Istinsku razmenu argumenata i raspravu o njima zamenili su populistički telegrami i otvorena pisma podrške nemerodavnih grupa građana i udruženja – nije da se izmene Ustava ne tiču potrošača, bravara, kozmetičara i zlatara, ali o njima neuporedivo više znaju pravnici.
Demokratska rasprava ne podrazumeva demokratske izbore – u tom polju ne može svaki glas da vredi isto. Ne mogu frizeri i bravari da odlučuju o Ustavu, hirurzi o pravu, a pravnici o sportu. To je izvrgavanje ideje javne rasprave ruglu. Uostalom, malo ko bi pristao da ga operiše kozmetičar, ili da se vozi avionom kojim pilotira vozač traktora.
Kada je u pitanju javna rasprava o pitanjima koja se tiču svih, a o njima najviše znaju pravnici, demokratiju valja zameniti meritokratijom – vođstvom zasnovanim na znanju, veštini, inteligenciji, zaslugama, talentu i drugim relevantnim veštinama i znanjima.
Struka je u komentarima na predložene Ustavne amandmane bila dovoljno jasna i jedinstvena kao nikad dosad – od Ministarstva pravde traže da povuče svoje predloge i zameni ih novima. Stav Venecijanske komisije je tu manje bitan – neće „Venecijanci“ živeti u ovoj zemlji, a jurnjava za ispunjavanjem kriterijuma za ulazak u Evropsku uniju, bez primene i primenjivosti donetih propisa, nije sama sebi cilj.
Ipak, ministarka pravde Nela Kuburović ne mari mnogo za ove primedbe. Uz jednu formalnu rečenicu žaljenja zbog stava struke (čisto da stavi do znanja da zna da nisu saglasni) osokoljena pismima podrške i podrškom njenom odlučnom stavu, poručuje: „Uprkos zahtevima struke, neće biti povlačenja Nacrta izmena Ustava Srbije koji se odnosi na pravosuđe“.
Stav ministarke pokazuje samo to da joj je najvažnije da zadrži svoju fotelju, pa i po cenu toga da brani rešenja koja se ne mogu odbraniti.
Izvor: Insajder