Pet organizacija koje se bave pravosuđem predložilo je u zajedničkom dokumentu promene 11 članova Ustava kojima bi se obezbedila veća nezavisnost tužilaštava i iz njih definitivno isterala politika.
Pregovori u okviru poglavlja 23 u procesu pridruživanja EU Srbiju usmeravaju ka definitivnoj reformi sistema koja u krajnjoj liniji zahteva i ustavne promene. Koalicija udruženja – Društvo sudija Srbije, CEPRIS, Jukom, Beogradski centar za ljudska prava i Udruženje tužilaca Srbije – svoj su predlog ustavnih promena počeli upravo od uvođenja nezavisnosti tužilaštva u najznačajniji državni akt.
– Vršenje nadležnosti tužilaštava je apsolutno nemoguće ukoliko bi ono stajalo pod nadzorom izvršne ili neke druge vlasti jer se vršenje funkcije u javnom interesu ne sme mešati sa zaštitom interesa trenutne vlade ili partije – navodi se u predlogu u koji je “Blic” imao uvid.
U predlogu ustavnih izmena navodi se i na prvi pogled niz “kozmetičkih” promena, ali zapravo one najbolje ilustruju novi pristup tužilaštvima: Republičko bi postalo Vrhovno tužilaštvo, Državno veće Savet tužilaca (DVT), a zamenici tužilaca postali bi i “jezički” javni tužioci – odgovorni u potpunosti za postupanje u predmetu koji im je dodeljen.
Takva decentralizacija donosi i novi izbor tužilaca i konačni kraj pogubne prakse njihovog izbora u Skupštini, ocenjuje struka.
– Izbor javnih tužilaca i glavnih javnih tužilaca treba da bude u nadležnosti tužilačkog saveta kao profesionalnog tela koje nije politizovano. Iz DVT bili bi uklonjeni ministar pravde i predstavnik odbora za pravosuđe – navodi se u nacrtu izmena.
Udruženi pravnici napominju i da se izmenama zabranjuje reizbor republičkog tužioca, ali i glavnih tužilaca kako bi se sprečilo pravljenje “profesionalnih šefova” .
Izvor: Blic, autori: Mihailo Jovićević, Bojana Bogosav
