Na konstataciju da tužilaštvo retko možemo da čujemo u javnosti, predsednica Udruženja tužilaca Lidija Komlen Nikolić podsetila je gostujuću u Marker razgovoru da je sada zakonom uređeno da tužilac može da se u javnosti izražava u vezi sa predmetom, i istakla da je jedina prava zaštita za osobu da izađe u javnost.
“Sada ste dobili tu mogućnost, ja u ovom momentu mislim da vam je jedina prava zaštita da izađete u javnost u medije bilo koje medije. I tužno je to, na neki način poražavajuće“, kaže Komlen Nikolić za Marker razgovor.
Na pitanje kako ona kao tužiteljka reaguje na izjave pukovnika policije Dragana Kecmana koji se bavio istragom ubistva novinara Slavka Ćuruvije da je imao informaciju dva puta da mu se priprema ubistvo, Komlen Nikolić kaže da “teško može da da jednu određenu reakciju“.
“Gledajući intervju i činjenicu da neku prvu informaciju o ugroženosti svog života, pukovnik dobija davne 2006. godine za mene je prosto neverovatna. Činjenica da u okviru samog sistema koji bi inače trebao da pruži zaštitu i svim ostalim građanima i nije dobio nikakvu povratnu informaciju. Meni je ostalo nejasno da li je gospodin Kecman insistirao na odgovoru u okviru same strukture MUP-a ali ono što je opšti utisak je da očigledno nadležna institucija nije radila svoj posao“, objašnjva Komlen Nikolić za Marker.
Ona ističe da je ranije postojala obaveza da tužilaštvo reaguje na iznošenje takvih tvrdnji u medijima.
“Postojala je jedna odredba – kad dopre glas do javnog tužioca“, kaže ona i dodaje da te odredbe više nema.
Kako smatra mora da postoji proaktivan pristup javnog tužilaštva.
“Mi moramo da budemo svesni da živimo u jednom polarizovanom društvu da postoje različiti mediji i negde najbolje bi bilo ukoliko osoba se oseća ugroženo ili misli da mu je bezbednost ugrožena da zaista natera nadležne institucije da reaguju tako sto će to da prijave“, kaže Komlen Nikolić.
Kako kaže, kad je u pitanju rad tužilaštva politička volja ne bi trebala da bude odlučujuća.
“Činjenica da nešto za šta se zalažemo više od 20 godina u Udruženju tužilaca jeste upravo da se izbegne ta politička volja. Kako se ogledala ta politička volja? Pa ona se najbolje ogledala u činjenici kako ste birali šefove tužilaštva“, kaže ona.
Komlen Nikolić objašnjava da “imate jedan hijerarhijski organ, a šefove tužilaštva birate na predlog Vlade, bira vas Skupština, pa vi onda očekujete i osluškujete da li postoji politička volja“.
Komlen Nikolić dodaje i da to više ne postoji, kako kaže, barem na papiru.
“Jedan jedini šef se bira u Narodnoj skupštini i ne više ni na predlog Vlade nego na predlog Visokog saveta tužilaštva“, kaže ona.
Na pitanje kako se vrši pritisak na pravosuđe, Komlen Nikolić odgovara da može da se vrši na različite načine, kao i da su postojale diskusije u stručnim krugovima šta konkretno znači pritisak.
“Pritisak može da se vrši izjavom najviših državnih službenika, može da se vrši izveštavanjem u medijima, može da se vrši i, uostalom evo sad smo u eri razvitka društvenih mreža, pa hteli – ne hteli taj glas dođe do vas. Pritisak može da vrši neko u vašem bliskom okruženju koji god da je motiv“, kaže Komlen Nikolić
Ona izdvaja i, kako smatra, najbitniji među njima.
“Onaj koji se ne vidi, to je ono što ste i vi pokrenuli odličnu kampanju, jeste pritisak koji dolazi iznutra, unutar same institucije“, objašnjava ona i kaže da o tom pritisku treba najviše da se priča.
Na pitanje šta za tužioca znači „politički osetljiv predmet“, Komlen Nikolić citira kolegu – imamo jedno osluškivanje, prosto šta čujemo u etru.
“Šta izjavljuju najviši službeni funkcioneri, šta možete da očekujete, šta čujete, uostalom to može da potekne i od samog ministra unutrašnjih poslova, pravde“, kaže ona.
Predsednica Udruženja tužilaca ističe i da postoji nedostatak tužilaca.
“Da li vi znate da u ovom momentu 200 javnih tužilaca fali u javnotužilačkoj organizaciji? To je zato što Visoki savet tužilaštva, a prethodno Državno veće tužilaca nije vršilo svoju osnovnu funkciju, a to je izbor javnih tužilaca“, kaže Komlen Nikolić.
Ona ističe da postoji objektivni uslov da u ovom momentu postoji 200 upražnjenih mesta za izbor javnih tužilaca.
“Mene optimizam tera da verujem da postoje ljudi, uostalom, broj članova našeg udruženja ukazuje na to samo ih treba malo podstaknuti“, kaže Komlen Nikolić.
Na konstataciju tužioca Predraga Milovanovića u Insajder Debati kada je cititrao pisca Iva Andrića da je u ćutanju sigurnost, Komlen Nikolić kaže da se slaže.
“Daću vam jedan primer, te 2010-2011 godine kada je bio postupak preispitivanja za neizabrane kolege, ja sam tad čula tadašnjeg predsednika odbora za pravosuđe o jednoj koleginici kaže „ne znam ko je, nevidljiva je, nije problem“, kaže ona.
Na pitanje šta tužilaštvo čini da promeni utisak da nije samostalno, Komlen Nikolić odgovora pitanjem – šta tužilaštvo čini, a šta ne čini.
“Vi sa jedne strane imate pojedine tužioce ili tužilaštva koji apsolutno zatrpavaju medije saopštenjima o svom radu u cilju pokazivanja kako su aktivni, a sa druge strane imate tužilaštva koja su apsolutno potpuno zatvorena i apsolutno javnost ne obaveštavaju o svom radu iako bi to trebalo da rade“, objašnjava ona.
Na pitanje da li je u Srbiji opasno govoriti, Komlen Nikolić ocenjuje da jeste.
“Čak ni ja kao tužilac ne mogu slobodno da pričam o nekim stvarima, ne samo zato što se plašim, ne bih rekla da se plašim, nego previše se zloupotrebljava izgovorena reč i koristi se u različite svrhe, a uopšte nije bila namenjena u tom delu““, kaže ona.
