Živimo u duboko polarizovanom društvu i plašim se da će pravosuđe u budućnosti tek biti pod pritiskom, opravdanim ili neopravdanim, kaže predsednica Udruženja javnih tužilaca Lidija Komlen Nikolić. Ona ističe da sve što se dešava u ovom momentu u društvu predstavlja svojevrstan način pritiska na rad suda, počev, kako kaže, od izjava predsednika Srbije do onoga što se dešava ispred zgrade Apelacionog suda i Višeg suda u Novom Sadu.
Nakon odluke suda da troje aktivista iz Novog Sada bude prebačeno u kućni pritvor, predsednik Srbije je telefonom u programu Informer televizije poručio da će se pravo i pravda vratiti u Srbiju i da više neće biti pardona po tom pitanju. On je tužioce i sudije označio kao one koji podržavaju banditizam, huliganizam i protivpravno ponašanje i nepravdu, a predsednica Udruženja javnih tužilaca Lidija Komlen Nikolić navodi za N1 da je sudstvo nezavisna, treća grana vlasti i da ne bi trebalo da reaguje na takvu vrstu izjava, ali i da takve izjave ne bi trebalo uopšte ni da se izgovore, pogotovo ne, kako kaže, ukoliko dolaze od predsednika države koji se nalazi na takvoj poziciji u državi.
“Sutra dan smo čuli da je predsednik i povukao na neki način tu svoju izjavu objasnio nekim svojim emotivnim stanjem. Ali, ta izjava i sve što se dešava u ovom momentu u društvu, znači, atmosfera, sva događanja, upravo predstavljaju svojvrstan način pritiska na rad suda. Pa počevši i od izjave koje ste sad citirali, pa i uostalom i do onoga što se dešava ispred zgrade Apelacionog suda i Višeg suda u Novom Sadu”, kaže ona.
Dodaje i da su sve to vidovi pritiska na sud da donese određenu odluku, ističući da je poslednjih godina jako teško da sud zadrži jedan objektivan, nepristrasan i nezavistan pristup.
Prema mišljenju sagovornice N1, svi imaju pravo na kritički odnos u odnosu na rad suda i tužilaštva.
“Predsednik nije iznad toga. Postoji samo način na koji će to izreći državni funkcioner i način na koji će građani moći to svoje nezadovoljstvo i kritički odnos da izraze. Da li je blokada suda pravi način da građani iskažu svoj kritički odnos na rad suda? Pa moramo da kažemo da ne. Da li postoje građani kojima je onemogućen pristup pravdi? Da li ne mogu da uđu u taj sud? Ja se slažem da treba javnost i, uopšte, celokupna javnost da bude svesna značaja da se određeni ljudi nalaze u pritvoru, da su lišeni slobode, pritvor je mera koja samo obezbeđuje nečije prisustvo u krivičnom postupku, ali postoje još građana u Republici Srbiji, koji žele da uđu u zgradu Višeg suda u Novom Sadu, Osnovnog suda, Osnovnog tužilaštva, Višeg tužilaštva, a ne mogu da uđu i ne mogu da ostvare svoja prava. Znači, mora da se zna, postoji jedna granica, zove se takozvana pravna kultura, i svi treba da je savladaju, i građani, a pravo da vam kažem i državni funkcioneri. A pravosuđe mora da nađe pravu meru i to proaktivno reagovanje i obaveštavanje javnosti šta i na koji način radi”, objašnjava Komlen Nikolić.
Ocenjuje i da predsednik Republike izlazi iz svojih ustavnih ovlašćenja, ali podseća i da su se tužioci iz Novog Sada i Prvog osnovnog tužilaštva, koji su poslali zahtev za prikupljanje potrebnih ovlašćenja za Pionirski park, obratili telu koje treba da reaguje u tim situacijama – Visokom savetu tužilaštva.
„Sednice Visokog saveta tužilaštva se uživo prenose preko YouTube kanala Visokog saveta tužilaštva i mogli smo da vidimo da nije bio problem da se osude neprimereni uticaji i od strane različitih narodnih poslanika, medija, mislim da je u pitanju bio Informer, pojedinaca, ali apsolutno kad je došla diskusija u pogledu prirode izjave predsednika Republike, znači tu je ostalo da se napiše jedno saopštenje koje je dosta šturo, gde se pozivaju svi na odgovornost i da budu svesni načina na koje izražavaju svoje kritičko mišljenje. Izostala je, po meni, prava reakcija Visokog saveta tužilaštva, mislim ta reakcija je deklaratorne prirode i selektivna – nemaju nikakav problem da kažu da je neprimeren uticaj kada su u pitanju ljudi koji nemaju stvarnu moć u društvu, a kad je došlo do toga da neko zaista ima tu moć kao predsednik Republike, vidimo da je izostala, ja bih rekla da je to možda jedan i pokazatelj odsustva integriteta i straha”, navodi sagovornica N1
U Srbiji, prema njenom mišljenju, postoji višedecenijska praksa slabog komuniciranja nosilaca pravosudnih funkcija sa javnošću, uprkos tome što se u poslednjih nekoliko godina, kako kaže, više insistira na uspostavljanju jednog otvorenijeg vida komuniciranja sa javnošću.
“Sudije i tužioci se ne osećaju prijatno u ovoj ulozi, da li će da dođu da gostuju negde ili da izađu ispred zgrade suda da daju izjavu u kameru. Način na koji izražavaju svoje stavove, pa opet su nerazumljivi za obične građane, teško kada su razumljivi, i obično su to neke glomazne rečenice. Jednostavno, sudije i tužioci izbegavaju to da rade, da komuniciraju”, kaže predsednica Udruženja javnih tužilaca.
Govoreći o tome zašto tužioci nisu transparentniji i što se ne obraćaju javnosti, ona kaže da postoji duboka polarizovanost u medijskom prostoru i da pojedini mediji nepoštuju etički kodeks, te da je u takvoj atmosferi “u ćutanju sigurnost”.
Kada je slučaj urušavanja nadstrešnice u pitanju, koji je uzrokovao višemesečne proteste, prvenstveno studenata, a potom i građana, Komlen Nikolić kaže da je više puta isticala u javnosti da smatra da način na koji je Više tužilaštvo u Novom Sadu izabralo svakodnevno da izdeje saopštenja o načinu i toku rada na predmetu nije odgovarajući.
“Više nije primeren vremenu u kome živimo, vremenu brzine razvoja informacija putem društvenih mreža, televizija koja vam faktički traži informaciju tri sata unazad. Znači, tužilaštvo mora da se prilagodi tome. Saopštenje za javnost jeste legitiman način. Jeste, da kažem, jedan od načina, ali jednostavno ova javnost to ne prihvata i ona traži da neko izađe i da vam se uživo obrati. Od prvog dana pričamo da ta jedna netransparentnost, jedan formalan način i jezik koji je upotrebljen je dobrim delom izazvao i demonstracije, nezadovoljstvo, nepoverenje javnosti. To je ono što je najgore u celoj situaciji, to nepoverenje javnosti, pa čak i ako radite taj predmet najsavršenije, vi ste to nepoverenje zaradili činjenicom da niste izašli pred javnost. Nije to morao da bude postupajući tužilac, mogao je da bude ili neko ko je zadužen za javnost, glavni javni tužilac, pa neko iz Apelacionog tužilaštva – savršeno je svejedno, samo tužilac jednostavno da ima lice. I to je jednostavno povuklo jedan čitav niz događaja, jedan lanac događaja”, navela je ona.
Dodaje i da to što sada imamo tri postupka koja se vode u ovom slučaju – jedan u Višem sudu u Novom Sadu, drugi pred Višim sudom u Beogradu, treći je u nekoj fazi predistražnog postupka pred Tužilaštvom za organizovani kriminal – nije dobro.
“Jednostavno nije dobro i pravi još veću konfuziju, stvara još veće nepoverenje i plašim se i u budućnosti da će tek pravosuđe biti pod pritiskom, opravdanim ili neopravdanim, zavisno kako ko posmatra tu celu priču, a živimo u duboko polarizovanom društvu”, zaključila je ona.
Snimak emisije možete pogledati OVDE.
Izvor: N1
