Posle gotovo dve godine od kada je istraga prešla u nadležnost Javnog tužilaštva, pojedini stručnjaci tvrde da se to rešenje u praksi pokazalo lošim. Navode da je glavni razlog Zakonik o krivičnom postupku, koji je, ocenjuju, protivrečan, čak i neustavan.
Otežavajuća okolnost je i to što povećanje nadležnosti i dužnosti tužilaca nije praćeno povećanjem ni njihovog broja ni obezbeđivanjem drugih resursa. Posledice su, kažu između ostalog, spori krivični postupci, nejednak i otežan pristup građana pravdi. S druge strane, resorno ministarstvo najavljuje razgovore o problemima u primeni Zakonika.
Ideja da krivični postupak vodi javni tužilac umesto istražnog sudije je dobra, ali, kako ocenjuju u Udruženju javnih tužilaca, ne daje očekivane rezultate.
Tužioci su pretrpani predmetima, a da bi bili efikasni sve češće koriste alternativna rešenja – sporazum o priznanju krivice i odbacivanje krivične prijave. Tako mnogi predmeti ni ne dođu do suda.
“Mi u ovom trenutku imamo pravosudni sistem u kome se po pravilu ne sudi nego se pregovara, dogovara, cenjka i možda u nekim situacijama to jeste prilog bržem rešavanju krivične stvari, ali s druge strane to jeste gubitak za princip pravde i pravičnosti”, kaže Goran Ilić iz Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije.
Struka spori i to što javni tužilac samostalno, bez sudske kontrole, odlučuje da li će prijavljenog krivično goniti po službenoj dužnosti. Ako odbaci krivičnu prijavu, oštećenom jedino preostaje da uloži prigovor Višem tužilaštvu.
“U mojoj praksi to se svodi na to da vam Više tužilaštvo dostavi jednu jedinu rečenicu gde kaže da je vaš prigovor neosnovan i time ste izgubili svaku mogućnost da dalje vodite krivični postupak. Po ranijem Zakoniku o krivičnom postupku bilo je predviđeno da kada Javno tužilaštvo odbaci krivičnu prijavu vi ste imali rok od osam dana da vi kao oštećeno lice preuzmete gonjenje”, objašnjava advokat Aleksandar Radivojević.
Kada tužilac odluči da krivično goni i dođe do podizanja optužnice, sud mora da je potvrdi. Ako istraga nije bila dobra, predmet vraća tužiocu na doradu.
“Sud je manje angažovan nego pre, dakle nije on taj koji istražuje slučaj, izvodi one dokaze koje stranke predlažu. Mislim da se tu pojavilo dosta problema i da je to recimo jedno polje u kojem takođe ovaj zakon zahteva izmene i dopune s obzirom na to da neka prava koja su zaštićena i evropskom konvencijom o ljudskim pravima ne mogu da budu prepuštena strankama”, kaže Omer Hadžiomerović iz Društva sudija Srbije.
Resorno ministarstvo se poziva na Izveštaj Republičkog javnog tužilaštva o primeni Zakonika o krivičnom postupku – u njemu se, kažu, navodi da se Zakonik uspešno primenjuje, da je krivični postupak postao dinamičniji i da se lakše dolazi do presude.
“Koncept tužilačke istrage se neće menjati, razgovaraće se o tome koji su eventualno problemi u primeni ovog Zakonika te u okviru koncepta tužilačke istrage može da dođe do onih promena koje vode ka poboljšanju Zakonika”, najavljuje državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić.
Kako saznajemo, podneto je više inicijativa za ocenu ustavnosti Zakonika o krivičnom postupku. Međutim, RTS nije dobio zvaničnu potvrdu o tome iz Ustavnog suda. Ni u Republičkom javnom tužilaštvu nisu hteli da komentarišu.
Izvor: RTS
