Tema nedelje: Zašto stručna javnost nije zadovoljna novim Zakonikom o krivičnom postupku (ZKP)
Odnos tužilaštva i policije u Srbiji je paradoksalan. Sa jedne strane, kada je u pitanju krivični postupak, ovlašćena lica u policiji, uslovno rečeno, “rade” za tužioca, ali za rad ne odgovaraju javnom tužiocu, nego nadređenima u policiji.
To je neodrživa situacija. Zbog toga u mnogim zemljama tužilaštvo ima kadrovsku ili disciplinsku vlast nad policijom ili su delovi policije jednostavno pripojeni i podređeni tužilaštvu.
U Hrvatskoj, na primer, godišnju listu istražitelja sastavlja javni tužilac. Istražitelji su, prema Zakoniku Hrvatske, i jedina lica iz policije koja su ovlašćena da preduzimaju dokazne radnje u krivičnom postupku, kaže za Danas Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca Srbije.
Prema našem novom Zakoniku o krivičnom postupku (ZKP), javni tužilac pokreće istragu i vodi je potpuno samostalno, bez učešća druge stranke, odnosno bez ikakve kontrole suda. Stručnjaci su pak primetili da u tome ima elemenata inkvizitornosti, te da su prava okrivljenog znatno smanjena. Kakav je vaš stav?
– Naizgled, prema novom ZKP-u, osumnjičeni ima brojna prava, međutim veliki deo propisanih prava su u suštini “mrtvo slovo na papiru”. Evo i primera. U članu 301 navode se načini prikupljanja dokaza u korist okrivljenog.
Odbrani je tako omogućeno da razgovara sa licem koje može da pruži korisne informacije, uz pristanak tog lica. Osumnjičeni i njegov branilac mogu da uđu u privatne prostorije uz pristanak držaoca prostorija.
Zatim, osumnjičeni i branilac mogu od fizičkog i pravnog lica da preuzmu predmete i isprave, uz saglasnost. Dakle, Zakonik braniocu i osumnjičenom omogućava da prikupljaju materijal i dokaze na način na koji bi to inače činili koristeći uobičajeno ophođenje između ljudi. Naravno da u tuđi stan možete da uđete uz saglasnost onoga čiji je stan ili da možete da preuzmete predmete i isprave od nekoga ako on prethodno odluči da vam to preda.
Sudije se, prema nekim ocenama, ponašaju kao da još uvek imaju ključnu ulogu u postupku, odnosno kao da tužioci sada ne vode glavnu reč. Kako to komentarišete?
– Otpori u praksi u primeni ZKP-a su argument više u prilog zaključku da nije trebalo tako olako menjati Zakonik i lišiti sudove njihove tradicionalne uloge u krivičnom postupku. Uostalom, u teoriji postoji gledište da pravo države da kažnjava učinioce krivičnih dela proističe upravo iz činjenice da je sud u krivičnom postupku utvrdio istinu.
Prema novom ZKP-u ispada da država učinioce krivičnih dela kažnjava ne zbog toga što je sud utvrdio istinu, budući da se u krivičnom postupku ne teži istini, već zato što su odabrali lošeg advokata koji nije uspeo da se suprotstavi tužilaštvu i ospori njegove dokaze.
Novi ZKP se primenjuje već osam meseci, a pre desetak dana su usvojene izmene i dopune. Kako ocenjujete početak njegove primene?
– Početak primene novog ZKP-a prate brojni problemi, te je tako teško odrediti koji je najveći. Možda je, ipak, osnovni problem to što je “novi” ZKP ugrozio pravnu sigurnost. Naime, temelj pravne sigurnosti je i predvidivost promena u pravnom sistemu. To znači da izmene zakona i propisa ne smeju da budu neočekivane, suprotne pravnoj tradiciji, da budu tako nagle i da stvore opštu konfuziju.
Nažalost, to se dogodilo sa novim ZKP-om, koji je zatro našu pravnu tradiciju i stvari okrenuo naopačke. Da bih ilustrovao problem nastao iz primene Zakonika, nesvojstvenog našoj tradiciji, jednom zapadnom diplomati sam rekao da je to kao kada bi neko odlučio da u Engleskoj automobili moraju da se kreću desnom stranom kolovoza.
To je naizgled jednostavna operacija – juče ste vozili levom, a danas desnom stranom. Međutim, zbog takve naizgled jednostavne odluke bilo bi stotine stradalih. Diplomata mi je odgovorio da razume problem i da, srećom, u njegovoj zemlji nikome nije palo na pamet da sprovede sličan pravni eksperiment.
Takođe, početak primene ZKP-a pratio je nedostatak resursa za nesmetano funkcionisanje tužilaštava. Kakva je trenutno situacija?
– Veoma loša. I to je jedan od problema koji proističe iz koncepta novog ZKP-a. Novi ZKP je preneo brojna ovlašćenja na javno tužilaštvo, međutim to nije bilo praćeno povećanjem broja zamenika javnih tužilaca. Ilustrovaću nekim podacima. Recimo, Osnovno javno tužilaštvo u Prokuplju ima tri zamenika javnog tužioca, dok sud ima sedam sudija u krivičnoj materiji.
To znači da ukoliko sve sudije u Prokuplju u jednom danu zakažu suđenja, više od polovine suđenja bi moralo da bude odloženo, jer ne bi bilo obezbeđeno prisustvo zamenika tužioca, bez koga pretres ne može da se održi.
Osim toga, budući da bi se sva tri zamenika nalazila na pretresima, rad tužilaštva bi morao da stane u pogledu rukovođenja predistražnim postupkom i sprovođenja istrage. Slična situacija je i u Beogradu, Novom Sadu i Novom Pazaru.
ZKP je krivični postupak učinio skupljim?
– Svakako ne bi trebalo zanemariti činjenicu da je novi ZKP, zbog novih instituta – poput stručnog savetnika – kao i komplikovanih pravila, krivični postupak učinio skupljim. Deo tih uvećanih računa će, nažalost, platiti građani u situaciji kada troškovi budu padali na teret budžeta Srbije.
Povrh toga, zato što su troškovi enormni, dugovi javnih tužilaštava se uvećavaju, a u isto vreme nelogično je očekivati da država u teškoj ekonomskoj situaciji izdvaja više sredstava za troškove krivičnog postupka.
Promeniti Ustav iz 2006. godine
I dalje je veliko nepoverenje u tužioce i sudije, koji su, prema istraživanjima, i dalje pod velikim pritiscima vlasti. Kako izgraditi poverenje? Kako se odupreti pritiscima?
– Mnogo toga treba uraditi, ali prvi korak je svakako promena Ustava iz 2006. godine, koji ne obezbeđuje samostalnost javnog tužilaštva i nezavisnost sudstva, već, naprotiv, imajući u vidu način izbora članova Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, odnosno javnih tužilaca i predsednika sudova, osigurava politički uticaj na pravosudni sistem.
Izvor: Danas, autor: Boban Karović
