Komentarišući istraživanje prema kome 91 procenat tužilaca kaže da odgovor tužilaštva na korupciju nije adekvatan Lidija Komlen Nikolić, predsednica Udruženja tužilaca Srbije kaže da je taj podatak je proistekao na razgovoru sa “kolegama koji su obavili na osam okruglih stolova u Srbiji“. Ona dodaje da su na tim razgovorima bili prisutni samo javni tužioci, te da je razgovor ostao u okviru struke, a da ukoliko “hoćemo imamo samokritičan pristup, to podrazumeva da tužioci treba nešto da preduzmu”.
“Uostalom, tužioci su rukovodioci predistražnog postupka, tužioci rukovode policijom, bar je tako po zakonu. Međutim, sve to što piše na papiru, zakonima, treba negde i da bude vidljivo u praksi“, kaže Komlen Nikolić.
Ona daje primer kada tužilaštvo traži nešto od policije, a policija to ne dostavlja.
“Znači da to dopisivanje očigledno ne daje efekta. Znači onda neka jednostavno tužilaštvo izađe u javnost i kaže, molim vas, takva i takva stvar, dostavili smo policiji, ne odgovaraju. Ili postoje određeni dokazi koje bi tužilaštvo moglo i samo da prikupi. Zavisno je od, naravno, specifičnosti predmeta, ne moraju svi dokazi da budu pribavljeni od strane policije“, objašnjava ona u Marker razgovoru.
Ipak, naglašava da sve zavisi od slučaja do slučaja ali da tužioci da treba da budu aktivni “ako su svesni te percepcije“.
“Trebalo bi onda da se trude da preduzmu maksimalno što je do njih. Pa čak i da iskoriste te mehanizme uz postavljene odgovornosti u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, sem, da kažem, pokretanje disciplinskih postupaka ili iniciranja, postoje i njihovo odeljenje za kontrolu zakonitosti, i kažem, u krajnjoj meri tu je i javnost“, kaže Komlen Nikolić,
Na pitanje da li tužioci mogu iz medija da se bave nekim slučajevima koji su privukli pažnju u javnosti, ona kaže da u svakom javnom tužilaštvu postoji neko ko je određen da prati medije.
“Kad pogledate, različite su informacije u medijima. Ja uvek ističem da postoji i određena paralizovanost u medijima. Ne mogu da se ignorišu da, ajde kažem, takozvani jedni i drugi mediji. Tužilac mora da pokaže jedan kritični i objektivni odnos sve što se nađe. Najmanji problem je određene stvari proveriti. Pa ukoliko zaista nema ništa, vi vidite da je to u javnosti interesantno, pokrenite bilo kakav postupak, proveri informacije, obavesti javnost. Mi smo proverili, nema ništa. I to je jednostavno nešto što bi javnost isto tako bila zainteresovana da čuje“, smatra Komlen Nikolić.
Na pitanje da li imaju tužilaštva u Srbiji snage, ljudskih i tehničkih kapaciteta i volje da se obračunaju sa najvećim slučajevima visoke korupcije i organizovanog kriminala, čak i onda kad su sa njima povezani neki državni funkcioneri i njihovi saradnici, ona odgovara da ne može pojedniac da ima volju, a da nema podršku vrha javnotužilačke organizacije.
“Neki pojedinačni tužilac može da ima volju, ali ne može on da izigrava Don Kihota u sistemu javnog tužilaštva, gde apsolutno neće imati podršku vrha javnotužilačke organizacije. Vi ne možete očekivati da sad, recimo, primera radi neki javni tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu pokrene inicijativu, a da pri tome nema problem od strane glavnog tužilaca koji jednostavno podnosi čitav niz prijava što disciplinskim organima, što etičkom odboru ili mu pravi probleme u profesionalnom radu“, objašnjava ona
Kako kaže to treba da bude “pitanje sistema i zaštite unutar sistema i mehanizmi koji postoje na papiru samo treba da se primene“.
Na pitanje da li bi jedno od rešenja bilo da postoji tužilačka policija, Komlen Nikolić kaže da bi.
“To je jedna od stvari koje je pokazala naša analiza i istraživanje da faktički više od 94% kolega smatra da je jedino rešenje tužilačka policija. Nama su potrebni ljudi koji će da rade pod nadzorom javnog tužioca i koji će da odgovaraju javnom tužiocu. Ja u ovom momentu zaista ne vidim političku volju ni okviru ministarstva unutrašnjih poslova da jedan deo organizacije ni se dodeli javnom tužilaštvu“, kaže ona.
Kada je reč o radu tužilaštva povodom izbora i izbornih neregularnosti, Komlen Nikolić smatra da zbog žurbe tužilaštva Republika Srbija sad ima problem.
“Ne vidim ništa sporno da je moglo i Više tužilaštvo taj dan da kaže, dobro, mi smo videli određene snimke, mi smo dali naloge, znači preduzeli smo sve, da u ovom momentu ne proizilazi nadležnost Višeg, evo osnovna tužilaštva mogu da daju nalog patrolama, da idu po određenim mestima, da se prikupe kamere, da se prikupe svi dokazi koji mogu. Mogla je da se jednostavno, da se ne stvori ta atmosfera nepoverenja u sam izborni proces. Sam izborni proces koji potpada pod sam temelj vladavine prava. Znači vaša izborna volja i zaštita vaše izborne volje nešto potpada ustavu, ustavu je zaštićena i predstavlja osnovu vladavine prava u jednoj državi“, zaključuje ona.
