Državno veće tužilaca isključeno je iz postupka selekcije kandidata za rad u tim posebnim odeljenjima. DVT je, po Ustavu i zakonima, jedini organ koji može da utvrđuje dostojnost, stručnost i osposobljenost nosilaca javnotužilačke funkcije, pa shodno tome ovaj zakon u sebi sadrži potencijalno neustavne odredbe zato što odluku o dostojnosti donose bezbednosne službe, a viši javni tužilac o stručnosti i osposobljenosti kandidata za borbu protiv korupcije.
Viši javni tužilac postavlja rukovodioca posebnog odeljenja na osnovu diskrecionog ovlašćenja, što predstavlja potencionalno opasnu koruptivnu tačku. Nije propisano na koji način se vrši selekcija kandidata za rad u tom posebnom odeljenju, osim što je propisano da će se voditi računa o posedovanju potrebnih stručnih znanja i iskustva iz borbe protiv privrednog kriminala i suzbijanja krivičnih dela protiv službene dužnosti i korupcije. Smatramo da postupak selekcije kandidata treba da sprovodi isključivo Državno veće tužilaca.
Još jedna tačka uticaja na postupanje jeste to se zamenici javnih tužilaca upućuju u posebna odeljenja, ne biraju se. To znači da mogu da budu vraćeni u svoja tužilaštva nižeg ranga bez ikakvog obrazloženja i na taj način im se ne garantuje stalnost funkcije u posebnim odeljenjima. Udruženje tužilaca Srbije se zalaže da budu birani na oglasu od strane DVT za zamenike višeg javnog tužioca.
OSNOVANA SUMNJA: Sve ovo predstavlja opasne koruptivne tačke i opasnost da se zakon i postupanje po njemu pretvori u svoju suprotnost, a takođe se otvara velika opasnost za uticaj na zamenike tužioca, koji će zbog toga voditi računa prilikom rada u politički osetljivim predmetima.
Problematično je i što se prijavio veoma mali broj zamenika tužilaca za rad u ovim odeljenjima – od oko 700 nosilaca javnotužilačke funkcije, za 75 mesta u posebnim odeljenjima prijavilo se manje od 100 kandidata. Možemo zaključiti da je mali broj prijavljenih upravo zato što nemaju garancije za samostalnost u postupanju niti stalnost funkcije, što dovodi u sumnju zaključak koji se plasira dasu najbolji i najobučeniji izabrani za ta odeljenja.
Ima više definicija i vrsta korupcije. Najpoznatija i najprihvaćenija definicija je ona koju je dala Svetska banka, koja korupciju definiše kao zloupotrebu javnih ovlašćenja radi sticanja privatne koristi. Najopasnija vrsta je sistemska korupcija koju stvara sama država lošim zakonskim rešenjima, kao i stalnim odbijanjem da dobre zakone koje je donela dosledno sprovodi i primenjuje.
Poglavlje 23 obuhvata četiri tematske celine koje čine: reforma pravosuđa, antikorupcijska politika, osnovna prava i prava državljana Evropske unije. Dakle, srž poglavlja 23 čini antikorupcijska politika, odnosno efikasna borba protiv korupcije koja predstavlja najozbiljniju pretnju stabilnosti demokratskih institucija i vladavini prava.
INTENCIJA ZAKONODAVCA: Problem borbe protiv korupcije, vezan za pravosuđe, jeste i percepcija društva o korupciji u pravosuđu. Oduvek je postojalo pravilo da onaj koji izgubi spor priča da se to desilo zato što je sudstvo korumpirano i nekompetentno, ali ako takav način razmišljanja postane stav javnog mnjenja, to će biti pogubno.
U cilju efikasne borbe protiv korupcije, Narodna skupština Republike Srbije je tokom 2016. godine donela Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, koji je počeo sa primenom 1. 3. 2018. godine. Navedenim zakonom osnovana su posebna odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu, kao i organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova nadležne za suzbijanje korupcije.
Zakonom su određena krivična dela u kojima postupaju posebna odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije. To su taksativno navedena krivična dela protiv službene dužnosti, protiv privrede, protiv državnih organa i protiv pravosuđa. Za najveći deo tih krivičnih dela, do donošenja navedenog zakona, bila je predviđena stvarna nadležnost osnovnih javnih tužilaštava. Dakle, novim zakonskim rešenjima uočljiva je intencija zakonodavstva da se borba protiv korupcije podigne na viši nivo.
Dobre strane ovog Zakona su mogućnost obrazovanja službe finansijske forenzike u posebnim odeljenjima viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije, obavezno određivanje službenika za vezu u Poreskoj policiji, Upravi carina, Narodnoj banci Srbije, Upravi za sprečavanje pranja novca, Upravi za javne nabavke i drugim državnim organima, a sve radi ostvarivanja saradnje i efikasnijeg dostavljanja podataka tih organa i organizacija posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije.
Formiranje udarnih grupa predstavlja jedan nov institut u našem krivičnom zakonodavstvu, koji se u uporednoj praksi pokazao kao izuzetno koristan u borbi protiv korupcije, jer u sastav udarne grupe mogu ući stručnjaci različitih profila, što je posebno dobro u borbi protiv korupcije, zbog složenosti predmeta i različitim pojavnim oblicima korupcije.
Udruženje tužilaca Srbije pozdravlja donošenje ovog zakona i borbu protiv korupcije. Međutim, moramo da ukažemo na određene nedostatke zakona koji će, po našem mišljenju, uticati na efikasnost borbe protiv korupcije.
“POLITIČKA PODOBNOST”: Rokovi, način postupanja i način službene komunikacije posebnih odeljenja viših javnih tužilaštava i organizacione jedinice MUP-a nadležne za suzbijanje korupcije uređuju se aktom koji zajedno donose ministar nadležan za poslove pravosuđa i ministar nadležan za unutrašnje poslove, što je direktno mešanje drugih grana vlasti (izvršne) u rad tužilaštva kao posebnog državnog organa. Trebalo je da takva odredba propisuje kako taj akt donosi republički javni tužilac.
Bezbednosno proveravanje lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama sprovode ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, u svrhu utvrđivanja postojanja smetnji sa stanovišta zaštite javnog poretka i Bezbednosno-informativna agencija, u svrhu utvrđivanja postojanja smetnji sa stanovišta bezbednosti Republike Srbije je takođe problematično i može da uvede kategoriju “političke podobnosti”, koja je u davnoj prošlosti bivše države SFRJ bila jedno od merila za izbor tužilaca i sudija. Sporno je da se bezbednosno proveravanje može obaviti bez znanja lica koja se proveravaju, i to pre stupanja na rad, odnosno funkciju, tokom vršenja funkcije, odnosno obavljanja poslova, kao i godinu dana po prestanku vršenja funkcije, odnosno obavljanja poslova. Smatramo da bi to trebalo da bude nadležnost isključivo Agencije za borbu protiv korupcije u okviru njenih nadležnosti.
Na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije nalaze se visokopozicionirani politički funkcioneri, pa bi iz tog razloga trebalo preispitati modele kontrole onih koji postupaju u predmetima sa koruptivnim krivičnim delima zbog opasnosti da se politički interveniše i sklanjaju “nepodobni”, odnosno oni koji imaju profesionalni integritet.
Državno veće tužilaca isključeno je iz postupka selekcije kandidata za rad u tim posebnim odeljenjima. DVT je, po Ustavu i zakonima, jedini organ koji može da utvrđuje dostojnost, stručnost i osposobljenost nosilaca javnotužilačke funkcije, pa shodno tome ovaj zakon u sebi sadrži potencijalno neustavne odredbe zato što odluku o dostojnosti donose bezbednosne službe, a viši javni tužilac o stručnosti i osposobljenosti kandidata za borbu protiv korupcije.
Viši javni tužilac postavlja rukovodioca posebnog odeljenja na osnovu diskrecionog ovlašćenja, što predstavlja potencionalno opasnu koruptivnu tačku. Nije propisano na koji način se vrši selekcija kandidata za rad u tom posebnom odeljenju, osim što je propisano da će se voditi računa o posedovanju potrebnih stručnih znanja i iskustva iz borbe protiv privrednog kriminala i suzbijanja krivičnih dela protiv službene dužnosti i korupcije. Smatramo da postupak selekcije kandidata treba da sprovodi isključivo Državno veće tužilaca.
Još jedna tačka uticaja na postupanje jeste to se zamenici javnih tužilaca upućuju u posebna odeljenja, ne biraju se. To znači da mogu da budu vraćeni u svoja tužilaštva nižeg ranga bez ikakvog obrazloženja i na taj način im se ne garantuje stalnost funkcije u posebnim odeljenjima. Udruženje tužilaca Srbije se zalaže da budu birani na oglasu od strane DVT za zamenike višeg javnog tužioca.
OSNOVANA SUMNJA: Sve ovo predstavlja opasne koruptivne tačke i opasnost da se zakon i postupanje po njemu pretvori u svoju suprotnost, a takođe se otvara velika opasnost za uticaj na zamenike tužioca, koji će zbog toga voditi računa prilikom rada u politički osetljivim predmetima.
Problematično je i što se prijavio veoma mali broj zamenika tužilaca za rad u ovim odeljenjima – od oko 700 nosilaca javnotužilačke funkcije, za 75 mesta u posebnim odeljenjima prijavilo se manje od 100 kandidata. Možemo zaključiti da je mali broj prijavljenih upravo zato što nemaju garancije za samostalnost u postupanju niti stalnost funkcije, što dovodi u sumnju zaključak koji se plasira da su najbolji i najobučeniji izabrani za ta odeljenja.
U odnosu na korupciju, neophodno je da se pođe od jednog racionalnog pristupa koji zahteva upoznavanje tog oblika kriminaliteta, realnu procenu njegove težine i opasnosti po društvo i pojedinca, ali i obezbediti značajna budžetska sredstva za primenu zakona u punom kapacitetu i jačanje materijalnih i ljudskih resursa. Bez političke volje, na prvom mestu, nema borbe protiv korupcije.
Autor je specijalista za suzbijanje organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, UO Udruženja tužilaca Srbije
Izvor: Vreme
