Partnerstvo za zaštitu ljudskih prava – aktivnosti na projektu

Konferencija „Predstavljanje rezultata“

Beograd, 30. april 2014.

U okviru projekta „Efikasnija saradnja pravosuđa i građanskog društva – partnerstvo za zaštitu ljudskih prava“, koji sprovodi Udruženje tužilaca Srbije u saradnji sa YUCOM-om, 30.04.2014. godine održana je završna konferencija pod nazivom „Predstavljanje rezultata“.

Projekat se sprovodi uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

Konferenciju su otvorili dr Jadranka Jelinčić, direktorka Fondacije za otvoreno društvo; mr Jasmina Kiurski, zamenica Apelacionog javnog tužioca i predsednica Programskog saveta Udruženja tužilaca Srbije; Milan Antonijević, direktor YUCOM-a i Miodrag Plazinić, viši javni tužilac u Valjevu, potpredsednik Upravnog Odbora Udruženja i glavni urednik časopisa Udruženja „Tužilačka reč“.

Nakon uvodnih izlaganja gospođa Kiurski upoznala je učesnike sa aktivnostima koje su preduzete u okviru projekta, održanim okruglim stolovima koje je organizovalo Udruženje u saradnji sa YUCOM-om, rezultatima upitnika koji su tom prilikom podeljeni i podacima koji su prikupljeni u usmenoj komunikaciji sa predstavnicima javnih tužilaštava. Gospođa Kiurski govorila je i o tužilačkoj istrazi i novim ovlašćenjima javnog tužioca u zaštiti ljudskih prava i krivičnim delima protiv slobode i prava čoveka i građanina.

Nakon gospođe Kiurski prisutnim učesnicima obratio se Milan Antonijević, direktor YUCOM-a. Gospodin Antonijević upoznao je učesnike sa trenutnom situacijom u pogledu stanja ljudskih prava u Srbiji i regionu i doprinosom civilnog društva u procesu njihove zaštite. Nakon toga, gospodin Antonijević predstavio je aktivnosti koje su Udruženje tužilaca i YUCOM preduzeli u okviru projekta, informisao učesnike o aktivnostima i rezultatima rada YUCOM-a i na samom kraju preneo iskustva javnih tužilaštava u kojima su organizovani okrugli stolovi.

Poslednji se učesnicima obratio Miodrag Plazinić, viši javni tužilac u Valjevu. Gospodin Plazinić upoznao je učesnike sa doprinosom Udruženja na planu zaštite ljudskih prava, aktivnostima koje Udruženja sprovelo i koje se tek planiraju, kao i sadržajem najnovijeg broja časopisa Tužilačka reč koji je posvećen ulozi javnog tužilaštva u zaštiti ljudskih prava. Na konferenciji je prisutnim učesnicima podeljen i novi 26. broj časopisa Tužilačka reč. Novi broj časopisa sadrži tekstove koji se bave najčešćim oblicima povreda ljudskih prava, vidovima njihovog sankcionisanja i upustvima za postupanje javnog tužioca u zaštiti ljudskih prava u postupku.

Nakon izlaganja usledila je diskusija. Diskutovalo se o povredama ljudskih prava u oblasti radnog prava, osnivanju posebnih fondova pomoći žrtvama nasilja, torture i trgovine ljudima, pitanjima mobinga. Takođe, diskutovalo se o prezumpciji nevinosti i i nedovoljnom poštovanju privatnosti učesnika u postupku, a naročito prilikom iznošenja u javnost podataka o osetljivim grupama lica. Diskusija je protekla u aktivnoj atmosferi i prisutni govornici odgovarali su na pitanja učesnika.

Na konferenciji je prisustvovalo 50 učesnika iz Republičkog, Apelacionog, viših tužilaštva i Apelacionog suda kao i velikog broja organizacija: Asocijacija potrošača Srbije, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Centar za evropske integracije, Fond za humanitarno pravo, Magma Film, Žene u crnom, Udruženje roma, Udruženje za prava žena, Udruženje omladine, Udruženje pomoći deci, Udruženje invalida iz Beograda, Kragujevca, Niša, Subotice, Leskovca, Kruševca, Velike Plane, Smederevske Palanke, Aleksinca, Ćuprije, Svilajnca, Sremske Kamenice i Gornjeg Milanovca, koje se bave zaštitom ljudskih prava.

Rezultati upitnika koji se odnosi na postupanje javnih tužilaca u predmetima u kojima su povređena ljudska prava, sačinjenog od strane predstavnika Udruženja tužilaca Srbije i YUCOM-a

Do rezultata smo došli na osnovu analize podataka iz upitnika koji je podeljen i popunjen na okruglim stolovima koje je organizovalo Udruženje tužilaca Srbije u saradnji sa YUCOM-om

Rezultati anketnog upitnika

Na okruglim stolovima koje je organizovalo Udruženje tužilaca Srbije u saradnji sa YUCOM-om, u okviru projekta “Efikasnija saradnja  pravosuđa i građanskog društva – partnerstvo za zaštitu ljudskih prava, koji se sprovodi uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, učesnicima je podeljen upitnik koji su sačinili predstavnici Udruženja tužilaca i YUCOM-a. Metodologija istraživanja putem upitnika i analize tužilačkih predmeta, trebalo bi da omogući da se na najbolji način ostvari uvid u postupanje javnih tužilaca u predmetima u kojima su povređena ljudska prava.

Na okruglim stolovima popunjeno je 57 upitnika. Obradom podataka došli smo do sledećih zaključaka:
Osnovni podaci pokazuju da od 57 učesnika koji su popunili upitnik 36 čine žene, starosti od 30 do 50 godina najvećim brojem iz redova viših i osnovnih tužilaštava i viših sudova u Srbiji.

Anketna pitanja pokazuju da je 51% učesnika upoznato sa odredbama Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama Na pitanje o primeni odredbi Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama kao sastavnog dela Ustava Republike Srbije u radu pravosudnih organa, 65% učesnika dalo je potvrdan odgovor.  Na pitanje da ih je neka državna institucija ili nevladina organizacija upoznala sa značajem i radom Evropskog suda za ljudska prava nakon prijema Srbije u Savet Evrope 64% učesnika odgovorilo je potvrdno, pri tom na prvo mesto stvaljaljući nevladine organizacije. Na pitanje da li su upoznati sa primenom međunarodnih standarda zaštite ljudskih prava u sudovima i javnim tužilaštvima većina učesnika odgovorila je potvrdno.

Primeri primene međunarodnih standarda zaštite ljudskih prava u sudovima i javnim tužilaštvima su: primena zakona i međunarodnih konvencija kojima se garantuju prava, pravo na upotrebu jezika i pisma, naknada štete za neosnovano produženje trajanja pritvora, prava invalida, maloletnika, marginalizovanih grupa, primena odredbi o suđenju u razumnom roku, zabrana diskriminacije, pravo na upotrebu svog jezika.Na pitanje o o slučajevima pozivanja na presude Evropskog suda za ljudska prava u postupcima pred domaćim sudovima 58% učesnika odgovorilo je da poznaje slučajeve takvog pozivanja.

Na pitanje da li su se sudije ili stranke u postupku pozivale na presude Evropskog suda za ljudska prava 51% učesnika je odgovorilo potvrdno. Stranke u postupku koje su se pozivale na presude Evropskog suda za ljudska prava su:branioci i okrivljeni, advokati, sudije, javni tužioci. Što se tiče potrebe za daljim usavršavanjem iz oblasti međunarodnih standarda zaštite ljudskih prava 84% učesnika je prepoznalo ovakvu potrebu kao nužnu.

Oblasti u kojima bi bilo potrebno ovakvo usavršavanje su: ravnopravnost polova, radno pravo, verska i rodna prava, zaštita nacionalnih prava, diskriminacija u oblasti zdravstvene zaštite, povreda ravnopravnosti, ugrožavanje sigurnosti, upoznavanja sa stavovima suda u oblasti primene konvencija, prava na pravično suđenje, dosledna primena međunarodnih standarda u domaćem zakonodavstvu, prava deteta, zaštita prava okrivljenog u postupku, Krivičnog prava, građanskopravne zaštite, prava na suđenje u razumnom roku, prava na pravično suđenje u građanskim i krivičnim postupcima,nasilja prema ženama i deci ,svih oblasti.

Na pitanje o zakonskoj regulativi u oblasti diskriminacije u Srbiji većina učesnika je navela sledeće izvore: Krivični zakon, Porodični zakon, Zakon o ravnopravnosti polova, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela, Zakon o krivičnoj odgovornosti odsutnih lica, Zakon o upotrebi jezika i pisma, Zakon o radu, Zakon o javnom redu i miru. Kao oblike pravne zaštite od diskriminacije u Srbiji većina učesnika je navela građanskopravnu, krivičnopravnu i prekršajnu zaštitu kao i zaštitu koju garantuje ombudsman. I na kraju, u pogledu stepena zaštite od diskriminacije u Srbiji na skali od 1 do 5 većina učesnika je dala srednju ocenu 3, a kao glavni nosioci borbe protiv diskriminacije označeni su tužilaštva i sudovi, državni organi, ombudsman i nevladine organizacije.

Osnovni podaci:

Uzorak:  57 popunjenih upitnika
Pol:  ž/36, m/19, 2 učesnika nisu dala odgovor na pitanje;
Starost: 8 učesnika od 20-30 godina, 17 učesnika od 31-40 godina, 14 učesnika od 41-50 godina, 15 učesnika od 51-60 godina, 2 učesnika preko 60 godina, 1 učesnik nije označio odgovor;

Zanimanje: 16 učesnika izvišeg suda, 21 učesnik iz višeg tužilaštva, 4 učesnika iz osnovnog suda, 11 učesnika iz osnovnog tužilaštva, 2 učesnika iz prekršajnih sudova, 1 učesnik iz NVO, 2 učesnika nisu označila svoju funkciju;

Anketna pitanja:

1. Da li su učesnici upoznati sa odredbama Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama?

28 učesnika su delimično upoznati, 29 učesnika da;

1. Da li su učesnici upoznati sa primenom odredbi Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama  kao sastavnog dela Ustava Republike Srbije u radu pravosudnih organa?

37 učesnika da, 12 učesnika nije upoznato, 8 učesnika smatra da se odredbe ne primenjuju;

1. Da li ih je neka državna ustanova ili nevladina organizacija upoznala sa značajem i radom Evropskog suda za ljudska prava nakon prijema Srbije u Savet Evrope?

36 učesnika upoznata su od stranedržavne ustanove i nevladinih organizacija (većinom nevladine organizacije), 18 učesnikane, 3 učesnika nisu odgovorila na pitanje;

1. Da li su upoznati sa primenom međunarodnih standarda zaštite ljudskih prava zaštite ljudskih prava u sudovima i javnim tužilaštvima?

25 učesnika ne, 27 učesnika da, 5 učesnika nije odgovorilo na pitanje;

5. Primeri primene međunarodnih standarda: primena zakona i međunarodnih konvencija kojima se garantuju prava, pravo na upotrebu jezika i pisma, naknada štete za neosnovano produženje trajanja pritvora, prava invalida, maloletnika, marginalizovanih grupa, primena odredbi o suđenju u razumnom roku, zabrana diskriminacije, pravo na upotrebu svog jezika;

6. Da li su upoznati sa slučajevima pozivanja na presude Evropskog suda za ljudska prava u postupcima pred domaćim sudovima?
23 učesnik ne, 33 učesnika da, 1 učesnik nije dao odgovor na pitanje;

7. Da li su se sudije ili stranke u postupku pozivale na presude Evropskog suda za ljudska prava?
26 učesnika ne, 29 učesnika da, 2 učesnika nisu dala odgovor na pitanje;

8. Ko se pozivao na stavove Evropskog suda za ljudska prava (javni tužioci, sudije, advokati, veštaci i dr.)?
Učesnici su naveli sledeće stranke u postupku: branioci i okrivljeni, advokati, sudije, javni tužioci;

9. Da li postoji potreba za daljim usavršavanjem iz oblasti međunarodnih standarda zaštite ljudskih prava?
48 učesnika da, 2 učesnika ne, 7 učesnika nije dalo odgovor na pitanje;

10. U kojim oblastima je potrebno usavršavanje? ravnopravnost polova, radno pravo, verska i rodna prava, zaštita nacionalnih prava, diskriminacija u oblasti zdravstvene zaštite, povreda ravnopravnosti, ugrožavanje sigurnosti, upoznavanja sa stavovima suda u oblasti primene konvencija, prava na pravično suđenje, dosledna primena međunarodnih standarda u domaćem zakonodavstvu, prava deteta, zaštita prava okrivljenog u postupku, Krivičnog prava, građanskopravne zaštite, prava na suđenje u razumnom roku, prava na pravično suđenje u građanskim i krivičnim postupcima,nasilja prema ženama i deci ,svih oblasti;

11. Koji zakoni u Srbiji sadrže odredbe o zaštiti od diskriminacije? Krivični zakon, Porodični zakon, Zakon o ravnopravnosti polova, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela, Zakon o krivičnoj odgovornosti odsutnih lica, Zakon o upotrebi jezika i pisma, Zakon o radu, Zakon o javnom redu i miru;

12. Koji oblici pravne zaštite od diskriminacije postoje u Srbiji? krivičnopravni, građanskopravni, prekršajni, ombudsman;

13. U ponuđenom stepenu od 1 do 5 stepen zaštite od diskriminacije je?
29 učesnika dalo je srednju ocenu 3, 14 učesnika ocenu bližu najvišoj 4, 1 učesnik najnižu ocenu 1, 1 učesnik najvišu ocenu 5, učesnika ocenu 2, 5 učesnika nije dalo odgovor na pitanje;

14. Koje su se institucije – organizacije, najviše istakle u borbi protiv diskriminacije u Srbiji? Ombudsman, sudovi, nevladine organizacije, javna tužilaštva, državni organi.

Okrugli stolovi u Novom Pazaru i Valjevu

Novi Pazar 26. mart 2014.
Valjevo 16. april 2014.

U okviru projekta „Efikasnija saradnja pravosuđa i građanskog društva – partnerstvo za zaštitu ljudskih prava“, koji sprovodi Udruženje tužilaca Srbije u saradnji sa Yucom-om, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, održana su još dva okrugla stola, jedan u Novom Pazaru i jedan Valjevu.

Cilj okruglih stolova je unapređenje pravosudnog sistema, posebno javnog tužilaštva, kako bi primenjivalo nacionalno zakonodavstvo, međunarodne konvencije, i standarde u oblasti zaštite ljudskih prava. Krajnji cilj projekta je da se građanima zagarantuje zaštita prava, poveća sigurnost u rad pravosuđa i pruži maksimalan stepen zaštite i pravne sigurnosti u nacionalnim okvirima.

Učesnici okruglih stolova bili su pripadnici javnotužilačke organizacije, sudstva i predstavnici nevladinog sektora koji se aktivno bave zaštitom ljudskih prava. Upitnik koji su sačinili pravni eksperti YUCOM-a i Udruženja podeljen je prisutnim učesnicima. Rezultati upitnika bi trebalo da pokažu poznavanje zaštite ljudskih prava i odnos javnih tužilaca prema ljudskim pravima i njihovoj zaštiti u postupku.

Na okruglim stolovim u Novom Pazaru i Valjevu govorili su: mr Jasmina Kiurski zamenica Apelacionog javnog tužioca u Beogradu i predsednica Programskog saveta Udruženja tužilaca Srbije i Milan Antonijević, direktor YUCOM-a.

Gospođa Kiurski govorila je o ulozi javnog tužioca u zaštiti ljudskih prava, povećanom obimu ovlašćenja i odgovornosti javnih tužilaca donošenjem novog Zakonika o krivičnom postupku i uvođenjem instituta tužilačke istrage, krivičnim delima protiv slobode i prava čoveka i građanina, podacima o stanju i povredama ljudskih prava do kojih su Udruženje i YUCOM došli obradom krivičnih predmeta u kojima su povređena ljudska prava.

Nakon toga gospođa Kiurski iznela je primere najznačajnijih slučajeva povrede ljudskih prava sa kojima se tužlaštvo susretalo u praksi, kao i podatke o problemima i izazovima u zaštiti ljudskih prava sa kojima se susreću druga tužilaštva u kojima su već održani okrugli stolovi.

Nakon gospođe Kiurski govorio je gospodin Milan Antonijević. On je predstavio međunarodne standarde, aktivnosti i doprinos civilnog društva u krivičnopravnoj zaštiti ljudskih prava. Zatim je izložio najrelevantnije slučajeve sa kojima se YUCOM susretao u praksi, pri tome se osvrćući na rezultate koji su postignuti. Ukratko je upoznao učesnike i sa relativno novim krivičnopravnim institutima kao što je zločin iz mržnje.

Nakon izlaganja usledila je diskusija. Veći deo učesnika aktivno se uključio u diskusiju predlažući teme sa kojima se susreću u postupcima, kao što je npr. pitanje bošnjačkog jezika u Novom Pazaru i nemogućnost da se u spornim slučajevima adekvatno odgovori izazovima tumačenja i prevoda u okviru postojećih zakonskih rešenja. Nakon tema sa kojima se tužioci, sudije i predstavnici nevladinog sektora svakodnevno susreću u procesu zaštite ljudskih prava, učesnici su se diskutovali i o drugim vidovima diskriminacije.

Okruglom stolu u Novom Pazaru prisustvovalo je 20 učesnika iz osnovnih i viših javnih tužilaštava i sudova iz Novog Pazara i Kraljeva. Okruglom stolu u Valjevu prisustvovalo je 26 učesnika iz osnovnih i viših javnih tužilaštava i sudova i prekršajnog suda iz Valjeva, Šapca i Čačka.

Okrugli stolovi u Somboru i Vranju

Sombor, 29. novembar 2013.
Vranje, 13. mart 2014.

Okrugli stolovi u okviru projekta „Efikasnija saradnja pravosuđa i građanskog društva – partnerstvo za zaštitu ljudskih prava”, organizovani su u Somboru i Vranju. Cilj organizovanja okruglih stolova je davanje podrške uspostavljanju odgovornog pravosudnog sistema, posebno javnog tužilaštva, koje ima kapacitete, veštine i senzibilisano je da primenjuje nacionalno zakonodavstvo u oblasti krivičnopravne zaštite ljudskih prava, kao i međunarodne konvencije i standard u ovoj oblasti, a u cilju povećanja poverenja građana u rad pravosuđa.

Tim koji čine predstavnici Udruženja tužilaca i YUCOM-a razvio je metodologiju istraživanja putem upitnika i uvida u tužilačke predmete, kako bi se na najbolji način ostvario uvid u postupanje javnih tužilaca u predmetima u kojima su povređena ljudska prava.

Planirano je da se na okruglim stolovima diskutuje o preliminarnim rezultatima istraživanja.

Učesnici okruglih stolova su kako pripadnici tužilačke organizacije, tako i predstavnici nevladinog sektora koji učestvuju u zaštiti ljudskih prava.
Na okruglim stolovima tužiocima je podeljen upitnik koji sadrži pitanja o poznavanju zaštite ljudskih prava sa jedne strane, i odnos javnih tužilaca prema ljudskim pravima i njihovoj zaštiti u sudskom postupku.

Na okruglom stolu u Somboru i Vranju govorili su: Mr. Jasmina Kiurski, zamenica Apelacionog javnog tužioca u Beogradu i predsednica Programskog saveta Udruženja tužilaca Srbije.

Gospođa Kiurski govorila je o tužilačkoj istrazi i novim ovlašćenjima javnog tužioca u zaštiti ljudskih prava, krivičnim delima protiv slobode i prava čoveka i građanina, analizi podataka u predmetima u kojima su povređena ljudska prava. Takodje, osvrnula se na najznačajnije slučajeve u oblasti diskriminacije sa kojima se susrela u praksi i ukazala na najčešće propuste u postupanju tužilaca u predmetima koji se tiču diskriminacije.

Nakon gospođe Kiurski govorio je Milan Antonijević, direktor YUCOM-a. On je predstavio međunarodne standarde i doprinos civilnog društva u krivičnopravnoj zaštiti ljudskih prava (iskustva i izazovi). Takođe, ukazao je na najznačajnije slučajeve sa kojima se YUCOM susretao i u kojima je pružao pravnu pomoć, na situaciju u pravosuđu  godinu dana nakon uvođenja krivičnog dela Zločin iz mržnje. Na kraju izlaganja pozvao je učesnike, među kojima su bili i predstavnici nevladinog sektora, da se za sva pitanja, sugestije ili pravnu pomoć obrate YUCOM-u. Nakon izlaganja usledila je diskusija. Učesnici su se diskutujući o nasilju u porodici aktivno uključili i u teme koje se tiču diskriminacije. Ono što se nameće kao opšti zaključak obe diskusije, jeste nedovoljno korišćenje kapaciteta koji nova zakonska rešenja pružaju ali i sve jača svest među tužiocima o značaju borbe protiv diskriminacije.

Okruglom stolu u Somboru prisustvovalo je 22 učesnika iz Osnovnog i Višeg javnog tužilaštva i Osnovnog suda u Somboru, Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru, kao i nekoliko nevladinih organizacija: Ženska alternativa, Centar za samostalni život Sombor, Somborski omladinski boom. Okruglom stolu u Vranju prisustvovalo je 37 učesnika iz Osnovnog i Višeg javnog tužilaštva i sudova, Ministarstva unutrašnjih poslova u Vranju, Leskovcu i Lebanu, kao i nevladine organizacije iz Vranja: SOS telefon i Odbor za ljudska prava.

FOTOGRAFIJE SA OKRUGLOG STOLA U SOMBORU:

FOTOGRAFIJE SA OKRUGLOG STOLA U VRANJU:

Oktobarsko izdanje “Tužilačke reči” – broj 25.

Beograd, 15. oktobar 2013.

Časopis „Tužilačka reč“ je glasilo Udruženja tužilaca Srbije, koji ima za cilj održavanje unutrašnje komunikacije sa članstvom, kao i obaveštavanje članova Udruženja o aktivnostima, predstavljanje aktivnosti i izazova stručnoj javnosti, podsticanje članova i kolega da učestvuju u radu Udruženja.

Međutim, imajući na umu značajna, nova pitanja, koja su pokrenuta reformom pravosuđa i društvenim okolnostima, kao što su rad na pripremi teksta nove Strategije reforme pravosuđa 2013-2018, nameće se potreba za izdavanjem časopisa u kojem će se na stručan način obraditi pitanja od značaja za položaj javnih tužilaca, za njihovu edukaciju i povećanje kapaciteta, pojava novih instituta i tema, značaj međunarodnog prava i preporuka međunarodnih organizacija, itd.

Časopis sadrži i preporuke koju je radna grupa definisala i biće posvećen reformi pravosuđa i temama koje su obrađivane na okruglim stolovima.

Dvadeset peti broj časopisa “Tužilačka reč”, UTS realizuje uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

Novi broj časopisa “Tužilačka reč” možete preuzeti OVDE. 10.00 Mb

Postupanje javnih tužilaštava u krivičnopravnoj zaštiti ljudskih prava

Istraživanje koje sprovode Udruženje javnih tužilaca i YUCOM – Komitet pravnika za ljudska prava je u prvoj fazi obuhvatilo monitoring posete osnovnim i višim javnim tužilaštvima u četiri grada u Srbiji: Beogradu, Novom Pazaru, Vranju i Somboru, kao mestima gde je u poslednjih pet godina zabeleženo najviše slučajeva povreda ljudskih prava koje povlače krivičnopravnu odgovornost izvršilaca, a u kojima su reagovala javna tužilaštva.

Terenski rad je uključio razgovore sa tužiocima i zamenicima javnih tužilaca i uvid u kompletnu dokumentaciju odabranih predmeta (uz poštovanje zaštite podataka o ličnosti), kako se oni zavode i čuvaju u tužilaštvima. Za potrebe analize korišćen je upitnik koji sadrži pitanja koja se odnose na: učinioca krivičnog dela, oštećenu osobu, krivično delo, postupak i na krivičnu sankciju.

Uz dodatne segmente istraživanja kao što su razgovori sa tužiocima, dopunski intervjui koji bi razjsanili nejasnoće ili simptomatične nalaze studije, panel-diskusije, analiza uporedne prakse i analiza statističkih podataka koji se vode u tužilaštvima i sudovima, cilj ovog istraživanja je da pokuša da da odgovor na pitanja zašto i da li je zaista tužilaštvo “najslabija karika” među nadležnim organima u krivičnom postupku (računajući i sud i policiju) u sprovođenju efektivnog krivičnog postupka u kojem se poštuju ljudska prava žrtve i okrivljenog.

Analiza je obuhvatila sve predmete zavedene u četiri tužilaštva, vođene ili pokrenute u poslednje 3 godine (2010, 2011, 2012). (1)

Struktura krivičnih dela

Među predmetima koji su analizirani uočeni su oni koji se odnose na sledeća krivična dela: Izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje i netrpeljivosti, Protivpravno lišenje slobode, Rasna i druga diskriminacija, Iznuđivanje iskaza i Zlostavljanje i mučenje. Na uzorku je analiziran po jedan slučaj Povrede ravnopravnosti, i dva slučaja Povrede ugleda zbog rasne, verske, nacionalne i druge pripadnosti.

Na uzorku koji je bio predmet analize obradili smo najviše slučajeva u vezi sa krivičnim delom Zlostavljanja i mučenja 31,čemu je doprinela brojnost ovih predmeta pred osnovnim javnim tužilaštvom u Somboru i Vranju (25 od 27 predmeta, odn. 6 od 10 predmeta). Nalazi analize u velikoj meri se odnose na postupanje tužilaštva u Somboru s obzirom da ovi predmeti čine nešto manje od 50%.  U Novom Pazaru je obrađeno najviše predmeta Izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti – 8 od ukupno 10 takvih predmeta na uzorku.

Niti jedan učinilac u predmetima na uzorku se ne tereti za pokušaj krivičnog dela, već svi za svršena dela.
Slučajeva sticaja je zabeleženo svega 9, a saučesništva 11, uglavnom u obliku saizvršilaštva.

Učinilac(4) i oštećeni

Povrede ljudskih prava krivičnim delima čine (ili navodno čine) žene u samo 4 od ukupno 56 postupaka na uzorku, kada to čine muškarci. Među oštećenim osobama ima 5 žena (po dve u Somboru i Vranju, jedna u Beogradu), ne računajući situacije u kojima je radnja krivičnog dela učinjena prema nekoliko lica, ili čitavoj društvenoj grupi (što je npr. karakteristično za dela sa elementima diskriminacije).

Najviše je mladih učinilaca od 21-30 godina života, 20 od 51 konstatovanih učinilaca na uzorku. Učinioca starosti od 31-40 godina je konstatovano 13, onih od 41-50 desetoro. Mlađih ponoletnih osoba (18-21god) nema na uzorku među učiniocima krivičnih dela povreda ljudskih prava.

Dvadeset troje učinilaca su javni službenici, dok su petnaestoro radnici u sektoru privatnih delatnosti, a nezaposlenih među izvršiocima osmoro.(5) Penzionera, studenata i ostalih je znatno manje među okrivljenima.

Među oštećenim osobama takođe je najčešće starosno doba 21-30 godina. Takva je situacija u 15 slučajeva (po sedam u Somboru i Vranju), a u Somboru, gde je najviše slučajeva Zlostavljanja i mučenja na uzorku, je među oštećenima i desetoro dece (sedmoro do 14 godina starosti).

Deca do 18 godina se u 13 slučajeva javljaju kao oštećena lica. Kod nekih dela, posebno Izazivanja mržnje se kao oštećeni javljaju čitave društvene grupe (pripadnici etničke, nacionalne ili verske zajednice ili marginalizovane grupe) ili nekoliko oštećenih (4 slučaja u Novom Pazaru).

Odluka kojom je postupak okončan

Na uzorku je utvrđeno da je najviše postupaka okončano u najranijoj fazi postupka, odbacivanjem krivične prijave (26). Značajan broj predmeta je još bio u radu (toku).

Alarmantna je situacija uočena analizom nekoliko predmeta u Novom Pazaru gde su postupci formalno u toku, ali se ni jedna procesna radnja ne preduzima od strane organa u postupku. Naime u ovim postupcima Više javno tužilaštvo je konstatovalo odlaganje “do daljnjeg” rada na predmetima dok se ne steknu uslovi za saslušanje okrivljenog jer na području nadležnosti Višeg suda u Novom Pazaru formalno nema sudskih tumača za bosanski jezik. Ovakva beleška je neki put sačinjena i nakon 2 godine od iniciranja postupka. Ovim se, dok država sistemski ne reguliše pitanje sudskih tumača,  narušava pravna sigurnost, načelo vladavine prava i pravo na pravično suđenje, a posebno prava žrtve u krivičnom postupku.

Krivična prijava i pretkrivični postupak

Na odabranom uzorku analizirano je najviše predmeta koji su okončani aktom tužilaštva, u najranijoj fazi krivičnog postupka, odbacivanjem krivične prijave. U Vranju je u 8 od 11 slučajeva došlo do odbačaja, a u Somboru 13 od 28.

Načelo oportuniteta je predloženo šest puta, primenjeno svega pet puta u predmetima na uzorku, a u četiri slučaja je to rezultiralo odbacivanjem krivične prijave. Dva puta je ovaj institut primenjen u vidu obaveze učinioca da uplati sumu od 30.000 RSD u Beogradu i Somboru, kao i 50.000 u jednom slučaju u Somboru. Najčešći osnovi odbacivanja prijava su činjenica da delo za koje se učinilac tereti nije krivično delo (ili formulacija da nema bitnih elemenata krivičnog dela), kao i da ne postoji osnovana sumnja da je navedeno delo izvršeno.

Vremenski period od iniciranja postupka krivičnom prijavom do podnošenja zahteva za sprovođenje istrage (predloga za preduzimanje određenih istražnih radnji) najčešće traje do mesec dana od podnošenja krivične prijave. (6) Tako je u 14 slučajeva. Period 1-3 meseca je zabeležen u 9 predmeta, 3-6 meseci u 5, a više od šest meseci je trebalo tužilaštvu da pokrene istragu u 5 slučajeva, od kojih po dva u Somboru i Vranju, jedan u Beogradu.

Podnosioci krivične prijave su u 31 predmetu oštećeni, policija u 25 slučaja, ali je praksa u 4 grada različita. U Novom Pazaru je gotovo isključivo policija podnosilac prijave, dok su to u Vranju oštećeni.(7)

Istraga i prethodni postupak

Istraga je pokrenuta u 28 predmeta.

Istraga u analiziranim predmetima najčešće traje do jednog meseca – 13 slučajeva, ali često i preko 6 meseci – 7 slučajeva (svih sedam u Somboru).
Treba imati u vidu da u nekoliko slučajeva podnošenja zahteva za sprovođenje istrage, ona formalno nije pokretana (rešenjem o sprovođenju istrage) od strane istražnog sudije ni u periodu od 1-2 godine, da bi onda nakon donošenja rešenja istraga bila sprovedena u roku od mesec dana. U ovim slučajevima faza prethodnog postupka traje znatno duže, što ugrožava prava žrtve i okrivljenog u postupku. Time se stvara pravna nesigurnost, ugrožava pravo okrivljenog na suđenje u razumnom roku , a kod žrtve se stvara osećaj nesigurnosti i neizvesnosti.

Pritvor je određen četiri puta u analiziranim postupcima, na predlog javnih tužilaca. Od toga tri puta u Somboru, gde je najčešće delo na uzorku Zlostavljanje i mučenje.

U Novom Pazaru, u slučaju koji je okončan osuđujućom presudom  za Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, određen je pritvor okrivljenom u trajanju od 30 dana i produžen za još šezdeset. U Somboru, u jednom predmetu je određen pritvor u trajanju od 30 dana u slučaju osuđujuće presude na kaznu zatvora do jedne godine, u dva predmeta u trajanju od 30 dana sa produženjem od 30 dana.(8)

Optužnica i glavni pretres

U dvadeset jednom predmetu na uzorku je podignuta optužnica, od čega u dva slučaja nije stupila na pravnu snagu.

Vremenski period od iniciranja postupka krivičnom prijavom do podizanja optužnice u analiziranim slučajevima je najčešeće preko jedne godine (u sedam slučajeva), dok je u 6 predmeta tužilaštvo podiglo optužnicu u vremenu između 1-3 meseca od krivične prijave.

Oštećeni, odn. žrtva se pridružio krivičnom gonjenju u šest slučajeva u kojima je došlo do optuženja.

Javni tužioci su, kako je zabeleženo prilikom analize uzorka, na glavnom pretresu ili u optužnom aktu iznosili po jednom predloge za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi i obaveznog psihijatrijskog lečenja i zadržavanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog lečenja alkoholčara i mere oduzimanja predmeta i rada u javnom interesu (za 2 učinioca), koje je sud usvojio.

Presuda i odluka o sankciji

Jedina odbijajuća presuda je doneta u Beogradu, zbog odustanka tužioca od optužbe.

Jedina meritorna odluka u Vranju je oslobađajuća presuda uz izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi.

Osuđujućih prvostepenih presuda ima ukupno 9, oslobađajućih 6, odbijajuća jedna.

Analizirano je i vreme trajanja postupka od podnošenja krivične prijave do izricanja presude. Po četiri postupka okončanih presudom trajali su u rasponima: do 6 meseci od podnošenja prijave, zatim preko 6 meseci do godinu dana i 2-5 godina nakon iniciranja krivičnog postupka.

Kao glavna sankcija na uzorku je najčešće određivana kazna zatvora – 6 puta. U 5 slučajeva je određena kazna do 1 godine za osuđene pred sudom u Novom Pazaru (3)(9), Beogradu i Somboru (po jedna). Najstrožom kaznom na uzorku je za krivično delo Zlostavljanja i mučenja iz stava 1 člana 137 KZ RS pravnosnažno osuđen muškarac, radnik u privatnom sektoru, starosti između 41 i 50 godina, prema maloletnoj ženskoj osobi.

Uz osnovnu kaznu mu je određeno obavezno lečenje alkoholičara. U osuđujućim presudama u Somboru i Novom Pazaru određene su tri uslovne osude kao osnovne sankcije (15 meseci na 2 godine, 3 meseca na 2 godine i 4 meseca na 1 godinu).

Uz najblažu od njih dosuđena je mera oduzimanja predmeta (mobilnog telefona) za izvršioca Zlostavljanja i mučenja starog između 21 i 30 godina prema devojčici mlađoj od 14 godina. Od novčanih kazni dosuđene su u jednom postupku dve od po 30.000 RSD, i uz to rad u javnom interesu (180 i 120 časova), u drugom od 60.000 RSD i uz to obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi.

Kao sporedne kazne su određene i mere obaveznog lečenja alkoholičara, oduzimanja predmeta i rada u javnom interesu.

Postupak po pravnom leku

Javni tužioci su uložili žalbe na presude u svega 4 predmeta iako je meritornih odluka suda bilo 15. Jedna žalba je odbijena, kojom prilikom je potvrđena odluka o uslovnoj osudi za osuđenog dok u preostala tri slučaja informacije o drugostepenom postupku nije bilo u trenutku monitoringa.

Vanredna pravna sredstva nisu korišćena u predmetima na uzorku.

– – – – – – – – – – – –