Kako za “Blic” kaže Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca, u Srbiji je od primene novog Zakona bilo preko 2.600 hitnih mera za jun i jul mesec.
– Interesantan podatak je da je 2016. godine 62 odsto krivičnih prijava podnetih za nasilje u porodici odbačeno, što je više od polovine prijavljenih. Opasnost je što se hitne mere donose iz straha od disciplinske odgovornosti onih koji procenjuju rizik. Ako je za nepuna dva meseca bilo preko 2.600 hitnih mera, takav trend će dovesti da na godišnjem nivou bude preko 10.000. Ili smo kao narod toliko nasilni ili nešto nije u redu sa načinom primene zakona – objašnjava on.
Čak 421 zahtev za produženje hitnih mera zaštite od nasilja podnet je u prvih mesec dana primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u području Kragujevca, što je skoro dva puta više nego za čitav Beograd, saznaje “Blic”.
Prema izveštaju iz Republičkog javnog tužilaštva, od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u periodu od 1. do 30. juna ukupno je razmatrano 2.430 slučajeva nasilja u porodici, od čega je na području Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu 839, Novog Sada 588, Kragujevca 733, dok je na području Apelacionog javnog tužilaštva Niš razmatrano 270 slučajeva nasilja u porodici.
HITNE MERE
Čak 1.212 predloga za produženje hitnih mera zaštite od nasilja podneto je u čitavoj Srbiji. U ovim zahtevima prednjači područje koje obuhvata Apelaciono tužilaštvo u Kragujevcu gde je podnet 421 zahtev. Među zahtevima koji su stigli u ovo tužilaštvo u najvećem broju jesu oni iz Jagodine, gde je zahteve podnelo čak 56 osoba. Na području Apelacionog tužilaštva Beograd pristiglo je 289 predloga za produženje mera, dok je u Novi Sad i Niš stiglo 252, odnosno 250 predloga.
Od zahteva koji su podneti sud je usvojio skoro sve, odnosno 1.174.
PLANOVI ZAŠTITE ŽRTAVA
Što se tiče individualnog plana zaštite, koji se radi nakon što se utvrdi neposredna opasnost od nasilja u porodici, a u čijoj izradi učestvuju žrtva i grupa za koordinaciju i saradnju kako bi se pružila bezbednost žrtvi, zaustavi nasilje, na čitavoj teritoriji Srbije ukupno je izrađeno 597 planova zaštite i podrške žrtvi. U najvećem broju urađeno je na području Apelacionog javnog tužilaštva Beograd 403, na području Apelacionog javnog tužilaštva Novi Sad 76, dok je na području Apelacionog javnog tužilaštva Kragujevac 109, odnosno na području Apelacionog javnog tužilaštva Niš 9.
Kako navode za “Blic” u Republičkom javnom tužilaštvu, ukupno je podneto devet tužbi za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici, a do kraja izveštajnog perioda tri tužbe su usvojene.
DUPLO VIŠE PRIJAVA
Upoređujući rezultate za prvih mesec dana od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, sa brojem podnetih krivičnih prijava tužilaštvima za nasilje tokom čitave 2016. godine došli smo do alarmantnih podataka.
Naime, tokom prošle godine dok na snazi nije bio novi zakon, na teritoriji Srbije je u procesu bilo 9.800 prijava – u proseku na mesečnom nivou to znači da je tužilaštvima podneto oko 800 prijava, što je skoro upola manje prijavljenih nasilnika nego sada.
Vesna Stanojević iz Sigurne kuće smatra da je broj razmatranih slučajeva nasilja i produženja hitnih mera nerealan, postavljajući pitanje šta se prilikom izvođenja ovih cifri tumačilo kao nasilje.
– Žene lakše prijavljuju nasilje jer je ono sada stavljeno u prvi plan. Mediji o tome pišu i skreće se pažnja na njega. Verujem da su sve žene sada hrabrije da prijave, ali je nerealno da u tolikom broju – objašnjava ona.
Prof. dr Milan Milić, psihijatar i psihoterapeut, smatra da je novi zakon veoma rigorozan kada je u pitanju pojam nasilja u porodici.
– Mislim da je zakon takav da vi zaista nasiljem možete nazvati mnogo toga što se događa u porodičnoj interakciji. Može biti da neko možda to pogrešno tumači, ali sa druge strane činjenica je da živimo u nesrećnom vremenu i da se sva ta nesreća najviše odražava na porodične relacije. Ne mislim da smo nasilniji od drugih, ali smo sve više nezadovoljniji. Teško je trpeti sve te pritiske u društvu u takvom kontinuitetu i zadržati se na stabilnosti. Takođe smatram da se nasilje, koje je verovatno i pre bilo istog intenziteta predugo negiralo, ali nije bilo dovoljno jasnih načina da se prijavi – kaže Milić i dodaje da uticaj na žene da prijave nasilje imaju i mediji koji o njemu dosta pišu.
Izvor: Blic, autori: B. Bogosav, M. Jovićević
