Gostujući u emisiji “Takovska 10” na Radio-televiziji Srbije, posvećenoj usvajanju seta pravosudnih zakona nakon referenduma o izmenama Ustava početkom prošle godine, predsednica Predsedništva Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić podsetila je da ustrojenost tužilaštva nije promenjena za poslednjih 75 godina.
– Ukidanje stroge hijerarhijske strukture i monokratskog sistema je najveća promena u Ustavu. Umesto jednog tužioca – Republičkog javnog tužioca, u čijim rukama su bila sva tužilačka ovlašćenja, sada ćemo imati Vrhovnog tužioca, glavne tužioce i javne tužioce i jako je bitno da nosioci javnotužilačkih funkcija prihvate stvarnost koju donose ustavni amandmani, kao i odgovornost koju donosi ovo rešenje. Tu dobrobit će osetiti i građani kroz kvalitet rada tužilaca i njihovu nepristrasnost. Ipak, prethodno mora da bude ispunjen jedan preduslov, a to je da Visoki savet tužilaštva zaista primenjuje brojna ovlašćenja koja su oduzeta Vrhovnom tužiocu i prebačena na njega.
Komlen Nikolić smatra da su građani s pravom izgubili zainteresovanost zbog dužine samog procesa i podsetila da za Udruženje tužilaca proces izmene Ustava i izmene zakona traje već 15 godina.
Na pitanje da li je zadovoljna ishodom promene Ustava i procesa koji traje poslednjih godinu i po dana, Komlen Nikolić odgovara:
– Zadovoljna sam, ali uvek smatram da može bolje. Stroga sam po tom pitanju, ali volim da budem i oprezna – jedno je papir, možete da imate i najbolje zakone, ali njihova implementacija će biti odlučujuća.
Ona ističe i da preporuka Venecijanske komisije nije prihvaćena do kraja jer su u sastavu Visokog saveta tužilaštva ostali i Vrhovni tužilac i Ministar pravde, iako je to je bila izričita preporuka GRECO-a.
Kada je reč o izbornom pravu iz redova javnih tužilaca, Komlen Nikolić smatra da je to “pitanje svih pitanja” i da je za UTS neprihvatljivo rešenje koje je ostalo, a to je glasanje po hijerarhijskim nivoima.
– Biračko pravo nije jednako – umesto rešenja “svi za sve” ili našeg kompromisnog rešenja gde bi se ukrupnila biračka mesta, ostalo je sadašnje rešenje u kojem i dalje postoji uticaj Vrhovnog tužioca. Visoki savet tužilaštva dobija znatna ovlašćenja i to telo mora da ima kapacitet da glasanje za članove iz redova tužilaštva bude ostvareno na jedan demokratski način. Usvojeni su drugi mehanizmi da bi se smanjilo to loše rešenje, pa tako Vrhovni tužilac neće biti predsednik saveta.
Komlen Nikolić kaže da proces izrade zakona treba da bude dugotrajan, analitički, kvalitetan i da postoji razmena drugačijih mišljenja.
– Izmene Ustava i zakoni se ne prave za jednog čoveka i jedno vreme i ideja je bila da u ovom procesu stvorimo što bolja rešenja koja neće u skorije vreme da se menjaju jer nije dobro često menjati zakone.
Visoki savet tužilaštva i njegov način funkcionisanja će omogućiti silne fine mehanizme koji su u Zakonu o javnom tužilaštvu date kao mogućnost javnim tužiocima – da imaju ličnu emancipaciju, da budu samostalni, a sve to će ići preko Visokog saveta tužilaštva i zato su jako bitna ova pitanja koja su razrađena poput pitanja o istaknutim pravnicima čiji integritet i različito mišljenje će biti odlučujuće imajući u vidu cenzus za donošenje odluke i za izbor.
Na pitanje da li su tužioci spremni da 10. februara izbrišu prefiks “zamenik” Komlen Nikolić odgovara da je većina tužilaca spremna, ali da isto tako i građani treba da budu spremni na takve tužioce.
U emisiji su učestvovale i Dragana Boljević, članica radne grupe za izradu zakona, Vida Petrović Škero, članica CEPRIS-a i Katarina Golubović, predsednica JUKOM-a.
(Izvor: RTS, UTS)
