Ključno je da mi smatramo da se sada traži model relokacije političkog uticaja. Do sada su to bili vlada i parlament a sada se pokušava da se kroz smanjenje broja sudija i tužilaca u postojećim sastavima Vrhovnog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca izvrši premeštanje uticaja na izbor sudija i tužilaca – rekao je Stefanović za Blic.
Šesti i poslednji okrugli sto u vezi izmena Ustava koji se odnosi na pravosuđe sa temom “Izbor i mandat nosilaca pravosudnih funkcija”, održan je danas u Beogradu, a sa njega ponovo su izostali predstavnici strukovnih udruženja i civilnih organizacija.
Nenad Stefanović, iz Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, rekao je da je to udruženje zajedno sa ostalim strukovnim udruženjima napustilo javnu raspravu o ustavnim promenama u Ministarstvu pravde zato što nije bilo govora o temama o kojima bi trebalo da bude reči.
– Osnovni zahtev Venecijanske komisije je isključiti politku iz izbora sudija i tužilaca, i smatramo da je to osnovni motiv što smo ušli u taj postupak izmene Ustava u oblasti pravosuđa. Nema mesta ni Parlamentu, ni Vladi Srbije, u postupku izbora sudija i tužilaca – rekao je Stefanović.
Prema njegovim rečima, strukovna udruženja se boje premeštanja političkog uticaja kroz izmene Ustava.
– Ključno je da mi smatramo da se sada traži model relokacije političkog uticaja. Do sada su to bili vlada i parlament a sada se pokušava da se kroz smanjenje broja sudija i tužilaca u postojećim sastavima Vrhovnog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca izvrši premeštanje uticaja na izbor sudija i tužilaca – rekao je Stefanović.
Kako je kazao, jedan od zahteva tužilaca, kao i Evropske unije, jeste da se, kada se radi o promenama Ustava, uticaj politike svede na minimum.
– Mi smo upravo zbog toga napustili javnu debatu kada je Ministarstvo pravde kandidovalo teme kao što su Pravosudna akademija, stručnost nosilaca pravosudnih funkcija, ujednačavanje sudske prakse i na taj nacin izbegavalo sustinsku raspravu o promenama Ustava – rekao je Stefanović.
On je podsetio da je poslednjih put kada se radilo o pitanju stručnosti usledio krah sa reizborom sudija koji je naneo višemilionsku štetu koju su platili građani Srbije, a istakao je i da su maliciozne tvrdnje predstavnika ministarstva pravde da sudije i tužioci žele da “budu društva sa ograničenom odgovornošću”.
Strukovna udruženja i nevladine organizacije koje se bave pravosuđem spremne su da se vrate za pregovarački sto kada dobiju Nacrt izmena Ustava i kada ministarstvo organizuje javnu debatu u vezi teksta nacrta Ustava. Direktor JUKOM-a Milan Antonijević rekao je da su konsultacije koje organizuje Ministarstvo pravde napuštene jer učesnici nemaju jasan odgovor kako Vlada vidi izmenu Ustava.
– To je nešto što smo očekivali od trenutka kada smo kao deo građanskog društva podneli svoje predloge i očekujemo komentar već više meseci i jasan papir kako Vlada vidi izmenu Ustava – rekao je Antonijević, napominjući da to nije bitno samo njima već i građanima.
Građani, kako je rekao, moraju da znaju kako izgleda Nacrt izmene Ustava u kom delu se on menja, da li će zaista garantovati nezavisnost pravosuđa i da li će otvarati i neka druga pitanja o kojima se danas i u stručnoj javnosti i delovima građanskog društva razgovara, ne samo o pravosuđu već i o drugim pitanjima na koja je ranije ukazano da nisu dobro urađena.
Konsultativni proces u vezi izmena Ustava započet je 19. maja ove godine raspisivanjem javnog poziva organizacijama civilnog društva za dostavljanje predloga i sugestija za identifikovanje ustavnih odredbi koje treba promeniti, a tiču se pravosuđa.
Prvo su na okruglom stolu u Nišu 13. oktobra predstavnici Udruženja tužilaca Srbije napustili dalje učestvovanje u javnoj raspravi, a nakon toga su im se pridružili i Društvo sudija Srbije, Centar za pravosudna istraživanja, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika, Komitet pravnika za ljudska prava – Jukom, Beogradski centar za ljudska prava.
Izvor: Blic, autor: B.B.
