Jedino nezavisnost vodi ka većoj odgovornosti nosilaca javno tužilačke funkcije, koji se u sadašnjem uređenju lako mogu „sakriti” iza rukovodioca.
Nedavnom odlukom nosilaca najviših državnih funkcija, predstavnici strukovnih uduruženja sudija i tužilaca biće članovi radne grupe za izmenu Ustava u oblasti pravosuđa. Predrag Milovanović, član Udruženja tužilaca i odnedavno član Državnog veća tužilaca za “Politiku” govori o tome koje bi izmene trabalo da sadrži novi Ustav, zašto je važno učešće strukovnih udruženja u procesu izmena najvišeg pravnog akta i komentariše način izbora državnog tužioca.
Kako komentarišete odluku predsednika Narodne skupštine Ivice Dačića, predsednice Vlade Ane Brnabić i ministarke pravde Maje Popović da članovi Udruženja tužilaca Srbije budu u radnoj grupi za izmenu Ustava u oblasti pravosuđa?
Pošto proces promene najvišeg pravnog akta u jednoj državi traži široki društveni konsenzus, očigledno je da su donosici javnih odluka mudro prepoznali da dve najstarije strukovne organizacije u našoj zemlji – Udruženje tužilaca Srbije i Društvo sudija Srbije, mogu doprineti stručnom diskursu. Naime, ne umanjujući značaj drugih strukovnih udruženja, ipak moram istaći da UTS i DSS predstavljaju strukovna udruženja u pravosuđu sa najvećim brojem članova, otuda oni crpe legitimitet da budu jedni od najrelevantnijih sagovornika na temu promene Ustava u oblasti pravosuđa. Notorna je činjenica da je UTS od svog nastajanja, pa sve do poziva predstavnika ove vlasti, dugo unazad bilo napadano i osporavano zbog svojih stavova, zalaganja za promenu položaja javnog tužilaštva. Prethodne društveno političke elite su propustile šansu da oslobode javno tužilaštvo od uticaja politike i od jednog podmuklog birokatskog sistema koji vlada u javnom tužilaštvu. Aktuelna vlast je to očigledno prepoznala, pa me ne čudi što je obrazovala radnu grupu u kojoj će, između ostalih članova, biti i predstavnici ova dva udruženja, budući da su oni najbolje upoznati sa trenutnim prilikama u pravosuđu. Ovakvu odluku apsolutno podržavam, jer je logično da će zajedno sa njima, a isključivo u interesu građana, zajedno iznaći najbolja rešenja. Uveren sam da će predstavnici vlasti iskoristiti ovu istorijsku šansu, kako bi pokazali da je Srbija demokratska država koja čvrsto korača evropskim putem implementirajući u svoj Ustav evropske vrednosti.
Mislite li da je pravo vreme za izmenu Ustava i šta bi u njemu trebalo da bude drugačije da bi bio po meri i građana i stručne javnosti?
Ono što je najviše zamereno ustavotvorcu aktuelnog Ustava je donošenje ustavnog zakona koji je na perfidan način otvorio put opštem reizboru, a potom i reviziji reizbora sudija i tužilaca, koji su međunarodne strukovne organizacije i Ustavni sud Srbije, ocenili kao fijasko. Postoji nekoliko kapitalnih i esencijalnih stvari za koje se iskreno nadam da će se naći u Ustavu, a tiču se položaja i organizacije javnog tužilaštva. Najpre, potrebno je uvesti funkcionalnu nezavisnost javnog tužilaštva. Radi se o široko prihvaćenom međunarodnom standardu koji ne povlači jednakost sa nezavisnošću koja je po Ustavu garantovana sudijama. Funkcionalna nezavisnost je nasušna potreba tužioca. Zar nije u interesu građana da ima funkcionalno nezavisnog, a ne instrumentalizovanog tužioca? Zar nije u interesu države i građana da ima odgovornije tužilaštvo? Jedino i isključivo nezavisnost vodi ka većoj odgovornosti nosilaca javno tužilačke funkcije, koji se u sadašnjem monokratskom uređenju javnog tužilaštva, lako mogu „sakriti“’ iza rukovodioca. Smatram da bi trebalo reformisati i prevaziđeni naziv zamenik javnog tužioca, koji je primereniji komunističkom dobu i drugačijoj ulozi javnog tužilaštva u društvu. Zamenik javnog tužioca nikoga ne treba da zamenjuje, već treba samostalno, nezavisno i odgovorno da obavlja posao koji mu je poveren Ustavom, te da bude vidljiviji u sistemu krivičnog progona. Zato je modernom postupku daleko približnija odrednica da zamenika javnog tužioca, budući ustavotvorac preoblikuje u javnog tužioca, a sadašnje javne tužioce u rukovodioce javnog tužilaštva ili glavne tužioce. Naposletku, trebalo bi povesti računa o tome da u budućem Visokom tužilačkom savetu bude većina tužilaca, spram drugih predstavnika, kako bi to telo odražavalo ravnotežu snaga i odnosa njegovih reprezenata.
Kao odnedavni član DVT-a, kako biste ocenili njegov rad i koje probleme možete da uočite u njegovom radu?
Nažalost, na ovo pitanje nisam u mogućnosti da vam odgovorim kao član DVT, zato što se predsedavajuća Veća, Zagorka Dolovac, na konstitutivnoj sednici obratila svim prisutnim članovima, pozivajući se na Zakon o DVT-u, objasnivši nam da ona, osim što rukovodi radom Veća, ona ga i predstavlja, te da njegovi članovi nemaju pravo da izlaze u javnost sa pitanjima i temama koje se tiču rada ovog tela bez odobrenja predsednika veća. Bez obzira na to što sam na jednoj od narednih sednica ukazao da je to u suprotnosti sa međunarodnim standardima, u nastavku svog obraćanja je predsedavajuća, ipak pokazala demokratičnost, rekavši da članovima Veća, kao fizičkim licima pripadaju sva prava koja su im garantovana Ustavom i zakonom. Otuda kao slobodan građanin ove zemlje mogu da kažem da su tužioci dobili Veće po meri svoje savesti na izborima koji su prethodili njegovom vaspostavljanju. Na meni je da se svojim integritetom na najbolji mogući način borim i reprezentujem interese onih ljudi koji su mi dali svoj glas i pružili mi svoje poverenje, kao i da se bez izuzetka zalažem za unapređenje rada svih javnih tužilaštva.
Kako vidite tužilaštvo u Srbiji danas?
Tužilačka organizacija, koja počiva na zastarelom modelu subordinacije, kao takva, po mom mišljenju, ne može do kraja da odgovori izazovu modernog adverzijalnog postupka. Nadam se da će se tužilaštvo osloboditi relikta prošlosti i postati bolje, savremenije, samostalnije, pa samim tim i efikasnije. To će biti moguće jedino uz izmene Ustava, o kojima govorimo i koje očekujemo već više od jedne decenije. Moramo pružiti uzor mladim ljudima koji su na početku svojih karijera, ne smemo ih pretvoriti u puke nekritičke izvršioce tuđih odluka, već kod njih moramo razvijati samosvest o slobodi individualnog odlučivanja, a samim tim i odgovornosti. Pored toga, iskreno se nadam da će ovaj tekst pročitati i neki student prava, možda budući vrhovni javni tužilac, koji od nas očekuje mnogo, a koga ova generacija pravnika ne sme izneveriti.
Izvesnost trećeg mandata Zagorke Dolovac ne može da bude dovedena u pitanje. Kako ocenjujete izborni postupak za državnog tužioca?
Ne želim da dajem lični ton odnosu koji ja, kao izborni član Veća, imam sa predsedavajućom DVT, Zagorkom Dolovac, jer je priroda našeg odnosa takva da smo svi mi kao članovi DVT-a ravnopravni, s tim da je ona prva među jednakima. Njen eventualni treći mandat bih mogao komentarisati samo sa fenomenološkog aspekta i to isključivo u kontekstu izborne procedure. Ono što je sporno, jeste da ona predsedava telom, koje formira Komisiju, koja potom ocenjuje i vrednuje kandidate. Dakle, ta procedura bi imala smisla jedino da se aktuelna republička tužiteljka nije kandidovala za još jedan mandat. Zato je neophodno da Ustavne promene idu u tom pravcu, odnosno da imamo jedan mandat RJT, koji je vremenski ograničen, ali bez mogućnosti reizbora, a što je u skladu sa međunarodnim standardima, jer kroz trenutnu proceduru RJT očigledno sam sebe bira. Ipak, ukoliko Dolovac bude izabrana na treći mandat, pred njom će se naći idealna prilika da u svetlu predstojećih ustavnih promena, bude na čelu reformskog procesa javnotužilačke organizacije i da posle brojnih afera, koje su obeležile rad tužilaštva u minulom periodu, zapravo bude zapamćena po tome.
Izvor: Politika, autorka: Miroslava Derikonjić
