Javni tužioci ne razumeju u potpunosti šta zakonodavne promene za njih znače, smatra Edvard Ferguson, ambasador Velike Britanije u Srbiji
Čak 91 odsto javnih tužilaca u Srbiji smatra da odgovor ustanova u kojima rade nije adekvatan i dovoljan da bi se suzbila korupcija, a još više njih (97 odsto) veruje da je korupcija prisutna u srpskom društvu. Kao najveću prepreku u borbi protiv ove pošasti javni tužioci vide neprimerene uticaje i pritisak unutar javnotužilačke organizacije, a velika većina njih nije upoznata za zakonskim rešenjima koja, s jedne strane, povećavaju njihovu samostalnost, a s druge, smanjuju ovlašćenja njihovih nadređenih, odnosno glavnih tužilaca i vrhovnog tužioca.
Kao faktore koje utiču na njihov status, 18 odsto javnih tužilaca prepoznaje vezu između izvršne i zakonodavne vlasti, dok 17 odsto njih smatra da je lična inicijativa javnih tužilaca bitna u zaštiti profesionalnog identiteta.
Navedeni podaci samo su neki od onih koji su izneti na konferenciji „Jačanje kapaciteta javnih tužilaca u borbi protiv korupcije”, koja je juče održana u organizaciji Udruženja tužilaca Srbije, a rezultat su ankete i panel-diskusije s tužiocima koje je strukovno udruženje tužilaca, uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, organizovalo tokom prošle godine u osam gradova u Srbiji.
U anketi je učestvovalo više od 100 javnih tužilaca iz cele zemlje. Cilj razgovora s njima bio je da se utvrdi da li su i u kojoj meri novi tužilački zakoni uticali na svakodnevni rad tužilaštva, posebno u predmetima koji se tiču korupcije i organizovanog kriminala.
– Mnogobrojni izazovi stoje na putu implementacije tužilačkih zakona. Subjektivni se odnose na našu pravnu kulturu i na to da tužioci najpre sami moraju da prihvate da su samostalni. A objektivni se ogledaju u otporu i opstrukciji koja dolazi iz samog vrha javnotužilačke organizacije – kazala je Lidija Komlen Nikolić, predsednica Predsedništva UTS i tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu.
Na pitanje novinara ko je odgovoran što ne postoji nijedan rešeni slučaj visoke korupcije, Lidija Komlen Nikolić je kazala da smatra da je to neuspeh društva u celini, ali da ako se problem gleda s formalne tačke gledišta, onda su odgovorni državni organi koji su nadležni za otkrivanje, a zatim i krivičnog gonjenja.
Da javni tužioci ne razumeju u potpunosti i da nisu informisani o tome šta zakonodavne promene za njih znače, smatra Edvard Ferguson, ambasador Velike Britanije u Srbiji.
– Ujedinjene nacije procenjuju da korupcija i ilegalni finansijski tokovi koštaju globalnu ekonomiju 3,6 triliona evra svake godine, i to je više od pet odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda. Nijedna vlada ne sme da potcenjuje troškove korupcije – kazao je Ferguson.
Predrag Milovanović, izborni član Visokog saveta tužilaštva i član Upravnog odbora UTS, ocenio je da korupcija nije samo pravni već opšti društveni problem.
Izvor: Politika