U maju 2019. godine zakonodavac je izmenio tekst Krivičnog zakonika u delu koji uređuje član 246a stav 2 Krivičnog zakonika. Pored osnovnog oblika krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga, kod kog se radnja izvršenja sastoji u držanju nedozvoljenih supstanci u manjoj količini za sopstvenu upotrebu, uveden je teži oblik i prvi put je inkriminisano neovlašćeno držanje supstanci ili preparata koji su proglašeni za opojne droge u velikoj količini. Od 01.12.2019. godine se primenjuje ova odredba, a njen pozitivni efekat ogleda se u tome što u slučajevima kada je teško dokazati prodaju droge i njeno neovlašćeno stavljanje u promet, okrivljeni će odgovarati i za držanje.
Gde nastaje problem? Zakonodavac nije jasno i nedvosmisleno odredio šta je velika količina opojne droge!
Za krivično gonjenje za ovo krivično delo nadležno je osnovno javno tužilaštvo i sudi osnovni sud. Osnovni javni tužilac sada ima važan i odgovoran zadatak, a to je da po pronalasku opojne droge kod okrivljenog odluči da li će ga krivično goniti za osnovni ili teži oblik. Treba imati na umu da je kazna za držanje velike količine opojne droge višestruko teža i kreće se u rasponu od tri do deset godina zatvora. To uključuje i obavezu javnog tužioca da pokrene istragu i samim tim vođenje redovnog postupka, a okrivljenog čeka višegodišnja kazna zatvora bez mogućnosti izdržavanja kazne kod kuće i ublažavanja. Za držanje manje količine opojne droge za sopstvenu upotrebu predviđena je kazna zatvora do tri godine, što znači da se vodi skraćeni postupak i po pravilu okrivljeni najčešće biva osuđen na novčanu kaznu, ili mu se izriče uslovna osuda, a kaznu zatvora dobija ako je prethodno više puta osuđivan.
Postavlja se pitanje koje parametre javni tužilac i sud treba da koriste dok se ne zauzmu jasni i konzistentni stavovi o količini opojne droge? Predlog mogu biti sledeći kriterijumi:
- vrsta opojne droge, složićete se svi da nije isto da li neko drži heroin, kokain ili marihuanu,
- broj paketića, količina svakog pojedinog paketića i zbirna količina paketića,
- karakteristike paketića, da li, ako ih ima više, su svi iste količine, ili pak različite, da li odgovaraju onome što je okrivljeni rekao da koristi, ako je narkoman,
- kvalitet opojne droge, da li je u pitanju smeša, ili „čista“ droga,
- način i mesto gde je okrivljeni držao opojnu drogu, odnosno da li ju je skrivao, držao u duplom džepu ili džepu od jakne kako bi je brže bacio, u kući, ispod kreveta ili u cipelama, što upućuje i na umišljaj okrivljenog i njegovu svest da drži manju, odnosno veliku količinu opojne droge,
- predmeti koji su kod okrivljenog još pronađeni, npr. da li je u stanu okrivljenog pronađena vaga za precizno merenje, kesice za opojnu drogu, supstance sa kojima se opojna droga meša, novac, više mobilnih telefona itd,
- zavisnost okrivljenog od opojne droge i njegovo psihičko stanje; ako je okrivljeni zavisnik od opojne droge, važno je ustanoviti i njegovu prosečnu dnevnu konzumaciju, ali osim izjave okrivljenog, treba ceniti i objektivne parametre,
- učestalost konzumiranja opojne droge, jer ako je kod nekoga pronađeno 15g kokaina, nije moguće da je to kupio da bi odjednom potrošio, jer postoje zavisnici koji koriste 0,5g 1g, čak i oni koji su u težem stadiumu zavisnosti, i s tim u vezi bitno je opredeliti postojanje fizičke i psihičke zavisnosti od konzumacije opojne droge,
- pobude zbog kojih je nabavio opojnu drogu, da li je to učinio da bi prvi put probao, da li je u pitanju tzv. „vikend narkoman“ ili pak dugogodišnji narkoman, ili lice koje je na odvikavanju od bolesti zavisnosti,
- lične prilike okrivljenog, a posebno da li je zaposlen, kolika su mu mesečna primanja i od čega se izdržava,
- osuđivanost, odnosno da li je okrivljeni povratnik i da li je ranije vršio isto ili istovrsno krivično delo, npr. da li je osuđivan za držanje manje količine opojne droge, ili za prodaju, omogućavanje uživanja itd.
Svi ćemo se saglasiti da jedan džoint, ili jedan paketić kokaina ili heroina od 1g, ili jedna tableta ekstazija predstavljaju manju količinu opojne droge. Međutim, kada ta manja količina postaje velika i gde povući crtu između ovih vrednosti?
Kako je zdravlje ljudi zaštitni objekt kod krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga, treba zauzeti strože stavove prilikom tumačenja količinskih izraza korišćenih u zakonskom tekstu prevashodno kad je reč o velikoj količini opojne droge. Takođe, činjenjem ovog krivičnog dela narušavaju se i osnovne društvene vrednosti i nanosi se nemerljiva šteta društvu, a prevashodno mlađoj populaciji. Zbog toga je neophodno isključiti svaki oblik paušalnog zaključivanja i zasnivanja odluke isključivo na odbrani okrivljenog, što je tendencija u sudskoj praksi.
Postoji više načina da se ovaj problem reši. Prvi, da se pribavi autentično tumačenje zakona Narodne skupštine, drugi, da jedinstveno mišljenje zauzmu istaknuti stručnjaci i formiraju model koji bi ustanovio precizne granične vrednosti i treći, da se ovo pitanje u celosti ostavi na razmatranje javnotužilačkoj i sudskoj praksi.
Nezavisno od rešenja, koja zahtevaju vreme, odredba je već u primeni i ne smeju se povrediti prava okrivljenog u krivičnom postupku, niti dovesti u opasnost pravni sistem, generalna i specijalna prevencija i efikasan način za suzbijanje kriminala.
Velika količina opojne droge jeste ona koja prelazi manju narkomansku dozu, koja se koristi za sopstvenu upotrebu u kratkom periodu, a koja može da dovede do ozbiljnog narušavanja zdravlja, odnosno predoziranja.
Interesovalo bi me i vaše mišljenje o ovom osetljivom, ali ključnom pitanju… Ako je zdravlje ljudi predmet zaštite, ko će preuzeti odgovornost za određivanje velike količine opojne droge?
Izvor: Otvorena vrata pravosuđa, autorka: Gordana Krstić – Zamenik javnog tužioca u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu i član Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije
