Da počnemo sa najaktuelnijom temom a to su izmene seta pravosudnih zakona koje se donose u skladu sa izmenama Ustava. Predsednica Vlade Republike Srbije i ministarka pravde predstavile su izvestiocima Venecijanske komisije radne tekstove novih javnotužilačkih zakona. Na sastanku su izneta očekivanja da će normativna rešenja sadržana u novim zakonima o javnom tužilaštvu i Visokom savetu tužilaštva osigurati veću samostalnost javnog tužilaštva, čime će se osnažiti temelji pravne sigurnosti i vladavine prava. Da li i Vi delite ovo mišljenje?
Udruženje javnih tužilaca već više od dve decenije se zalaže za promenu ustavnog i zakonodavnog okvira koji uređuje funkcionisanje javnog tužilaštva. U radnim grupama, kako za izradu Ustavnih amandmana, tako i izradu Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o visokom savetu tužilaštva, bili su i predstavnici Udruženja javnih tužilaca Srbije. Lično, mislim da bolji normativni okvir predstavlja samo početni korak u nastojanju Republike Srbije da se osigura veća samostalnost javnog tužilaštva. Međutim, zakoni moraju da se primenjuju. U toj konstataciji vidim i najveću prepreku u borbi za pravnu sigurnost i vladavinu prava, kao i za bolji pristup pravdi građana.
Vaša zainteresovanost za intervju se poklapa sa početkom javnih rasprava pravosudnih zakona, koja kreće od 21.12.2022. godine. U kontekstu samostalnosti javnog tužilaštva i vladavine prava ne mogu a da ne pomenem poklapanje zakazanih javnih rasprava Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima sa pravosudnim zakonima. Način funkcionisanja policije i standardi na kojima počiva njihovo funkcionisanje je u direktnoj vezi sa kvalitetom rada tužilaštva. Nažalost, ne mogu da kažem da su rešenja u Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima dobra a pojedina direktno utiču na poštovanje osnovnih ljudskih prava.
Deo stručne javnosti oglasio se povodom izmena Zakona o visokom savetu tužilaštva gde se kaže da Savet odlučuje većinom od 8 glasova, a izuzetno, odluku u postupku za utvrđivanje disciplinske odgovornosti, o udaljenju ili prestanku funkcije izbornog člana Saveta, o utvrđivanju predloga za prestanak funkcije Vrhovnog javnog tužioca, o izuzeću ili udaljenju Vrhovnog javnog tužioca, Savet donosi većinom od sedam glasova. Imajući u vidu strukturu saveta (pet javnih tužilaca, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i Vrhovni javni tužilac i ministar pravde) da li će navedeno dovesti do uticaja izvršne vlasti na izbor glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca?
Pre nego što Vam konkretno odgovorim na ovo pitanje, podsetiću stručnu javnost da prilikom izmene Ustava, nije do kraja ispoštovana preporuka Venecijanske komisije, pa su u sastavu Saveta ostali Vrhovni javni tužilac i Ministar pravde. Preuzeta je obaveza da se preveliki uticaj Vrhovnog javnog tužioca i Ministra pravde urede zakonom. Ujedno, Nacrt zakona treba da uspostavi postupak za izbor istaknutih pravnika, tako da oni ne predstavljaju produženu ruku izvršne i zakonodavne vlasti. Predviđen je i mehanizam koji bi trebao da spreči situaciju da se istaknuti pravnici ne izaberu i samim tim blokira uspostavljanje tužilačkog saveta, koja situacija bi negativno uticala na funkcionisanje tužilaštva. Bitna promena je da Vrhovni javni tužilac neće biti predsednik Saveta.
Prethodno rečeno se nadovezuje na Vaše pitanje, koje sadrži navođenje određenih nadležnosti Visokog saveta tužilaštva. Međutim, neće o svim pitanjima Savet odlučivati većinom od osam glasova. U članu 20. Nacrta zakona o Visokom savetu tužilaštva, predviđeni su izuzeci, upravo da bi se onemogućio uticaj zakonodavne vlasti. U disciplinskom postupku, o udaljenju ili prestanku funkcije izbornog člana Saveta, i još par pitanja odlučivaće se većinom od sedam glasova.
Postoji još jedan izuzetak, u tom slučaju će se odlučivati većinom od šest glasova, a to je kad se odlučuje o disciplinskom postupku protiv Vrhovnog javnog tužioca.
Budući da je Ustavni zakon za sprovođenje Ustava skupštini omogućio da još godinu dana, do usvajanja Zakona o Visokom savetu sudstva nastavi da bira sudije koji se prvi put biraju na ovu funkciju, ali ne predsednika sudova, kako reagujete na činjenicu da je uprkos tome skupština izabrala predsednike Apelacionog suda u Beogradu i Nišu, Prvog i Drugog osnovnog suda u Beogradu kao i Upravnog suda?
Ne bih se složila sa vašim pravnim tumačenjem odredbi Ustavnog zakona. Ustavni zakon je omogućio izbor po starom sistemu i predsednika sudova i javnih tužilaca, budućih glavnih tužilaca. Državno veće tužilaca je raspisalo konkurs za izbor 38 javnih tužilaca još krajem 2021. godine. 25. novembra 2022. godine su objavljene rang liste kandidata po tom konkursu. Nesporno je da Ustavni zakon to omogućava ali se postavlja pitanje da li izbore za predsednike sudova i javne tužioce treba sprovoditi po tzv. starom sistemu. To nije u skladu sa idejom izmene Ustava a to je da izbor šefova sudova i tužilaštava izmesti iz Narodne skupštine.
Ustavni amandmani donose esencijalnu novinu u funkcionisanju javnog tužilaštva. Prema prethodnom tekstu Ustava i zakonima, funkciju javnog tužilaštva vrše Republički javni tužilac i drugi javni tužioci, ali su izostavljeni zamenici javnog tužioca, koji su po slovu zakona samo „opunomoćenici” javnih tužilaca iliti svojih nadređenih starešina. Koji je stav UTS po ovom pitanju?
Stav Udruženja javnih tužilaca je da, je pre izmene Ustava, postojao samo jedan tužilac i to Republički javnih tužilac. Svi ostali, javni tužioci i zamenici javnih tužilaca, su za svoj rad odgovorni Republičkom javnom tužiocu, koji pak za svoj rad je odgovarao Narodnoj skupštini. U jednom strogo ustrojenom hijerarhijskom sistemu, dovoljno je bilo da izvršite pritisak na tu jednu tačku. Izmenom Ustava, uspostavljeno je rešenje po kome su nosioci javnotužilačke funkcije Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužilac i javni tužilac. Ne radi se o kozmetičkoj izmeni. Uvedeni su brojni mehanizmi u Nacrtu zakona o javnom tužilaštvu, koji imaju za cilj emancipaciju javnih tužilaca. Osnažena je samostalnost javnih tužilaca i glavnih tužilaca u odnosu na Vrhovnog tužioca. Proširen je imunitet, javni tužioci ne mogu biti pozvani na odgovornost zbog odluke donete u predmetu, kao i na sve druge aktivnosti koje su preduzete u vezi sa vršenjem funkcije. U tom smislu je uvedena dužnost da odbiju neprimeren uticaj, kao i obaveza tužioca da ga prijavi. Postoji čitav niz rešenja u zakonu koji uspostavljaju mogućnost javnim tužiocima, ukoliko to oni žele, da samostalno obavljaju svoju funkciju. Evidentno je da mora da se radi na promeni pristupa i sagledavanju značaja funkcije koju obavljate. Niko ne obećava promenu preko noći, pogotovu ne u načinu razmišljanja pojedinih kolega, jer dosad uspostavljen sistem je itekako odgovarao javnim tužiocima, da komforno izbegavaju odgovornost pod izgovorom da su dobili nalog nadređenog tužioca.
Sudije krivičari su nedavno na savetovanju zaključili da pripremno ročište, ne samo da nije potrebno, već u velikom broju slučajeva odugovlači krivični postupak. Iako je zamišljeno kao faza postupka koja treba da pripremi i isplanira predstojeće suđenje, u praksi se pokazalo da ova novina ne doprinosi efikasnosti. Da li mislite da bi u nekoj narednoj izmeni ZKP trebalo ovu fazu postupka ukinuti?
Pripremno ročište, kao faza postupka, jeste stvorilo brojne probleme u praksi i slažem se da nije doprinelo efikasnosti postupka. Imali smo prilike da vidimo u krivičnim postupcima pred posebnim odeljenjem Višeg suda za organizovani kriminal, kako se pripremno ročište pretvorilo u sredstvo u rukama odbrane u cilju odugovlačenja početka suđenja u određenim predmetima. U ovom momentu ne bih mogla da se izjasnim da li je potrebno ukinuti ovu fazu postupka ali bih itekako volela da znam, šta je ideja formirane radne grupe za izmenu ZKP. Sastav i rad formirane grupe nije poznat javnosti a sigurna sam da je stručna javnost zainteresovana u kom pravcu idu izmene.
Za kraj, da li možete da date neki savet mladim pravnicima koji su na početku svoje tužilačke karijere, odnosno da li postoji neki savet koji biste voleli da je neko od starijih kolega Vama dao kada ste počinjali?
Nije jednostavno odgovoriti na Vaše pitanje. Ja sam u javnotužilačkoj organizaciji 28 godina. Situacija se drastično promenila, pre svega u odnosu javnog mnenja prema tužilaštvu. Iz tog razloga jako je teško zainteresovati mlade pravnike da počnu da rade u tužilaštvu. Značajno je promenjen pristup mentorstva u javnotužilačkoj organizaciji u odnosu na onaj koji sam ja zatekla kada sam, kao pripravnik, počela da radim. Trenutno, najveći problem je što kolege koji počinju da rade u tužilaštvu nema ko da uputi u suštinu funkcionisanja javnog tužilaštva. Jednostavno, kolege ne stižu da se na kvalitetan način bave edukovanjem početnika. Ja sam imala privilegiju da za mentora imam iskusnog kolegu od koga sam dosta naučila. Moj savet mladim pravnicima je da kradu znanje i iskustvo gde god mogu. Da razgovaraju sa javnim tužiocima i da čitaju što više pravne literature.
Izvor: Paragraf.rs
