Polazeći od sadržine Predloga Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, a imajući vidu da je u proceduri po hitnom postupku, da je javnosti dostupan od 27.7.2015. godine i da realno nije bilo mogućnosti da se stave predlozi amandmana, prinuđeni smo da se javnosti obratimo na ovaj način upozoravajući na njegove štetne posledice po građane Srbije.
Pre svega, podsećamo da se vladavina prava ostvaruje, između ostalog, podelom vlasti i nezavisnom sudskom vlašću, te da je Visoki savet sudstva nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija a Državno veće tužilaca samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u skladu sa Ustavom.
Sudska vlast, i pravosuđe uopšte, nikada se nisu mešali pa tako ni sada nemaju pretenzije da utiču na uređenje ostalih grana vlasti i uređenje državnih organa. Ipak, primećuju da se broj funkcionera svakodnevno uvećava. Prema podacima iz registra Agencije za borbu protiv korupcije u odnosu na januar 2014. godine kada ih je bilo ukupno 36.000, ukupan broj funkcionera je danas 45.649. Imajući u vidu objavljeni ukupan broj zaposlenih u javnom sektoru, funkcioneri čine skoro 10% od tog broja. Smanjenjem broja funkcionera, rashodna strana budžeta bila bi rasterećena, a za građane ne bi bilo štetnih posledica.
Ovim pismom upozoravamo javnost da je odluka o racionalizaciji u pravosudnim organima Srbije doneta jednostrano i suprotno načelima koje je Vlada sama propisala u Predlogu Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Naime, načelo funkcionalnosti podrazumeva organizaciju vršenja poslova u skladu sa njihovom prirodom, načinom obavljanja i njihovom međusobnom funkcionalnom povezanošću…
Načelo efikasnosti podrazumeva organizaciju rada uspostavljenu na način kojim se u najvećoj mogućoj meri, sa optimalnim brojem zaposlenih, omogućava efikasno izvršavanje zakona i zadovoljavanje potreba građana i drugih subjekata. U vezi sa tim, naglašavamo da su u pravosuđu izvršene dve racionalizacije, prva 2007. godine i druga 2009. godine, kada je više od 2.000 najiskusnijih radnika bilo primorano da ode iz pravosuđa, a koje su dovele do evidentne preopterećenosti i „zagušenosti“ sudskog sistema, dok izvršna vlast već duži niz godina vodi negativnu kampanju protiv pravosuđa, a istovremeno plasira neistinitu tvrdnju da ulaže u pravosuđe.
Takođe, podseđamo da pravosuđe nije javni sektor nego grana vlasti. Istina, pravosuđe je uvek bilo tretirano kao javni sektor uvek kada je trebalo da se smanjuju plate i broj zaposlenih ali je od povećanja plata u javnom sektoru uvek izuzeto – ranijim odlukama i sadašnjim izjavama i najvama predstavnika izvršne vlasti.
Posebno naglašavamo, imajući u vidu svrhu donošenja zakona, da bi uštede na osnovu racionalizacije u pravosuđu bile neznatne, a suštinski bi pogubno delovale na funkcionisanje sudova i tužilaštava. U Republici Srbiji bi po sistemazizaciji trebalo da ima 3.089 sudija i 827 javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, odnosno ukupno 3.916 nosilaca pravosudnih funkcija, iako taj broj nije popunjen, a što čini oko 0,8% od poslednjeg objavljenog ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru (493.000 bez javnih preduzeća) i 11.600 ostalih zaposlenih u pravosuđu, što čini oko 2,5% od ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Smanjenje zaposlenih u pravosuđu, osim što bi predstavljalo nedozvoljen uticaj i mešanje u sudsku vlast, dovelo bi do zanemarljivih ušteda.
Neprikladno je i suprotno ustavnim načelima podele vlasti, nezavisnosti sudske vlasti, kao i vladavine prava da o broju zaposlenih u pravosuđu odlučuje izvršna vlast, tako što ministar određuje merila o potrebnom broju zaposlenih koji prate u radu nosioce pravosudnih funkcija i time direktno utiče na (ne)funkcionisanje sudske vlasti, a tek predlog da to ubuduće (do 1.6.2016. godine, a koji rok se već menjao, pa nema prepreke da tako bude i u budućnosti, tj. da se ponovo ne produži) radi Generalni sekretarijat Vlade uz pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za poslove državne uprava i lokalne samouprave i ministarstva nadležnog za poslove finansija, polazeći od obrazloženog predloga ministra nadležnog za poslove pravde (čl. 4. Predloga zakona) je apsolutno nedopustivo i neprihvatljivo, a osim toga i protivustavno.
U cilju jačanja sudske vlasti, trebalo bi da merila za određivanje broja sudskog i tužilačkog osoblja propisuje Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca.
Prilikom opredeljivanja za bilo kakve mere mora se uzeti u obzir realnost, a to je da je pravosuđe godinama u fazi reforme i da je u prethodnom periodu preduzeto niz nepromišljenih, brzih, skandaloznih, često neodgovarajućih mera, koje su dovele do negativnih posledica, pre svega, za građane. Kako je uvođenjem tužilačke istrage povećana nadležnost i obim posla, potrebno je povećati broj zaposlenih u tužilaštvima, a svako dalje smanjenje broja zaposlenih u pravosuđu dodatno bi destabilizovalo sudsku vlast i ceo pravni sistem i građanima otežalo i usporilo pristup pravdi.
