Tužilac Predrag Milovanović smatra da “neki od naših sugrađana ne tretiraju svoj glas kao vrednost, nego kao robu”. Izvršna direktorka organizacije “Partneri Srbija” Ana Toskić Cvetinović ističe da je tužilaštvo trebalo da reaguje na sam izborni dan.
Izvršna direktorka organizacije „Partneri Srbija“ Ana Toskić Cvetinović rekla je da joj se čini da se od same kampanje pa do izbornog dana ne seća „izbora koji su bili turbulentniji“.
„U kojima se golim okom posmatrača moglo detektovati više krivičnih dela. Ja sam u toku izbonrnog dana bila u pravnom timu Crte, samo ono što je isplivalo na površinu, govori da ih je bilo mnogo. Priče o autobusima, koje više nisu priče, fotografije autobusa, kombija koji su dovozili i prevozili građane… Sve ono što govori s jedne strane o jednoj vrsti namere da se utiče na rezultat, a sa druge strane nepripremljenosti društva da sprovodi adekvatnu kontrolu izbornog procesa, te nepravilnosti su nekad bile, čini mi se, i rezultat nekog neznanja“, smatra ona.
Čini joj se da je sve što se dešavalo i dolazilo u javnost „najveću posledicu ostavilo u pogledu potpunog nepoverenje građana u rezultat, ali i izborni proces kao takav“.
Tužilac Predrag Milovanović ističe da je „zabrinut“.
„Gromoglasnom tišinom koja je u postizbornom ciklusu, mada smo još u izbornom procesu, ali ono što mu je prethodilo je samo po sebi nešto što mora da vas konsternira. U toj epizodi kada treba slobodno da se opredeljujemo smo videli da je proces bio kontaminiran“, kaže.
Objašnjava da u literaturi postoji nešto što se zove procesna hibernacija.
„Kada imate hibernaciju državnih organa, ne mogu da ovde ne podelim i neku vrstu profesionalnog nezadovoljstva, jer ono što sam mogao da vidim preko mreža i medija, a i svojim očima, obzirom da sam bio neko ko je koristio biračko pravo, navodilo me je da ćemo dovesti u pitanje legitimitet krajnjeg rezultata“, kaže.
Izneo je sumnju da je na svom izbornom mestu, gde glasa, kako kaže, maltene decenijama, video nepoznate komšije, ali da ne želi da spekuliše.
„Radeći kao tužilac, možete samo da konstatujete činjenicu, ako nemate dokaz, to je onda spekulacija. Zašto sam izrazio zabrinutost, ako postoji osnov za sumnju da je učinjeno krivično delo, tog dana je tužilac morao da preduzme radnje. Nije samo organ unutrašnjih poslova neko ko obaveštava tužioca o krivičnom delu, možete da saznate i od građanina, i iz novina“, objašnjava.
Toskić Cvetinović smatra da je tužilaštvo trebalo da reaguje na sam izborni dan.
„Nisu propuštene prilike, ali su šanse sve manje. Ja mislim da je u javnost došao samo deo onoga što se dešavalo. Trebalo je reakcija da bude mnogo ranija“, kaže.
Mišljenja je da bez adekvatne revizije biračkog spiska „nećemo ništa uraditi“.
„Postoje metodologije, bitno je da to bude nezavisna revizija, da bude adekvatno kontrolisana. Mi smo prošle godine imali popis, koja je svrha, hvalili smo se kako je kvalitetno urađen, imamo apsolutnu nekoordinaciju javnih registara. Ja mislim da je ta neažurnost namera da možete da manipulišete podacima u tim registrima“, kaže.
Milovanović smatra da „neki od naših sugrađana ne tretiraju svoj glas kao vrednost, nego kao robu“.
„Teško je pokrenuti točak pravde, ako nemate građane koji žele da participiraju sa vama. Građani nemaju poverenja u ono što radi tužilaštvo, oni će pre prijaviti neku izbornu nepravilnost nekoj NVO, nego što će to uraditi nekoj policijskoj stanici. Ne samo to, još jedan je tu fenomen, na neki način vi sebe samooptužujete, ako ste vi primili novac, da biste dali ličnu kartu, da bi neko promenio vaše prebivalište, vi ste učesnik u krivičnom delu. Dakle, to je dvosmerna ulica, ja ne mogu da krivim prosečnoh birača i građanina“, kaže.
Toskić Cvetinović se slaže da „građani nemaju osnova da veruju“.
„To je istina. Ceo ovaj proces kampanje i pre kampanje je doveo do toga da mi nemamo osnov da verujemo. Ako ne možete da verujete u autentičnost potpisa na listama podrške strankama, ako nemate osnov za to da je cela baza PIO fonda stavljena na raspolaganje predsedniku, kako bi on slao pisma i pre početka predizborne kampanje, sve što se dešavalo tokom dana izbora, ako ne verujete u ažurnost podataka u biračkom spisku, o kakvom onda poverenju govorimo“, pita ona.
Utisak u njihovoj organizaciji je, kaže, da nikad ranije povreda podataka o ličnosti nije bilo u ovolikom obimu,
„Ili građani nisu imali toliko informacija. Te povrede se i dalje ne dovode pred institucije, jer je naš istorijat predmeta koji su okončani osuđujućom presudom jako loš. Ne postoji način da utvrdite ko je vaše podatke zloupotrebljavao, posebno kad je reč o zloupotrebama koje dolaze iz institucija. PIO fond, birački spisak, objavljivanje fotografija… To su sve neki slučajevi neovlašćenog korišćenja podataka za koje pretpostavljamo da dolaze iz institucija sistema“, kaže.
Milovanović se osvrnuo na nedavno gostovanje Tanasija Marinkovića na N1.
„Ja sam pažljivo slušao, pošto je on pravni autoritet u toj oblasti. Član 77 kaže ako je nepravilnost u izbornom postupku dokazana, a imala je bitan uticaj na izborni rezultat, Ustavni sud odlukom poništava ceo postupak ili delove postupka. Podvlačim dokazana, jer zakon ne kaže ko dokazuje. Tužilac bi trebalo da utvrdi ako je bilo nekih nepravilnosti“, kaže on.
Izvor: N1
