Da bih objasnila u čemu se sastoji suština promena u pravosuđu, morala bih da podsetim čitaoce na par bitnih događaja koji su se odigrali u poslednjih petnaest godina. Nakon usvajanja Ustava iz 2006. godine, Venecijanska komisija, kao savetodavno telo Saveta Evrope, 2007. godine usvojila je mišljenje u kome je zaključila da su u Ustavu uspostavljeni mehanizmi koji omogućavaju uticaj politike na nezavisnost pravosuđa. Kod ocene odredbi koje se odnose na javno tužilaštvo, ocena je bila još oštrija i uređenje javnog tužilaštva upoređeno je sa sovjetskim sistemom prokurature. Pomenuti sistem je poznat po strogo ustrojenom hijerarhijskom uređenju, nalik na vojno ustrojenu hijerarhiju. Izmena Ustava u oblasti pravosuđa iz februara 2022. godine i donošenje novog seta pravosudnih zakona za cilj su imali depolitizaciju pravosuđa i otklanjanje uticaja izvršne i zakonodavne vlasti na izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Venecijanska komisija u svom mišljenju iz decembra 2022. je ukazala da je opseg izmena u oblasti javnog tužilaštva obiman i pokriva širok krug pitanja značajnih za funkcionisanje javnog tužilaštva i obezbeđivanje nezavisnosti krivičnog gonjenja, kao i samostalnosti javnog tužilaštva.
Nemoguće je navesti sva rešenja ali ja bih izdvojila par njih koja pokazuju u kojoj meri je promenjena uloga i položaj tužilaštva. Izbor svih javnih tužilaca je izašao iz nadležnosti Vlade i Narodne skupštine, osim Vrhovnog javnog tužioca. Ukinuto je dosadašnje monokratsko uređenje, gde postoji samo jedan javni tužilac u Srbiji, a to je Republički javni tužilac (u budućnosti Vrhovni javni tužilac). Funkciju javnog tužioca sada obavljaju Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužioci i javni tužioci. Novi zakoni omogućavaju javnim tužiocima, na svim nivoima, više slobode u odlučivanju i vođenju postupaka, ali i više odgovornosti. Javni tužioci ne mogu da budu pozvani na odgovornost zbog odluke donete u predmetu ali se imunitet prostire i na sve druge aktivnosti preuzete u vezi sa vršenjem funkcije. Najznačajnija promena, nadležnosti Vrhovnog javnog tužioca su značajno umanjene i prenesene na Visoki savet tužilaštva.
Ubeđena sam da obim promena ne bi bio toliko opsežan da u procesu donošenja pravosudnih zakona, Republika Srbija nije imala značajnu podršku Saveta Evrope i EU, kroz zajednički projekat ”Podrška reformi pravosuđa u Srbiji”. U procesu pridruživanja Evropskoj uniji, Republika Srbija je prihvatila obavezu da izmeni ustavni i zakonodavni okvir koji bi garantovao nezavisnost pravosuđa. Imajući u vidu prethodno navedeno Republika Srbija je i te kako iskoristila ponuđenu podršku, kroz kvalitetno izrađen set pravosudnih zakona. Prilikom izrade tih zakona implementirani su brojni standardi propisani od strane različitih savetodavnih tela Saveta Evrope (Komiteta ministara Saveta Evrope, Venecijanske komisije, Konsultativnog veća evropskih sudija (CCJE) i Konsultativnog saveta evropskih tužilaca (CCPE)). Pobrojane izmene inkorporirane u tužilačkim zakonima rezultat su primene brojnih standarda koje je usvojilo Konsultativno veće evropskih tužilaca (CCPE). U brojnim rešenjima može da se prepozna mišljenje br. 9 (2014) o evropskim normama i načelima za tužioce. Značaj podrške zajedničkog projekta Saveta Evrope i EU ogleda se u činjenici da su radne grupe uspele da ispoštuju rok postavljen u Ustavnom zakonu i da u roku od godinu dana, izrade set pravosudnih zakona. Zadatak za koji su mnogi mislili da je nemoguće izvršiti u tako kratkom vremenu. Međunarodna podrška izradi pravosudnih zakona je donekle uspela da pomiri polarizovanost stavova koji postoje u okviru stručne javnosti u pogledu toga koja rešenja su najbolja za uređenje pravosuđa.
Na pitanje šta običan građanin dobija sa promenama teško je naći pravi odgovor jer još uvek nije počela primena novih zakona. Nezavisno pravosuđe nećemo dobiti odmah. Za to su nam potrebni smeli i odgovorni ljudi, sudije i tužioci. Ali, ovim izmenama tužiocima i sudijama dat je pravni okvir koji im omogućava da svoj posao rade samostalnije i odgovornije. Ukoliko dođe do promene činovničke svesti kod sudija tužilaca, građani mogu očekivati efikasniju borbu protiv svih vidova kriminala a od strane suda efikasan, kvalitetan i pravičan sudski postupak.
Piše Lidija Komlen Nikolić, predsednik predsedništva Udruženja javnih tužilaca Srbije
Izvor: Nedeljnik
