Ne stišavaju se reakcije stručne javnosti na najavu predsednika Srbije o pooštravanju kaznene politike u Srbiji. Relevatna pravosudna udruženja i pojedinci upozoravaju da predsednik ponovo izlazi iz okvira svojih ovlašćenja i tvrde da bi njegove najave predstavljale novi udar na ionako oslabljeno pravosuđe.
Doživotne kazne za ubice dece i silovatelje, bez mogućnosti pomilovanja, ali i oštrije kazne za sva krivična dela – to je deo novina iz krivičnog zakonika koje najavljuje – predsednik republike. Ministarka pravde precizira da će posao biti gotov za mesec dana.
“Predviđeno je, pre svega, da se propisu novi zakonski opsezi tako da će biti povećan i zakonski minimum i zakonski maksimum za određena krivična dela”, rekla je ministarka Nela Kuburović.
Ministarka objašnjava da je više od polovine izrečenih kazni neadekvatno, ali nejasno je na osnovu koje analize to tvrdi.
“Nikad nisam video istraživanje koje u potpunosti kaže da povećanje kazni može da utiče na smanjenje kriminala”, navodi Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
U Beogradskom centru za bezbednosnu politiku dodaju da su iskustva Norveške pokazala da je smanjenje kazni uticalo na smanjenje povratnika, koje u toj zemlji iznosi 30%, za razliku od Srbije u kojoj je 65%. Dodaju i da nisu sudije uvek odgovorne za blage kazne, već i nerad policije i tužilaštva.
“Mi ne znamo šta stoji iza toga, zašto je blaga ili nije. Mi ne znamo da li je kazna blaga jer policija i tužilaštvo ne urade svoj posao do kraja, znači ne sakupe određene dokaze koji će sudijama biti dovoljni kako bi dali adekvatnu kaznu”, navodi Đorđević.
Stručna javnost je nepodeljena u kritici brzinskih promena zakona, nazivajući to populizmom. Društvo sudija Srbije, Udruženje tužilaca, JUKOM ili CEPRIS su među onima koji upozoravaju na nedostatak stručne debate, ali i ponovno mešanje predsednika u oblasti za koje nije nadležan. Apeluju na političare da rade svoj posao – na jačanju nezavisnog položaja tužilaštva u odnosu na izvršnu vlast.
“Ona je, pre svega, stručna tema za one koji se njome bave – stručnjake u oblasti krivičnog prava. Zbog toga smatramo da je neophodno otvoriti stručnu raspravu o svakom od navedenih pitanja, kako bi izbegli populistički i senzacionalistički pristup rešavanju problema”, navodi se u saopštenju Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije.
“Predsednik ima sasvim druge nadležnosti, on ne predlaže zakone. Prema našem Ustavu, predsednik je neko ko proglašava zakone i ima protokolarnu funkciju u tom smislu. Ali i u tome se ogleda nešto čega smo svedoci jako dugo, a to je pomešanost funkcija gde se zaista čini da se više ne zna ko šta radi i da li su određene institucije uopšte nadležne za ono što im je u opisu posla”, naveo je sudija Apelacionog suda Miodrag Majić.
A na sve to predsednik nastavlja da insistira na izmenama zakona navodeći da će biti rigorozniji nego u Nemačkoj ili Austriji. Tvrdi da ga u toj nameri ništa neće pokolebati i da je njegova odluka “čvrsta kao stena”.
“Kaznenu politiku vodi država, a politiku kažnjavanja sudovi… To će biti za manje od mesec dana usvojeno”, rekao je Vučić.
U polemiku se uključio i Čedomir Backović, pomoćnik ministarke pravde, poznat po neumerenim kritikama pravosuđa koje struka naziva “grubim pritiscima izvršne vlasti”. I ovoga puta njegova meta su bili Majić, ali i predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević. Zbog toga sudije od ministarke traže da se izjasni da li Backovićevi javni istupi predstavljaju i stav ministarstva, a posebno rečenica da “nosioci pravosudnih funkcija hoće da se odmetnu, da su udruženi u klanove i klike i da hoće sami sebe da biraju i unapređuju”. Kuburović se o tome nije izjasnila.
Video prilog televizije N1 možete pogledati OVDE.
Izvor: N1, autor: Nikola Radišić
