni sa izraženim mišljenima Venecijanske komisije o pravosuđu Bosne i Hercegovine i Crne Gore,[8] u kojima se navodi da bi većinu članova trebalo da čine tužioci koje biraju njihove kolege.

Takođe, radni tekst uvodi kategoriju istaknutih pravnika, ali ne definiše kriterijume po kojima se određuje ko je istaknuti pravnik i iz redova koje profesije ili organizacije dolazi. Postojeće rešenje u Ustavu Srbije predviđa da se predstavnici uglednih pravnika biraju iz reda profesora, odnosno advokature.

U odnosu na postojeće rešenje, predlažemo tužioci predstavljaju većinu i to sedam do 11 članova, da se isključi ministar pravde, u skladu sa opredeljenjem u Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa za period od 2013-2018 godine. Predlažemo, da Ustav sadrži garancije nezavisnosti istaknutih pravnika, odnosno nespojivost sa obavljanjem javnih funkcija, izuzev pravosudnih, u određenom periodu pre izbora u sastav Visokog saveta tužilaca.

Amandaman XXII odnosi se na mandat članova Visokog saveta tužilaca i predsednika Viskog saveta tužilaca. Radnim tekstom nisu predviđene ustavne garancije samostalnosti i stalnosti funkcije člana Visokog saveta tužilaca. Smatramo da je potrebno da se navedu pravni osnovi za razrešenje.

Takođe, sporna je odredba da Vrhovni javni tužilac po funkciji bude predsednik Visokog saveta tužilaca. Venecijanska komisija u svojim mišljenjima podržava ideju izbora predsednika između članova saveta.[9]

Predlažemo da se Amandman XXI i XXII izmeni tako što će da glasi:

„1. Visoki savet tužilaca ima 11 članova: sedam javnih tužilaca, od kojih je jedan Vrhovni javnih tužilac i četiri ugledna i istaknuta pravnika.Istaknuti pravnici su pravnici od profesionalnog i moralnog integriteta koji imaju najmanje 15 godina profesionalnog iskustva. Istaknuti pravnici ne mogu biti birani ukoliko su, u periodu od 10 godina pre kandidovanja, bili državni funkcioneri ili funkcioneri u političkoj stranci. Drugi kriterijumi za izbor istaknutih pravnika i proces izbora se uređuje zakonom. (alternativno: od kojih je jedan advokat, drugi profesor pravnog fakulteta, treći sudija i četvrti predstavnik organizacije civilnog društva, koja se pored ostalog, bavi zaštitom ljudskih prava u sudskim postupcima).

2. Članovi Visokog saveta tužilaca iz reda javnih tužilaca biraju se neposednim i tajnim glasanjem od svih javnih tužilaca sa liste za sve nivoe javnih tužilaštava.
3. Članove Visokog saveta tužilaca koji nisu iz reda javnih tužilaca bira Narodna skupština kvalifikovanom većinom na predlog ovlašćenih predlaga, u skladu sa zakonom.
4. Mandat članova Visokog saveta tužilaca traje pet godina.“

Amandman XXIII odnosi se na rad i odlučivanje Visokog saveta tužilaca. Radnim tekstom amandmana predviđa se mogućnost da ministar pravde i Vrhovni javni tužilac mogu pokrenuti disciplinski postupak, čime se ukida eksluzivitet ovlašćenja disciplinskog tužioca za pokretanje disciplinskog postupka. Ovako određeno ovlašćenje za pokretanje disciplinskog postupka suprotno čak i Mišljenju Venecijanske komisije o Nacrtu ustavnih amandmana koji se odnose na pravosudni sistem Crne Gore[10], u kome stoji da se „paritet članova Sudskog saveta sudija i laika“ ne odnosi na disciplinski postupak „kada ministar ne može da glasa“. U Mišljenju Venecijanske komisije, nedvosmisleno se ističe da ministar pravde ne bi trebalo da ima mogućnost da odlučuje o disciplinskoj odgovornosti pripadnika javnog tužilaštva. Suprotno intenciji izraženoj u Mišljenju Vencijanske komisije da se ministar izuzme iz odlučivanja o disciplinskim prekršajima u radnom tekstu amandmana na Ustav Srbije ministru pravde daju se ovlašćenje da pokrene disciplinski postupak.

Predlažemo da se Amandman XXIII briše.

Amandman XXIV odnosi se na imunitet članova Visokog saveta tužilaca. Radnim tekstom amandmana XXIV ukida se funkcionalni krivičnopravni imunitet članova Visokog saveta javnog tužilaštva. Radni tekst predviđa da članovi Viskog saveta tužilaca ne odgovaraju za izraženo mišljenje i glasanje izuzev ako time ne učine krivično delo. Na ovaj način ukida se krivičnopravni imunitet a zadržava prekršajnopravni i građanskopravni imunitet. Ovo rešenje je suprotno brojnim mišljenjima Venecijske komisije, koja su navedena kod komentara na amandman XIX.[11]

Predlažemo da se Amandman XXIV izmeni i glasi:

„1. Član Visokog saveta tužilaca uživa imunitet kao javni tužilac.

2. O njegovom imunitetu odlučuje Visoki savet tužilaca.
3. Članovi Visokog saveta tužilaca ne mogu biti lišeni slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela koje su učinili kao članovi Visokog saveta tužilaca bez odobrenja Saveta.“

U Beogradu, 6. mart 2018. godine

Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca                                                                     

Beogradski centar za ljudska prava                                                          

Komitet pravnika za ljudska prava- JUKOM

——————————–                                                                                                                                                        

[1] Serbia adopts new Constitutional provisions bearing in mind the Venice Commission recommendations, in line with European standards and based on a wide and inclusive consultation process. Serbia subsequently amends and implements the Laws on the Organisation of Courts, on Seats and Territorial Jurisdiction of Courts and Public Prosecutors’ Offices, on Judges, on Public Prosecutor’s Office, on the High Judicial Council and on the State Prosecutorial Council as well as the Law on Judicial Academy.

[2] European Court of Human of Rights, Grand Chamber, Case of Baka v. Hungary, (Application no. 20261/12), https://hudoc.echr.coe.int/eng#{“itemid”:[“001-115532”]}, (04.03.2018). predsednik Vrhovnog suda Mađarske je prestao da vrši funkciju pre isteka mandata na koji je izabran isključivo zbog promene ustavnih odredaba kojima se uređuju organizacija tog organa i uslovi za izbor predsednika najvišeg suda u Mađarskoj. Podnosiocu predstavke je bilo uskraćeno pravo na pristup sudu s obzirom na to da je njegov mandat prestao usled ustavne reforme koja nije predviđala mogućnost osporavanja odluke o prestanku mandata pred Ustavnim sudom.

[3]Naime, Baka je iznosio svoje stavove o „ustavnim i zakonodavnim reformama sudskog sistema, nezavisnosti i imunitetu sudija, o spuštanju gornje granice predviđene za vršenje sudijske dužnosti“. S obzirom na navedeno, „Sud je smatrao da prevremeni prestanak mandata podnosioca predstavke kao predsednika Vrhovnog suda u suprotnosti s načelom očuvanja nezavisnosti sudstva. Prestanak sudskog mandata u takvim okolnostima deluje obeshrabrujuće i na ostale sudije i predsednike sudova prilikom iznošenja stavova o zakonodavnim reformama koje se odnose na nezavisnost sudstva.

[4] European Commission for Democracy through Law (Venice Commission) Report on European Standards as Regards the Independence of the Judicial System: Part II – the Prosecution Service, Adopted by the Venice Commission at its 85th plenary session (Venice, 17-18 December 2010), Study N° 494 / 2008,on the basis of comments by, Mr James HAMILTON (Substitute Member, Ireland), Mr Jørgen Steen SØRENSEN (Member, Denmark), Ms Hanna SUCHOCKA (Member, Poland), Strasbourg, 2011, pag. 10. www.venice.coe.int, (03.03.2018)

[5] CDL-AD(2013)006, Opinion on the Draft amendments to the Law on the Public Prosecution of Serbia, §20

[6] CDL-AD(2016)007, Rule of Law Checklist, §§91, 92 and 95 CDL- AD(2016)007 .

[7] CDL-AD(2014)042, Interim Opinion on the Draft Law on the State Prosecution Office of Montenegro, §80

[8] CDL-AD(2014)008, Opinion on the draft Law on the High Judicial and Prosecutorial Council of Bosnia and Herzegovina, §45

CDL-AD(2014)042, Interim Opinion on the Draft Law on the State Prosecution Office of Montenegro, §38.

[9] CDL-AD(2008)019, Opinion on the draft law on the Public Prosecutors’ service of Moldova, §62.

[10] Strasbourg, 17 December 2012, Opinion No. 677 / 2012, CDL-AD(2012)024, European Commission for Democracy through Law, (Venice Commission), Opinion two sets of draft amanemdnets to the Constitutional provisions relating to the judiciary of Montenegro, Adopted by the Venice Commission at its 93 rdPlenary Session, (Venice, 14-15 December 2012). http://www.venice.coe.int/webforms/documents/default.aspx?pdffile=CDL-AD(2012)024-e (30.1.2018).

[11] “Suprotno je i Mišljenju o nacrtu dve grupe ustavnih amandmana koji se odnose na pravosudni sistem Crne Gore u kome se jasno stoji da tužilac treba ima strogo ograničen funkcionalni imunitet“.

—————————–

[EN]

Komentari Udruženja tužilaca Srbije, Komiteta pravnika za ljudska prava i Beogradskog centra za ljudska prava na radni tekst amandmana na Ustav Republike Srbije (in english)199.83 KB