Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca Srbije rekao je da udruženje smatra da će ukoliko neki od amandmana ostanu biti propuštena šansa da se izvrši depolitizacija tužilaštva. Stefanović je dodao da je smanjivanje broja tužilaca u Državnom savetu tužilaca vraćanje tri koraka unazad.
Stefanović je mišljenja da amandmani kojima se, prema mišljenju Udruženja, vrši relokacija političkog uticaja na pravosuđe, treba da budu povučeni i da treba da se formira posebna komisija koju bi činili eminentni stručnjaci kako bi se izradila rešenja koja će biti u interesu građana.
Radovan Lazić, član Državnog veća tužilaca, rekao je da DVT smatra da odredbe koje su predložene od strane Ministarstva ne idu u pravcu ispunjavanja standarda iz poglavlja 23. i da DVT nije jasno zašto se odustalo od akcionog plana Vlade iz 2014. godine.
– Zašto se odustalo od analize koju je izradila radna grupa Ministarstva pravde u kojoj su učestvovali prestavnici struke, odnosno što su odustali od toga da u VSS i DVT bude najmanje 50 odsto sudija i tužilaca – kazao je Lazić.
Prvi okrugli sto u okviru javne rasprave povodom Radnog teksta izmena Ustava u oblasti pravosuđa održan je danas u Kragujevcu.
Na okruglom stolu u Kragujevcu komentare na Radni tekst izmena Ustava Srbije u oblasti pravosuđa iznosili su i predstavnici Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaštva, Pravosudne akademije, Udruženja tužilaca Srbije, Udruženje prekršajnih sudova Srbije, Mreže pravnika Srbije, kao i drugi predstavnici pravosudnih institucija.
Ova javna rasprava o Radnom tekstu izmena Ustava Srbije u oblasti pravosuđa zvanično je počela 22. januara, kada je Ministarstvo pravde na svojoj internet prezentaciji objavilo Radni tekst, a javne rasprave biće održane i u Nišu, Novom Sadu i Beogradu, a kako je na prvo okruglom stolu druge faze javne rasprave kazao pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović, suština Radnog teksta izmena Ustava Srbije u oblasti pravosuđa je da se pri izboru sudija i tužilaca isključi zakonodavna i izvršna vlast.
On je podsetio da je ovo druga faza javne rasprave o izmenama Ustava u oblasti pravosuđa i da je izradi Radnog teksta prethodila javna diskusija gde je zainteresovana javnost imala mogućnost da da komentare, od kojih je većina uzeta je u obzir prilikom izrade Radnog teksta.
– Tokom rada na Radnom tekstu primenili evropski standardi koje uspostavlja Venecijanska komisija. Venecijanska komisija je komisija Saveta Evrope, koja se sastoji od 61 člana, 47 članova su predstavnici evropskih zemalja izuzev Belorusije – rekao je Backović i dodao da Venecijanska komisija svoja mišljenja donosi glasanjem predstavnika zemalja svih članica.
On je istakao da je u skladu sa strateškim dokumentima u kojima je predviđeno da se izmene Ustava rade uz mišljenje Venecijanske komisije, ministarstvo tokom rada na Radnom tekstu angažovalo i bivšeg člana te Komisije, Džejmsa Hamiltona koji je svojim komentarima ukazivao u kom smeru idu preporuke Venecijanske komisije.
S druge strane, Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca, kazao je da ukoliko amandmani ostanu nepromenjeni biće propuštena šansa da se izvrši depolitizacija tužilaštva.
– Umesto depolitizacije imačemo relokaciju političkog uticaja i njegovu koncetraciju i čak umnožavanje. Umesto da tužilaštvo oslobodimo vremenske kapsule u kojoj se nalazi mi smo zadržali sva ta rešenja koja osiguravaju kontrolu nadređenih i politike, svaku inicijativnost smo unapred sputali, tako da će tužilaštvo ostati pod starateljstvom politike i pojedinaca, dakle građani će i u buduće imati tužilaštvo kojim su nezadovoljni. Takvo javno tužilaštvo neće moći u punoj meri da zaštiti društvo od kriminala – kazao je Stefanović.
On je dodao i da je smanjivanje broja tuzilaca u tuzilačkom savetu, tzv.Vrhovnom savetu tuzilaca predstavlja vracanje tri koraka unazad.
– Takav savet sa sedam izabranih članova od strane skupštine( 5 istaknutih pravnika, ministar pravde i vrhovni tuzilac) postaje radno telo Narodne skupštine i predstavlja očiglednu relokaciju političkog uticaja na izbor tužilaca sa sadašnjeg sistema u kome su sudije i tuzioci birani u parlamentu u taj savet. Parlament ce po predloženim amadmanima preko apsolutne većine i svojih predstavnika zadrzati kontrolu izbora tužilaca pa se postavlja pitanje uloge takvog saveta – zaključio je on.
Kako je objasnio u ustavnom tekstu u delu koji se tiče javnog tužilaštva trebalo bi odrediti javno tužilaštvo kao organ koji je u vršenju nadležnosti nezavistan.
– Za takav pristup ima više argumenta. Pre svega položaj javnog tužioca mora da odgovara profesionalnim zadacima koji se pred njega postavljaju. U državi u kojoj se pred javno tužilaštvo neretko kao zadatak postavlja gonjenje učinilaca krivičnih dela koji su povezani sa politikom, samo javno tužilaštvo koje je nezavisno od svake vrste političkog uticaja može da se suprotstavi takvoj vrsti kriminala i da procesuira takve učinioce krivičnih dela – naglasio je on.
Radovan Lazić član Državnog veća tužilaca rekao je da DVT smatra da odredbe koje su predložene od strane Ministarstva ne idu u pravcu ispunjavanja standarda iz poglavlja 23. i da DVT nije jasno zašto se odustalo od akcionog plana Vlade iz 2014. godine.
– Zašto je odustalo od analize koju je izradila radna grupa Ministarstva pravde u kojoj su učestvovali prestavnici struke, odnosno što su odustali od toga da u VSS i DVT bude najmanje 50 odsto sudija i tužilaca – kazao je Lazić.
Sudije traže povlačenje Ustavnih izmena, Ministarstvo tvrdi da kritičari ne razumeju princip tri grane vlasti
Pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović izjavio je danas u Kragujevcu da je suština Radnog teksta izmena Ustava Srbije u oblasti pravosuđa da se pri izboru sudija i tužilaca isključi zakonodavna i izvršna vlast, dok su sudije kragujevačkog Apelacionog suda i predstavnici Udruženja tužilaca predložili povlačenje tog teksta ocenjujući da dovodi u pitanje nezavisnost sudstva.
Backović je na prvom okruglom stolu u okviru javne rasprave povodom Radnog teksta izmena Ustava izrazio uverenje da će Ministarstvo pravde do kraja godine imati usaglašen tekst sa Venecijanskom komisijom.
“Tokom rada na Radnom tekstu primenjeni su evropski standardi koje uspostavlja Venecijanska komisija. Ministarstvo je angažovalo i bivšeg člana te Komisije, Džejmsa Hamiltona koji je svojim komentarima ukazivao u kom smeru idu preporuke Venecijanske komisije”, rekao je Backović, a prenelo Ministarstvo pravde.
Pomoćnik ministra je podsetio da je ovo druga faza javne rasprave o izmenama Ustava u oblasti pravosuđa i da je izradi Radnog teksta prethodila javna diskusija gde je zainteresovana javnost imala mogućnost da da komentare, od kojih je većina uzeta u obzir prilikom izrade Radnog teksta.
Na okruglom stolu u Kragujevcu, komentare na Radni tekst izneli su i predstavnici Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaštva, Pravosudne akademije, Udruženja tužilaca Srbije, Udruženje prekršajnih sudova Srbije, Mreže pravnika Srbije, kao i drugi predstavnici pravosudnih institucija.
Tužioci i sudije kragujevačkog Apelacionog suda za povlačenje izmena Ustava u pravosuđu
Sudije kragujevačkog Apelacionog suda i predstavnici Udruženja tužilaca predložili su danas, na okruglom stolu o Radnom tekstu izmena Ustava Srbije u oblasti pravosuđa, povlačenje tog teksta ocenjujući da dovodi u pitanje nezavisnost sudstva.
Sudija Apelacionog suda u Kragujevcu Radoman Sparić je rekao da su posle rasprave o Radnom tekstu, sudije tog suda jedinstveno zaključile da se predloženim amandmanima dovodi u pitanje ostvarivanje nezavisnosti sudstva i sudija, kao jednog od osnovnih načela vladavine prava.
“Radi se o nedostacima koji se ne mogu redigovati, pa je zaključeno da se predloži povlačenje iz procedure Radnog teksta amandmana Ministarstva pravde na Ustav Srbije”, rekao je Sparić na okruglom stolu u Kragujevcu.
On je naveo da su sudije Apelacionog suda u Kragujevcu uputile ozbiljne primedbe na amandmane koji se odnose na sastav Visokog saveta sudstva, izbor njegovog predsednika, njegov rad i odlučivanje navodeći da je sa predloženim sastavom VSS “u potpunosti dovedena u sumnju garancija nezavisnosti tog organa”.
Predstavnik Udruženja tužilaca Srbije Nenad Stefanović rekao je tokom rasprave da je generalni stav tužilaca da će, ukoliko ponuđeni amandmani ostanu nepromenjeni, biti propuštena šansa da se izvrši depolitizacija tužilaštava.
“Umesto da tužilaštvo oslobodimo vremenske kapsule u kojoj se nalazi, mi smo zadržali sva ta rešenja koja osiguravaju kontrolu nadređenih i politike”, rekao je Stefanović.
Navodeći da će tužilaštvo ostati pod starateljstvom politike i pojedinaca jer je “svaka inicijativnost unapred sputana”, Stefanović je ocenio da će građani kao posledicu, “i ubuduće imati tužilaštvo kojim su nezadovoljni”.
On je ukazao i da tužioci posebno kritikuju ukidanje imuniteta javnih tužilaca i zamenika tužilaca što je kako je naveo, suprotno i stavovima Venecijanske komisije.
“Predlog da Vrhovni tužilac ne može da ima više mandata, a javni tužioci mogu, Udruženje tužilaca smatra pravno nelogičnim, ali razumljivim sa stanovišta političkog upravljanja sistemom. Svaka vladajuća koalicija može da izabere svog Vrhovnog tužioca i tako upravlja sistemom u celosti”, ocenio je Stefanović.
On je dodao da se predloženim amandmanima “bukvalno dobijaju temelji uvođenja politički odgovornog pravosuđa” što kako je ocenio, znači “potpunu odgovornost sudija i tužilaca političkoj eliti koja bude vršila vlast”.
Stefanović je uputio molbu da se amandmani povuku i da se formira stručna komisija pošto se kako je rekao, ne zna ko je autor amandmana i ko čini Radnu grupu.
Backović: Kako kada bismo mi tražili povlačenje presude
Komentarišući predloge da se povuče Radni tekst, pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović je rekao novinarima da bi u skladu sa ustavnom podelom vlasti, to po analogiji bilo isto kao kada bi Ministarstvo pravde predložilo Apelacionom sudu da povuče neku presudu koju je doneo.
“Tako ne funkcioniše podela vlasti. Znam da se kod nas prešlo sa principa jedinstvene socijalističke na princip tri grane vlasti i da mnogi učesnici u raspravi nisu imali vremena da to proprate, ali trebalo bi imati jedan stručni kvalitet kada se ove ozbiljne stvari razmatraju”, rekao je Backović.
On je ocenio da neslaganja sa amandmanima uglavnom proizilaze zbog nerazumevanja principa tri grane vlasti.
“Većina ljudi koju ovde srećete i koja je uticajna u pravosuđu, svoju pravnu edukaciju stekla je kada nisu postojale tri grane vlasti, nego samo jedna jedina i to se zvalo socijalističko samoupravljanje”, naveo je Backović.
On je izrazio nadu da će radni tekst biti usaglašen sa Venecijanskom komisijom uz njene komentare do kraja ove godine, dok će sama promena Ustava, kako je ocenio, trajati od šest do sedam meseci.
Javna rasprava o Radnom tekstu izmena Ustava Srbije u oblasti pravosuđa počela je 22. januara, kada je Ministarstvo pravde na svojoj internet prezentaciji objavilo Radni tekst, a u narednom periodu rasprave će biti održane i u Nišu, Novom Sadu i Beogradu.
Nacrt izmena Ustava u delu koji se tiče pravosuđa izazvao je kritike brojnih strukovnih udruženja koja tvrde da predviđene izmene omogućavaju politički uticaj,
Ministarka pravde Nela Kuburović najavila je da Nacrt amandmana na Ustav za oblast pravosuđa pretrpeti određene korekcije.
Izvor: Blic, Insajder, Beta
