Nakon što je javnost u Srbiji saznala da je kriminalna grupa Veljka Belivuka koristila poseban softver za tajno komuniciranje putem aplikacije “Skaj”, ministar policije Aleksandar Vulin odmah je tražio da se oni koji koriste takve softvere kazne, odnosno oni koji imaju “Skaj telefone”. Udruženje sudija i tužilaca Srbije zatim je Ministarstvu uputilo takav predlog. Gošća N1, zamenica apelacionog javnog tužioca Lidija Komlen Nikolić, koja se bavi i visokotehnološkim kriminalom, pojašnjava da takvi telefoni ne postoje, da su to pojedini mobilni telefoni koji podržavaju taj softver, a da predložena norma ne ide u dobrom pravcu, jer pravo na privatnost može da bude izuzetno ugroženo.
“Pravno normativno – ta norma je dosta neprecizna, može dosta široko da se tumači i to nije dobro”, podvlači. Problem mogu da imaju, kaže, pogotovo istraživački novinari. Nigde ne piše da je to samo Skaj, to može da bude bilo koji softver koji može da sadrži bilo koju vrstu enkripcije, ističe Komlen Nikolić. “Tendencija je svuda u svetu da se omogući policiji pristup softveru i mogućnosti otključavanje tog softvera, nigde nije intencija da se zabrani posedovanje uređaja na kojima je instaliran takav jedan softver”, navodi gošća N1.
Kako su objašnjavali zvaničnici, članovi Belivukove grupe „Skaj telefone“ koristili su za međusobne dogovore i razmenu materijala, nakon čega je ministar unutrašnjih poslova ocenio da bi posedovanje takvih telefona trebalo da bude kažnjivo zakonom. Udruženje sudija i tužilaca Srbije, odmah se saglasilo sa ministrom. Ono je uputilo Ministarstvu pravde konkretan predlog tim povodom. Predlog UST, u koji je Tanjug imao uvid, predviđa kaznu zatvora za osnovni i teži oblik upotrebe skaj telefona, kao i obavezno oduzimanje uređaja.
Kako je preneo Tanjug, osnovni oblik, prema predlogu udruženja glasio bi: “Ko upotrebljava uređaje za komunikaciju sa računarskim programom koji onemogućava ili otežava primenu zakonom propisanih posebnih dokaznih radnji, radi izvršenja, pripremanja ili podstrekavanja na izvršenje krivičnog dela, kazniće se kaznom zatvora …“
Za teži oblik krivičnog dela predviđena je formulacija: „Ko upotrebljava uređaje za komunikaciju sa računarskim programom koji onemogućava ili otežava primenu zakonom propisanih posebnih dokaznih radnji, radi izvršenja, pripremanja ili podstrekavanja na izvršenje krivičnog dela za koje je ovim zakonikom propisana doživotna kazna zatvora, kazniće se kaznom zatvora …“
Skaj se od drugih komunikacijskih aplikacija razlikuje po tome što je za hakere skoro nemoguće da pristupe dopisivanju, razgovorima ili razmeni podataka preko telefona u koje su instalirani. Proizvođači garantuju potpuno privatnu komunikaciju i navodno se koristi u samo tri vrste najbezbednijih mobilnih uređaja svetskih marki, navodi RSE. Takođe, kako se dodaje u tekstu RSE, ne može se preuzeti sa regularnih internet prodavnica za telefonske aplikacije već ju je moguće kupiti samo od proizvođača. Cena za korišćenje aplikacije navodno varira od više stotina evra, u zavisnosti od perioda korišćenja – od tri meseca do godinu dana, do nekoliko hiljada evra za aparate sa najboljom i najdužom zaštitom, navodi Radio Slobodna Evropa.
Komlen Nikolić, koja govori ispred jednog drugog strukovnog udruženja – Udruženja tužilaca Srbije, rekla je u emisiji N1 Studio Live da u pojedinim zemljama jeste zabranjena upotreba softvera koji omogućavaju enkripciju, ali da „u zemlji Srbiji nije tako“, a da predlog ne ide u dobrom pravcu. „Tendencija je svuda u svetu da se omogući policiji pristup softveru i mogućnosti otključavanje tog softvera, nigde nije intencija da se zabrani posedovanje uređaja na kojima je instaliran takav jedan soiftver“, navodi gošća N1.
Kaže da smo nekako obrnuli temu. Komlen Nikolić, koja se godinama bavi visokotehnološkim kriminalom, pojasnila je da predlog nije dobar jer bi ostavio mogućnost i za zloupotrebe. Tako nešto nigde nije intencija – ni u SAD ni u EU, podvlači. Suština je, kaže, da se uspostavi saradnja između država i policija i kompanija koje proizvode takvu vrstu softvera.
„Ovde je zabranjeno posedovanje uređaja na kome se nalazi taj softver i zaista moramo da razdvojimo – niko vama ne može da oduzme softver, u predlogu stoji da se oduzimaju uređaji. Uređaj za komunikaciju može da bude i laptop, kad imate VPN konekciju“, navodi.
Uvek je bilo kriptovanja od kada je sveta i veka, kaže gošća N1 Studio Live i dodaje: „Ideja je da se omogući državnim organima, policiji, da može, zarad borbe protiv organizovanog kriminala ili bilo kog drugog vida kriminala, lakše da dođe do dokaza. Ali ne treba da vlada pretpostavka da svi mi, koji imamo uređaje ili imamo softvere koji koriste neku vrstu enkripcije, da smo potencijalni izvršioci nekog krivičnog dela“. Kaže da je to otišlo u nekom drugom pravcu i da pravnici moraju da budu obazrivi kad je u pitanju propisivanje ovakvih mera.
Ako taj predlog ostane, kaže da bi se zaista ušlo u privatnost komunikacije. „Pravno normativno – ta norma je dosta neprecizna, može dosta široko da se tumači i to nije dobro. Pogotovo imajući u vidu činjenicu da je broj krivičnih dela za koje mogu da se primene posebne dokazne radnje ograničen“, navodi Komlen Nikolić.
Problem mogu da imaju, kaže, pogotovo istraživački novinari, a dodaje da je opšte poznato da farmaceutske kompanije koriste uređaje koji imaju takvu vrstu softvera. Pravo na privatnost je izuzetno ugroženo, ističe.
Ne kaže da ne treba da imamo normative u ovom delu, ali je potrebno, kako ističe, biti obazriv – potrebno je da se povede jedna stručna rasprava, da se dobro promisli kako ta norma treba da izgleda.
Komlen Nikolić navodi i da u predlogu norme ne stoji da je u pitanju samo Skaj, već „bilo koji računarski program koji onemogućava ili sprečava konkretno sprovođenje posebnih dokaznih radnji“.
„Nigde ne piše da je to Skaj, to može da bude bilo koji softver koji može da sadrži bilo koju vrstu enkripcije koja otežava sprovođenje posebnih dokaznih radnji“, dodaje.
Ponovila je da posedovanje enkriptovanih telefona u većini zemalja nije zabranjeno, da postoje države gde to jeste slučaj, ali je „to manji broj zemalja“.
O Cvijanu: „Ništa sporno u proceduri tužilaštva“
Upitana o Vladimiru Cvijanu, za čiju smrt se nije znalo tri godine, Komlen Nikolić kaže da o tome ne može ništa da kaže osim onog što je napisano u saopštenju Višeg javnog tužilaštva. Kaže da ne vidi ništa sporno što se tiče procedura koje su navedene u saopštenju.
Više javno tužilaštvo je obavešteno o pronalasku u tom momentu tela NN lica, naložena je obdukcija, nema osnove sumnje, za sada, da je lice preminulo usled izvršenja krivičnog dela i taj predmet je, za sada, arhiviran, podseća.
„Ukoliko se pojave neke okolnosti, neki dokazi koji ukazuju da je nešto možda drugačije, javno tužilaštvo može predmet da aktivira. Ja ću podsetiti javnost da užilaštvo nije organ otkrivanja izvršioca krivičnog dela, ono je organ gonjenja“, navela je gošća N1.
Ona kaže i da, ukoliko se zaista pojavi neki dokaz – od policije ili nekog građanina koji zna nešto više i dostavi to tužilaštvu – da ne vidi razlog „zašto se ne bi utvrđivalo dalje“.
O Belivuku i izveštavanju
Govoreći o slučaju Veljka Belivuka, kaže da treba da postoji određena zainteresovanost javnosti i da ona treba da bude informisana o ovakvim slučajevima, ali da se postavlja pitanje – gde je granica tome. „Velika zainteresovanost javnosti predstavlja i vid pritiska, pre svega sada na tužilaštvo, pa treba da se vodi računa šta i kako, i u kojoj meri se izveštava“, navela je gošća N1.
U ovom momentu, sem proklamovane zaštite prava na pravično suđenje, pretpostavke nevinosti – u izveštavanju nekih medija dolazi do kršenja tih prava, kaže i dodaje da treba da se vodi računa i o zaštiti prava žrtava. „Pitanje je da li će i doći do faze optuženja, a sada ste napravili atmosferu u javnosti da se očekuje od Tužilaštva za organizovani kriminal da već ima podignutu optužnicu, da već imamo osuđujuću presudu“, kaže, dodajući da će se videti šta će tek biti do kraja, do pravosnažne presude.
Celo gostovanje pogledajte u okviru emisije N1 Studio Live:
Izvor: N1, autorka: Žaklina Tatalović
