Nosilac projekta: Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije
Donator projekta: Norveška ambasada u saradnji sa Balkanskim fondom za demokratiju
Mesto sprovođenja aktivnosti projekta: Srbija
Trajanje: 12 meseci, početak novembar 2018.
Udruženje tužilaca će u okviru projekta „Merenje rezultata novog Zakona o suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije“ doprineti unapređenju okvira za odgovorom krivično pravnog sistema u slučajevima korupcije, naročito posebnih odelјenja u javnim tužilaštvima.
Cilјevi projekta su:
- Identifikovanje prepreka i izazova kako bi novoosnovana posebna odelјenja za suzbijanje kriminala u četiri viša tužilaštvima bolјe funkcionisala, definisanje preporuka za zakonske amandmane i za pobolјšanje u postojećoj tužilačkoj praksi kao i zagovoranje njene primene.
- Podizanje svesti kod javnih tužilaca i drugih relevantnih strana za još efikasniju primenu anti korupcijskog zakona u Srbiji.
- Povećanje svesti javnosti o antikorupcijskim principima i prezentovanja rezultata rada tužilaštva.
Udruženje tužilaca Srbije će organizovati okrugle stolove, sa govornicima i predstavnicima tužilaštva, koji će utvrditi sve izazove u uspostavlјanju posebnih odelјenja u Višim tužilaštvima u Beogradu, Kralјevu, Nišu i Novom Sadu, kao i moguće probleme i u primeni Akcionog plana Strategije finansijskih istraga i Akcionog plana za Poglavlјe 23. Predstavnici Udruženja će u nastupima u medijima zagovarati primenu preporuka.
Okrugli stolovi u Novom Sadu i Nišu: Efekti primene novog Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije
Donošenje novog Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, otvorilo je niz pitanja u stručnoj javnosti. Zakon je predvideo određene novine, kao što su finansijski forenzičari, službenici za vezu, udarne grupe, kao i uspostavljanje posebnih odeljenja u višim javnim tužilaštvima. S obzirom na značaj borbe protiv korupcije, Udruženje tužilaca Srbije je pripremilo projekat koji ima za cilj da ustanovi efekte primene novog zakona, kako i definisanje preporuka za eventualnu izmenu zakonodavnog okvira, kao i za poboljšanje rada u okrivu tužilačke prakse.
Projekat sprovodi Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, uz podršku ambasade kraljevine Norveške, preko Balkanskog fonda za demokratiju (BTD, The Balkan Trust for Democracy).
Jedna od prvih projektnih aktivnosti je održavanje dva okrugla stola, kako bi se ustanovili izazovi u radu novosonovnanih Posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije u okviru četiri Viša javna tužilaštva na teritoriji Srbije. Okrugli stolovi organizovani su u Novom Sadu i Nišu.
Program rada okruglih stolova obuhvatio je četiri teme, i to: razlozi osnivanja posebnih odeljenja, izazovi u upostavljanju i funkcionisanju posebnih odeljenja, prvih 10 meseci rada posebnih odeljenja i procesno i materijalno zakonodavstvo relevatno za rad posebnih odeljenja.
U Novom sadu 01. i 02.02.2019. godine na okruglom stolu učestovali su predstavnici beogradske i novosadske apelacije sa kolegama iz posebnih odeljenja iz Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu i Beogradu.
U Nišu 21.02. i 22.02.2019. godine, bili su prisutni nosioci javnotužilačke organizacije, ne samo posebnih odeljenja Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu i Nišu, već i predstavnici Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, kao i predstavnici Apelacionog javnog tužilaštva u Kragujevcu, Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu i Apelacionog javnog tužilaštva u Novom Sadu. Na jednom mestu imali su priliku da razgovaraju javni tužioci sa nadležnosti sve četiri apelacije i da se kroz razgovor uoče određeni problemi u praksi, kao i uslovi u kojima funkcionišu posebna odeljenja za suzbijanje korupcije.
Na okruglim stolovima diskutovalo se o nedostacima zakonodavnog okvira i predlozima za njegovo unapređenje, neujednačenoj praksi tužilaštava i tumačenjima pojednih pojmova, izazovima povezanim sa uslovima rada u posebnim odeljenjima.
Diskusije i predlozi sa okruglih stolova poslužiće kao okvir za istraživanje prakse posebnih odeljenja i za definisanje preporuka za unapređenje njihovog rada, kako sa stanovišta propisa kojima se uređuje njihov rad i koji zamenici primenjuju u postupanju u predmetima, tako i u pogledu ujednačavanja prakse i utvrđivanja minimalnih uslova za rad.
Konferencija za medije
Završna konferencija za medije projekta „Merenje rezultata novog zakona o suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije“ održana je 23. decembra 2019. godine u Medija centru u Beogradu, uz pоdršku Norveške Ambasade i Balkanskog fonda za demokratiju. Tom prilikom je predstavljena i istoimena publikacija, a na konferenciji se govorilo i o propisima i izazovima u osnivanju specijalnih odeljenja, kao i o rezultatima rada – statistici tužilaštva, rezultatima policije i transparentnost njihovog rada. Na konferenciji su pored predstavnika Udruženja govorili i predstavnici civilnog sektora kao i predstavnici MUP-a Srbije.
Medijske izveštaje o događaju možete pogledati u nastavku:
Komlen Nikolić: Pozvala bih Stefanovića i njegovog oca, makar da smirim javnost
Lidija Komlen Nikolić iz Udruženja tužilaca izjavila je za N1 da sa aspekta struke ima osnova da tužilaštvo uputi poziv ministru policije Nebojši Stefanoviću i njegovom ocu Branku Stefanoviću, u vezi sa navodima iznetim u javnost o trgovini oružjem iz valjevske fabrike “Krušik”, “ako ništa drugo da smirite javnost”.
Komlen Nikolić je u Danu uživo TV N1 rekla da se kao pritisak na pravosuđe ne moraju tumačiti samo izjave državnih funkcionera o aferi “Krušik”, već i to što se tri meseca u javnosti konstantno priča o toj temi.
“Pritisak može da se tumači na različite načine. To je jedna dvosmerna ulica”, istakla je.
Da je, kojim slučajem, postupajući tužilac pozvala bi, kako je rekla, ne samo oca ministra policije Branka Stefanovića, već i mnoge druge.
“Mislim da ima osnova, ako ništa drugo da smirite javnost. Pozivanjem ministra policije i njegovog oca, možete i da skinete sumnju (…) Smatram da nije uloga tužioca samo da nekoga krivično goni, već da možda i skine krivinu odgovornost, da raščisti određenu vrstu osnova sumnje koja postoji”, objasnila je Komlen Nikolić.
Indicije koje su se u javnosti pojavile o ovom slučaju, prema njenom mišljenju, dovoljne su da bi se reagovalo.
“Uloga tužioca je da kaže: ‘Jeste OK, uradili smo svoj posao, pozvali ministra policije, pozvali smo njegovog oca, i pribivali smo dokumentaciju, i utvrdili da nema elemenata krivičnog dela. Hipotetički”, rekla je.
Upitana zašto onda dosad nije bilo reakcije, Komlen Nikolić je rekla da nije na njoj da odgovara na to pitanje, već na republičkoj javnoj tužiteljki i tužiocu za organizovani kriminal.
Podsetimo, radnik “Krušika” Aleksandar Obradović dostavio je istraživačkim novinarima dokumentaciju iz koje se vidi da firma GIM – koju je u više navrata zastupao otac ministra policije Branko Stefanović – oružje iz valjevske fabrike nabavlja po povlašćenim cenama.
Komlen Nikolić je u Danu uživo objasnila i svoju izjavu datu ranije u emisiji “360 stepeni” kako bi oni koji raspolažu određenim informacijama trebalo da ih dostave tužilaštvu.
Kako je rekla, nije sporno da tužilaštvo ima pravo da reaguje na podatke iznete u javnosti, a da li će da reaguje ili neće je procena nadležnog tužioca.
“Ja sam tada (u emisiji ‘360 stepeni’) insistirala na strogom legalizmu, zbog stanja u medijima, da se tužilaštvo ne bi stavljalo kao neka vrsta arbitra, insistirala sam na tome da svako ko ima informacije treba da prijavi krivično delo”, pojasnila je Komlen Nikolić.
Dodala je da to ne znači da tužioci ne treba da budu proaktivni i ne odreaguju na neku temu koja je prisutna u javnosti.
Podsetila je u da Udruženje zužilaca već godinama insistira da se status tužilaštva promeni kako bi dobio odlike nezavisnosti, jer republički javni tužilac trenutno odgovra izvršnoj i zakonodovnoj vlasti, budući da ga Skupština Srbije bira na funkciju na predlog Vlade.
U Beogradu su danas inače predstavljeni rezultati primene Zakona o suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, odnosno o radu Posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije.
Komlen Nikolić je istakla da je posebnim odeljanjima za suzbijanje korupcije, 1. marta kad su počela sa radom, prosleđeno više od 7.000 predmeta iz tzv. tužilaštava opšte nadležnosti.
“Kad je Zakon počeo da se primenjuje, Posebno odeljenje Višeg tužilaštva u Beogradu imalo je preko 4.600 predmeta, a imate 17 zamenika”, kazala je.
Pritom je i analiza transprentnosti rada posebnih odeljenja, koju je uradio Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija, pokazala da na sajtovima tužilaštava ne može da se dobije ni minumum informacija o radu posebnih odeljenja, dok je godišnji izveštaj o radu Republičkog javnog tužilaštva “opsežan dokument iz kojeg jako malo može da se zaključi”.
Izvor: N1
Percepcija korupcije zavisi od rešavanja slučajeva visoke korupcije
Primena Zakona o suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije dovela je do povećanja predmeta i hapšenja, ali nedovoljna ovlašćenja državnih organa, materijalni i ljudski resursi i dalje su problem, zaključak je Konferencije u organizaciji Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije.
Na konferenciji, koja je održana u ponedeljak u Medija centru, predstavljena je publikacija „Represivne mere u borbi protiv korupcije: Primena u praksi i predlog za unapređenje“, koja je procenila uspehe i neuspehe primene Zakona o suzbijanju korupcije, koji je stupio na snagu 1. marta 2018.
Podsećamo da je sličnim povodom, početkom novembra 2019. godine, Ministarstvo pravde u saradnji sa Predsednikom Republike okupilo više od 200 učesnika iz 14 zemalja regiona, EU i Turske na konferenciji „Borba protiv korupcije za napredak Jugoistočne Evrope“ kojoj su prisustvovali ministri pravde, javni tužioci i predsednici tela za borbu protiv korupcije kako bi predstavili rezultate u oblasti borbe protiv korupcije.
Ministarka pravde Nela Kuburović, kako je preneo RTS, tim pvoodom je istakla da su posebna odeljenja viših javnih tužilaštava postupala po krivičnim prijavama podnetim protiv 15.222 lica, pri čemu je optuženo 1269 lica, a doneta 771 presuda, od kojih je 749 osuđujućih.
Na konferenciji Ministarstva pravde je tada istaknuto i da je od 1.marta 2018. godine do 30. septembra 2019. godine pokrenuto 896 istraga i da su izrečene 771 pravnosnažne presude, a da među osuđenima ima i javnih funkcionera i da je reč o slučajevima tzv. „visoke korupcije“. Javni tužiocu su zaključili 641 sporazum o priznanju krivičnih dela, moglo se čuti tada čuti tada.
Kuburović je istakla i da je Srbija „više nego ikada ojačala i zaokružila svoj represivni mehanizam u ovoj oblasti“, uvela „sedam novih anti-koruptivnih krivičnih dela“, a da je posebna pažnja data preventivnom delovanju kroz novousvojeni Zakon o sprečavanju korupcije i Zakon o lobiranju.
Međutim, celovitiju sliku učinka ovog Zakona mogli smo da sagledamo tek nakon održane konferencije od strane Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koja je ukazala i na dostignuća ali i na značajne nedostatke u samom zakonu i njegovoj implementaciji.
Tužiocima potrebna podrška javnosti
„Trilion dolara na godišnjem nivou nestane u korupciji širom sveta“, istakla je Marina Matić Bošković, predsednica programskog saveta Udruženja tužilaca na konferenciji povodom objavljivanja publikacije o rezultatima primene novog Zakona, ističući bitnost koju ova tema ima u svim društvima.
Ona je podsetila da je glavna inovacija novog Zakona bila osnivanje posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije u okviru Viših javnih tužilaštva u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Nišu, i istakla da su na objavljenjoj publikaciji radili i predstavnici MUP-a, kao i organizacija civilnog društva.
Predsednica predsedništva Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić izjavila je da je javnost „gladna“ rezultata borbe protiv korpcije i da, prema nedavnom istraživanju USAID-a, 55% njih smatra da je korupcija veoma zastupljena u društvu.
„Prema istraživanju, tužilaštvo je tek na šestom ili sedmom mestu na listi institucija za koje građani smatraju da se bore protiv korupcije“, rekla je Komlen Nikolić, dodajući da je na prvom mestu predsednik republike, a na drugom policija. Prema njenom mišljenju, to je nepravedno s obzirom na broj predmeta koje je tužilaštvo procesuiralo poslednjih godina.
Ona je istakla da je jedan od nedostataka novog Zakona o suzbijanju korupcije taj što neki od slučajeva visoke korupcije, uključujući i one pokrivene Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, ne ulaze u nadležnosti novih posebnih odeljenja.
„Sedamnaest krivičnih dela treba da se prepoznaju kao nadležnost posebnih odeljenja, a da se njihovi kapaciteti poboljšaju“, istakla je Komlen Nikolić.
Nedavno penzionisani načelnik specijalnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu Miloš Bzenić podvukao je da priprema za primenu novog Zakona nije bila odgovarajuća.
„Priznajem da nismo baš bili uspešno u sva četiri posebna odeljenja“, rekao je Bzenić, objašnjavajući da su na položaje u ovim novim organima došli zamenici javnih tužilaštava bez velikog iskustva u oblasti suzbijanja korupcije, dok su tužioci sa iskustvom to odbili zbog male plate.
Bzenić je kao primer nedovoljnih kapaciteta novih odeljenja naveo činjenicu da su u jednom trenutuku ona imala deset puta više predmeta nego Viša javna tužilaštva u čijem su sastavu. Prema njegovom mišljenju, treba razdvojiti kriminal i korupciju na dva različita tela.
On je takođe istakao da rad novih odeljenja nije dovoljno iskomuniciran u medijima i da tužioci generalno nisu navikli da „iskoriste“ novinare za svoj rad.
„Uslediće procesi protiv bogatih ljudi i ljudi na političkim položajima koji će moći da izvrše pritisak, zato će tužiocima biti potrebna podrška javnosti“, upozorio je Bzenić.
Transprentnost javnih tužilaštava nije zadovoljavajuća
Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić podsetio je da je reorganizacija organa zaduženih za borbu protiv korupcije bio načelni prioritet Ministarstva pravde još od 2015. godine.
„Jedan od ciljeva reforme bila je efikasna saradnja državnih organa kao što su tužilaštvo i policija u suzbijanju korupcije, ali i dalje se sklapaju memorandumi o saradnji“, rekao je Nenadić.
On je rekao da transparentnost javnih tužilaštava nije na zadovoljavajućem nivou, i da ovi organi sudske vlasti prepuštaju izvršnoj grani da komentariše i objavljuje informacije o predmetima.
Prema Nenadiću, novi Zakon je doveo do toga da se više gone neka krivična dela, kao što je davanje i primanje mita, ali da se ništa nije promenilo u drugim oblastima, kao što su javne nabavke, trgovina uticajem i, što je posebno aktuelno, kupovine glasova na izborima.
Da postoji raskorak između onog što je vlast najavila i što je obećano naglasio je i istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević.
On je podsetio da percepcija korupcije kod građana zavisi od visokih slučajeva i da je najveće poverenje u državne organe bilo u trenutku hapšenja Miroslava Miškovića, te da Srbiji nedostaje primer sličan bivšem hrvatskom premijeru Ivi Sanaderu, koji je osuđen na zatvorsku kaznu zbog korupcije.
Đorđević je takođe upozorio na to da se sporazumi o priznanju krivičnog dela percipriaju kao legalizacija korupcije, posebno zato što se često ne zna ko su ljudi koji su sklopili sporazum sa tužilaštvom.
Zamenik višeg javnog tužioca u Nišu Aleksandar Radosavljević podsetio je da ne postoje primeri visokih funkcionera koji su kažnjeni jer su takvi slučajevi isključeni iz nadležnosti novih posebnih odeljenja. Državno veće tužilaca je, takođe, isključeno iz izbora načelnika ovih odeljenja, što je, prema Radosavljeviću, problematično.
Ono što bi, prema njegovom mišljenju, otklonilo politički uticaj na izbor tužilaca bilo bi da oni ne prolaze proveru MUP-a i BIA-e, već nezavisnih institucija kakva je Agencija za borbu protiv korupcije.
„Tužilaštvo u Nišu je daleko uspešnije od marta 2018, ali 70% slučajeva su lakši oblici korupcije, 20% teži a samo 10% najteži“, istakao je Radosavljević.
Konferenciji se poslednji obratio predstavnik izvršne vlasti, odnosno načelnik Odeljenja za borbu protiv korupcije MUP-a Darko Luković. On je ocenio da je rad njegovog odeljenja bio uspešan od marta 2018. i da sada postoji bolja saradnja između policije i tužilaštva.
Prema Lukoviću, za manje od dve godine Odeljenje za borbu protiv korupcije primilo je 448 krivičnih prijava, a preko 700 ljudi je uhapšeno, među njima 49 direktora različitih državnih institucija i 25 funkcionera. Svi oni su ukupno oštetili građane za preko 23 miliona evra, koliko su stekli koruptivnim radnjama.
Luković je podsetio da je Srbija skinuta sa „sive liste“ FATF-a ove godine, što je znak da su povećani napori u borbi protiv pranja novca. Zaključio je da rezultati svakako mogu da budu još bolji, ali da je dosta toga urađeno.
Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca skrenula je pažnju na nedostatak uslova za rad u novi odeljenjima, kao što su prostorije i tehnička oprema, da službu finansijske forenzike predviđene ovim Zakonom nisu formirala sva odeljenja. Oni su takođe skrenuli pažnju da je zakonom predviđena upravljačka struktura kompleksna i neodrečena i da ostavlja prostor za preklapanje funkcije i neefikasnosti.
Izvor: EWB
