Ko bira sudije i tužioce – bira ih skupština. Šefove tužilaštava bira parlament na predlog Vlade. Mi smatramo da je osnovni razlog nezadovoljstva građana pravosuđem preveliki uticaj poliitike na sam proces izbora sudija i tužilaca i starešina tih organa”, naglasio je zamenik tužioca Stefanović. On je zaključio da u ovom prosecu izmena Ustava postoje dve strane, sa jedne su sudije i tužioci, profesionalci, a sa druge stane država – građani su između i očekuju boljitak.
Strukovna udruženja i nevladine organizacije koje se bave pravosuđem spremne su da se vrate za pregovarački sto kada dobiju Nacrt izmena Ustava, poručeno je danas sa skupa “Nastavak reforme pravosuđa kao uslov za članstvo u EU”.
Direktor JUKOM-a Milan Antonijević rekao je da su konsultacije koje organizuje Ministarstvo pravde napuštene jer učesnici nemaju jasan odgovor kako Vlada vidi izmenu Ustava.
“To je nešto što smo očekivali od trenutka kada smo kao deo građanskog društva podneli svoje predloge i očekujemo komentar već više meseci i jasan papir kako Vlada vidi izmenu Ustava”, rekao je Antonijević napominjući da to nije bitno samo njima već i građanima.
Građani, kako je rekao, moraju da znaju kako izgleda Nacrt izmene Ustava u kom delu se on menja, da li će zaista garantovati nezavisnost pravosuđa i da li će otvarati i neka druga pitanja o kojima se danas i u stručnoj javnosti i delovima građanskog društva razgovara, ne samo o pravosuđu već i o drugim pitanjima na koja je ranije ukazano da nisu dobro urađena.
“Uslov za vraćanje za sto je da dobijemo papir sa konkretnim Nacrtom promene Ustava, da imamo dovljno vremena da o njemu razgovaramo, a ne da on ne bude prvo upućen Venecijanskoj komisiji.
“Najpre treba da u našem društvu razgovaramo o preglogu i da nakon naših zaključaka uputimo Nacrt međunarodnoj zajednici na stručno mišljenje”, zaključio je Antonijević.
Što se tiče nezavisnosti pravosuđa, direktor JUKOM-a smatra da ona mora da se garantuje postojanjem nezavisnih institucija koje vrše izbor sudija i tužilaca.
“Mislim na Visoki savet sudstva (VS S) i Državno veće tužilaca (DVT) kao tela koja moraju bez uticaja politike donose odluke o vršiocima pravosudnih funkcija. Takođe treba da se izuzme uticaj parlamenta iz procesa donošenja odluke o izboru sudija i tužilaca”, rekao je Antonijević.
Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca Srbije kaže da se strukovna udruženja boje premeštanja političkog uticaja kroz izmene Ustava.
“Ključno je da mi smatramo da se sada traži model relokacije političkog uticaja. Do sada su to bili vlada i parlament a sada se pokušava da se kroz smanjenje broja sudija i tužilaca u postojećim VS S i DVT izvrši premeštanje uticaja na izbor sudija i tužilaca”, rekao je Stefanović.
On je dodao da su svi svesni da su građani Srbje jako nezadovolnji pravosuđem, te da je na okruglim stolovima o izmenama Ustava moglo da se čuje da nezadovoljstvo građana potiče zbog nestručnosti sudija i tužilaca.
“Međutim ko bira sudije i tužioce – bira ih skupština. Šefove tužilaštava bira parlament na predlog Vlade. Mi smatramo da je osnovni razlog nezadovoljstva građana pravosuđem preveliki uticaj poliitike na sam proces izbora sudija i tužilaca i starešina tih organa”, naglasio je zamenik tužioca Stefanović.
On je zaključio da u ovom prosecu izmena Ustava postoje dve strane, sa jedne su sudije i tužioci, profesionalci, a sa druge stane država – građani su između i očekuju boljitak.
Izvor: Tanjug, UTS
