Pored nespornog prava svakog, pa i udruženja koja okupljaju zanatlije da podrže ili da se protive nacrtu Ustava, u „pismu podrške“ Ministarstvu pravde koje je potpisalo 40 organizacija postoji nešto što daje razloga za zabrinutost.
To je, naime, samo postojanje potrebe za ovakvim vidom pariranja stavu grupe strukovnih i nevladinih udruženja koja su pozvala Ministarstvo da aktuelni „Radni tekst“ izmena Ustava u oblasti pravosuđa povuče iz procedure zbog brojnih slabosti. Predlozi ustavnih amandmana neće postati ništa bolji ako ih neko podrži, kao što neće biti ni ništa lošiji ako ne budu dobili podršku. Zato o njima treba da se vodi rasprava suočavanjem argumenata i polazeći od onoga što je postavljeno kao svrha ovih ustavnih promena:
- Pravosuđe Republike Srbije je u potpunosti nezavisno, što je potvrđeno pozitivnim mišljenjem Venecijanske komisije na novi Ustav i zakonske odredbe koje se odnose na pravosuđe;
- Sudije i tužioci se biraju na osnovu stručnosti i učinka što u celini uzev ima pozitivan uticaj na kvalitet i efikasnost pravosuđa;
- Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca (oformljeni u skladu sa evropskim standardima) uspešno upravljaju pravosuđem sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kadrom izabranim po jasnim kriterijumima, poštujući principe transparentnosti i odgovornosti;
- Sve gore navedeno je potvrđeno u pozitvnoj oceni Evropske komisije iz Godišnjeg izveštaja o napretku Republike Srbije uključujući unapređenje odredaba Ustava.
Problema sa dosadašnjom debatom je bilo nekoliko. Prvi je taj što se iz predloga ustavnih promena koje je iznelo Ministarstvo pravde u Radnom tekstu ne vidi koji je stav izvršne vlasti u Srbiji, zbog čega pristupa ovim promenama i zbog kojih razloga se zalaže za pojedina rešenja. Naime, celokupno obrazloženje predstavlja samo upućivanje na povezanost predlosa sa pojedinim stavovima Venecijanske komisije, a ne i opisa razloga zbog kojih izvšrna vlast u Srbiji smatra da su upravo ta rešenja najbolja. Drugi problem jeste to što je javna rasprava uopšte otvorena, a da nisu prikazani rezultati prethodne javne rasprave, održane u drugoj polovini 2017. Kada je rasprava već počela da se vodi, u njoj je bilo previše neprimerenih tonova i etiketiranja. Svakako se na razne načine može braniti stav da bi bilo opasno da sudije i tužioci isključivo biraju i razrešavaju pripadnike svoje struke i da to može podstaći nepotizam i druge negativne pojave. Međutim, takav stav ne dobija ni najmanje na snazi ako se sudije i tužioci pogrdno etiketiraju kao nosioci ideologije samoupravnog socijalizma i kao koterija, kao što je činio glavni izlagač stavova izvršne vlasti, pomoćnik ministra pravde, Čedomir Backović. Isto tako, na izloženih ustavnih rešenja nije jasno zbog čega bi za građani više voleli da nove sudije i tužioce, umesto postojećih efektivno biraju „istaknuti pravnici“ koje po sopstvenoj volji vladajuća većina u Skupštini postavi u pravosudne savete.
Među potpisnicima “pisma podrške” se, osim nepravničkih udruženja, za koja se može pretpostaviti da su se na spisku našli kako bi broj bio veći, nalaze i neka pravnička, ali već na prvi pogled personalno i interesno povezana sa Vladom, odnosno Ministarstvom pravde. Naravno, i oni imaju pravo da se izjasne o tome kakav pravosudni sistem žele, ali je upitno zbog čega izvršnoj vlasti treba takva podrška, na primer u slučaju kada podršku daje udruženje koje je osnovao rukovodilac jedne vladine agencije ili udruženje istaknute predstavnice jednog vladinog radnog tela? Teško je poverovati da bi bilo ko koga zanima suština stvari mogao da poveruje da je reč o akciji koju su ta udruženja pokrenula bez znanja i podsticaja izvršne vlasti.
Pravo rešenje i preduslov za debatu o ustavnim promenama jeste da svi jasno predoče svoje stavove. To su učinila udruženja sudija i tužilaca, koji se zalažu za veću nezavisnost pravodusnih tela i veće učešće profesije u njima; to su učinili i svršeni polaznici pravosudne akademije, zalažući se za rešenja koja će učiniti PA isključivom tačkom ulaska u pravosuđe; to su učinile i brojne institucije unutar pravosudnog sistema, kao i univerzitetski profesori. Svoj stav će dati i Venecijanska komisija. Jedino što nedostaje je jasan stav Vlade, odnosno Ministarstva pravde kao njenog resornog dela – za kakvo se pravosuđe zalaže i na osnov kojih razloga misli da će upravo predložena ustavna rešenja dovesti do takvog cilja.
Inače, u sklopu aktuelne javne rasprave, Transparentnost – Srbija je iskoristila mogućnost davanja predloga i komentara. U dopisu koji smo dostavili Ministarstvu pravde ukazali smo na potrebu davanja obrazloženja za predložena rešenja, potrebu da se Ministarstvo osvrne na sve primljene predloge tokom prethodne javne rasprave iz 2017, sa davanjem razloga za njihovo prihvatanje ili neprihvatanje, pre nego što objavi novi Radni tekst/Nacrt ustavnih amandmana. Tekst našeg dopisa možete preuzeti sa sajta TS.
Izvor: Transparentnost Srbija
