Neophodno je osigurati da Pravosudna akademija bude pod kontrolom VSS-a i DVT-a, a ne Ministarstva pravde, kako je sada slučaj. Iz tog razloga se protivimo rešenju da Pravosudna akademija postane ustavna kategorija, već smo pri stavu da treba izmeniti Zakon o Pravosudnoj akademiji. Uostalom, nijedna zemlja EU nema sličnu instituciju u svojom ustavima. To je slučaj jedino sa Albanijom – kazao je Stefanović.
Dugoročno gledano – Pravosudna akademija bi trebalo da postane jedini način da se dođe do sudijske ili tužilačke funkcije.
Međutim, do tog trenutka bi Ministarstvo pravde, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca trebalo da uspostave sistem kvota koji bi pravedno rasporedio broj pravosudnih funkcija između diplomaca Pravosudne akademije sa jedne, i sudijskih i tužilačkih pomoćnika, sa druge strane. Ukratko, ovako pravni eksperti Evropske unije vide rešenje za hroničan problem domaćeg pravosuđa.
Godinama unazad, postojala su dva paralelna puta do pravosudne funkcije. Jedan je vodio kroz Pravosudnu akademiju, a drugi kroz rad u sudovima i tužilaštvima. Međutim, odbijanje države da se jasno odredi za jedan od ta dva sistema stvorilo je velike probleme. Diplomci Pravosudne akademije su sa pravom negodovali što i nakon završetka obuke za njih nema mesta u sudovima u tužilaštvima, a isti argument, sa podjednakim pravom, koristili su i sudijski i tužilački pomoćnici, koji su na tim “privremenim” pozicijama ostajali često i duže od deset godina. Rešenje ove situacije je u par navrata traženo i od Ustavnog suda, a zbog ovog “nesporazuma” je ove godine na više meseci bio blokiran izbor zamenika javnih tužilaca.
Iz tog razloga je Ministarstvo pravde sa Evropskom unijom sprovelo projekat u kojem su analizirali naš pravosudni sistem, kao i uporednu praksu u evropskim zemljama. Nakon dve godine rada, došlo se do predloga rešenja.
Dugoročno, navodi se u izveštaju, Pravosudna akademija bi trebalo da postane jedini način da se dođe do Pravosudne funkcije. To rešenje, predlaže se, trebalo bi ubaciti i u Ustav. Pritom se dodaje da bi organizacija prijemnog ispita za Pravosudnu akademiju trebalo da bude isključivo u nadležnosti ljudi u VSS-u i DVT-u. Važna napomena u kontekstu predstojećih izmena Ustava je i da, dugoročno gledano, treba isključiti Narodnu skupštinu i Vladu iz postupka odabira sudija i tužilaca.
Međutim, predlog rešenja uzima u obzir i činjenicu da trenutno u sudovima i tužilaštvima radi veliki broj pomoćnika koji nisu završili Pravosudnu akademiju. Zbog njih je neophodno ustanoviti prelazni period, koji ne bi trebalo da traje duže od pet godina, tokom kojeg bi se uspostavile kvote za prijem na pravosudne funkcije, a koje bi dogovorili Ministarstvo pravde, VSS i DVT.
U Alumni klubu Pravosudne akademije su saglasni sa predlozima pravnih eksperata EU. Prema rečima Siniše Trifunovića, predsednika Alumni kluba PA, oni su na bazi tih rešenja uputili drugim strukovnim udruženjima predlog za izradu izmena zakona.
– Pre nedelju dana smo poslali udruženjima sudija, tužilaca i pravosudnih pomoćnika predlog da zajedno izradimo izmene Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu. Čekamo njihov odgovor – kazao je Trifunović.
Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca Srbije kaže za Danas da se oni u načelu ne protive rešenju da Pravosudna akademija bude uslov za izbor tužilaca i sudija. Međutim, kako ističe, neophodno je uneti izvesne izmene u način funkcionisanja Pravosudne akademije, kako se ova institucija ne bi zloupotrebila.
– Neophodno je osigurati da Pravosudna akademija bude pod kontrolom VSS-a i DVT-a, a ne Ministarstva pravde, kako je sada slučaj. Iz tog razloga se protivimo rešenju da Pravosudna akademija postane ustavna kategorija, već smo pri stavu da treba izmeniti Zakon o Pravosudnoj akademiji. Uostalom, nijedna zemlja EU nema sličnu instituciju u svojom ustavima. To je slučaj jedino sa Albanijom – kazao je Stefanović.
Rezerve prema Pravilniku
Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije saopštilo je juče da “izražava ozbiljnu i argumentovanu rezervu u pogledu odredaba Pravilnika o postupku prijema sudijskih pripravnika i Pravilnika o postupku prijema tužilačkih pripravnika i osnovano dovodi u pitanje zakonitost i ustavnost ovih podzakonskih akata, donetih od strane ministra nadležnog za poslove pravosuđa”.
Kako se navodi, uvođenjem kao kriterijuma za ocenu kandidata za prijem u radni odnos na radno mesto sudijski ili tužilački pripravnik uspeha kandidata na osnovnim akademskim studijama i rezultata prijemnog ispita, donosilac Pravilnika je izašao iz okvira Zakona o uređenju sudova, odnosno Zakona o javnom tužilaštvu, u kojima je izričito propisano da je pripravnik lice koje je završilo pravni fakultet i koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima.
“Navedena rešenja u Pravilniku o postupku prijema sudijskih pripravnika predstavljaju fragrantno kršenje principa o nezavisnosti sudske vlasti i zabrane uticaja na sud, dok se takođe opisanom regulativom u Pravilniku o postupku prijema tužilačkih pripravnika grubo povređuje načelo samostalnosti javnog tužilaštva i zabrane svakog uticaja na rad u javnom tužilaštvu, a komplementarno tome narušeno je jedno od fundamentalnih ustavnih načela o vladavini prava”, ističe se u saopštenju.
Izvor: Danas, autor: V. Jeremić
