Ko god bude dobio predmet, a ne sumnjam ni u čiji integritet i profesionalnost, imaće težak zadatak da se upozna sa predmetom i svim činjenicama, te da eventualno odgovori na žalbe. Da biste znali koliki je to posao, dovoljno je da kažem i da je samo presuda napisana na preko 150 stranica.
Zato sam se i stavio na raspolaganje, kaže za Cenzolovku tužilac Predrag Milovanović, koji je presudno doprineo da se dođe do prvostepene osuđujuće presude u slučaju paljenja kuće Milana Jovanovića.
Sada je najvažnije da predmet bude prosleđen Apelacionom sudu, da se raspravlja o žalbama odbrane i onoj koju sam ja izjavio u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, da neko pre toga odgovori na žalbe odbrane i time ipak da neku argumentaciju na žalbene navode odbrane, kaže u intervjuu za Cenzolovku tužilac Predrag Milovanović.
Uprkos uverenju javnosti, posebno novinara, da je tužilac Milovanović, uz sudiju Slavka Žugića, presudno doprineo da se dođe do prvostepene osuđujuće presude u slučaju paljenja kuće Milana Jovanovića i njegove supruge Jele Deljanin, iz Državnog veća tužilaca stiglo je osporavanje.
Odeljenje za odnose sa javnošću Državnog veća tužilaca iznelo je stav da je Milovanović imao „neodgovarajući pristup“ i da je zbog toga javni tužilac „bio prinuđen“ da mu izda „obavezujuće uputstvo“ kojim mu je naloženo da traži strože sankcije za okrivljene. Stav je iznet u formi demantija na tekst „Zagorka Dolovac sprečila zamenika tužioca Predraga Milovanovića da brani presudu za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića od žalbi odbrane“.
Do sada sam u svim važnim predmetima koje sam radio uvek koristio to svoje pravo da odgovorim na žalbene navode odbrane, jer se kod drugostepenog suda tada može stvoriti drugačija slika o žalbenim navodima druge strane
U znatnom delu, međutim, taj tekst predstavlja napad na tužioca Milovanovića i nerazumljiv je čak i za one koji su redovno pratili suđenje Dragoljubu Simonoviću.
Zato smo zamolili tužioca Milovanovića da objasni kakvo je „obavezujuće uputstvo“ dobio vezano za žalbu na presudu i o kakvim se neslaganjima u tužilaštvu radi.
Predrag Milovanović: O svemu tome ću podrobnije i detaljnije govoriti kad presuda postane pravosnažna, jer jedino tada ima profesionalnog smisla govoriti o svim pravno relevantnim okolnostima konkretnog slučaja za koje bi mogla da bude zainteresovana stručna i laička javnost.
U ovom trenutku, kada je presuda tek prvostepena, ne želim da skrećem pažnju na sebe i da u javnosti polemišem o tome, s obzirom na to da bi to moglo samo da stvori pogrešnu sliku u javnom mnjenju i da odvede u nekom pravcu koji je, po meni, irelevantan za rešavanje ove krivičnopravne stvari. Samo ću se osvrnuti na fragment reakcije, gde je ona netačna u delu koji se odnosi na obavezno uputstvo.
Obavezno uputstvo mi nije bilo oktroisano, odnosno nije mi bilo dato, već sam ja lično zatražio da mi se izda. To je velika razlika. O razlozima zašto sam ga ja lično zatražio i potom dobio od javnog tužioca Drugog OJT u Beogradu, još jednom naglašavam da ću o tome, ako bude bilo zainteresovane javnosti, govoriti nakon pravosnažnosti presude, jer želim da u fokusu ostane predmet, a ne ja.
U žiži javnosti treba da bude isključivo meritum stvari, odnosno da nam sud kroz pravosnažnu presudu pruži odgovor i istinu šta se dogodilo kritičnom prilikom.
Cenzolovka: Da li ostajete pri svom stavu i želji da do pravosnažnosti zastupate ovaj predmet?
Milovanović: Rekao sam već da se stavljam na raspolaganje. Profesionalna etika mi je važnija i jača od bilo kakvog diskrecionizma, ali ću poštovati odluku shodno hijerarhiji u tužilaštvu. To vam je kao u vojsci, možete imati prigovor savesti, ali morate poštovati odluku generala.
Podsetiću vas da sam ja već više puta u svojim javnim nastupima ukazivao na pogubnost sovjetskog modela tužilaštva, ocenjujući taj odnos subordinacije i stroge hijerarhijske strukture rada i organizacije tužilaštva kao neprimeren i neodrživ u modernom stranačkom postupku koji odgovara angloameričkoj vrsti krivičnog postupka. Dakle, izrazio sam svoj stav i javno rekao šta o tome mislim, a odluka je doneta. Druga stvar je da li će se ona promeniti. U svojoj žalbi, prvostepenu presudu sam pre svega pobijao u pogledu odluke o kaznama.
Odbrana je verovatno osporavala činjenično stanje i neke procesne stvari, to ne znam, već samo pretpostavljam, budući da nisam upoznat sa sadržinom žalbi odbrane koje su izjavljene na presudu. Smatram da je celishodno i u interesu postupka da tužilac u tom predmetu odgovori na žalbene navode odbrane, s tim što napominjem da to nije njegova obaveza, ali je nesumnjivo njegovo pravo.
Cenzolovka: Znači, to ipak nije posao apelacionog tužioca kako uveravaju iz DVT-a?
Milovanović: Dozvolite mi da to pojasnim, tako što ću se pozvati na relevantne odredbe Zakonika o krivičnom postupku. To je uvek najbolji argument. Treba citirati zakon. Naime, u smislu odredbi čl. 445 st. 3 ZKP-a, apelacioni javni tužilac zastupa moju žalbu pred Apelacionim sudom, tako što mu sudija izvestilac dostavlja spise kao nadležnom javnom tužiocu u toj fazi krivičnog postupka, a koji je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana, a u slučaju iz člana 432 st. 2 i 3 ovog zakonika u roku od 30 dana, od dana dostavljanja, razmotri spise, stavi svoj predlog i da ih vrati sudu.
E sad, pre ove odredbe, u zakonu postoji odredba iz čl. 444 st. 1 ZKP-a koja se u vezi sa drugim relevantnim odredbama zakona koji regulišu podnošenje žalbi, odnosi na to da u krivičnom postupku, lica ovlašćena za izjavljivanje žalbe podnose žalbu sudu, koji je izrekao prvostepenu presudu, nakon čega iste (ukoliko su žalbe blagovremene, dozvoljene i uredne), u skladu sa odredbom napred citiranog člana 444 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku, bivaju dostavljene suprotnoj stranci, koja može u roku od osam dana, od dana prijema, sudu podneti odgovor na žalbu.
Već više puta u svojim javnim nastupima ukazivao je na pogubnost sovjetskog modela tužilaštva, ocenjujući taj odnos subordinacije i stroge hijerarhijske strukture rada i organizacije tužilaštva kao neprimeren i neodrživ u modernom stranačkom postupk
U konkretnom slučaju, žalbe odbrane su stigle sudu koji je sudio u prvom stepenu, sudija koji je zadužen predmetom mora da ih prosledi Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, odnosno postupajućem zameniku javnog tužioca, kao što će i moju žalbu proslediti suprotnoj strani.
Do sada sam u svim važnim predmetima koje sam radio uvek koristio to svoje pravo da odgovorim na žalbene navode odbrane, jer se kod drugostepenog suda tada može stvoriti drugačija slika o žalbenim navodima druge strane.
U pitanju je pravno nadgornjavanje koje Apelacioni sud i te kako gleda. Time zapravo pratite presudu kroz odgovore na žalbu, jer je to u interesu presude, da ona opstane u činjeničnom i materijalno pravnom pogledu.
Cenzolovka: Da li ste vi pisali žalbu koja je podneta i kojom se traže više kazne zatvora za optužene?
Milovanović: Protiv prvostepene presude izjavio sam žalbu odmah, sredinom marta, ako se ne varam, dva ili tri dana nakon što sam dobio presudu. O žalbi sam razmišljao još dok sam slušao obrazloženje presude sudije o olakšavajućim i otežavajućim okolnostima.
Ko god bude dobio predmet, a ne sumnjam ni u čiji integritet i profesionalnost, imaće težak zadatak da se prvo upozna sa predmetom i svim činjenicama, te da eventualno odgovori na žalbe.
Da biste znali koliki je to posao, dovoljno je da kažem i da je samo presuda napisana na preko 150 stranica. Zato sam se i stavio na raspolaganje, da dovedemo predmet do kraja. Ovde je zaista u pitanju samo moj profesionalni odnos prema predmetu, a nikako lična stvar, stoga ne mogu da dozvolim da upadnem u zamku i da, zbog odnosa sa pojedinim kolegama i nadređenima, koji ne znaju i ne mogu da naslute koliko je bio složen ovaj postupak, trpi predmet, a posebno žrtve ovog nemilog događaja. To je nedopustivo sa aspekta profesije.
Zato sve vreme insistiram da se vratimo predmetu i žrtvama koje iščekuju pravdu. Nadam se da će ova presuda uskoro postati pravosnažna i da će medijima predstavljati ohrabrenje da nastave da rade svoj posao. Znam da je to kap u moru. Toga sam svestan, ali je to ipak opet pomak i iskorak. Desilo se nešto strašno i institucije su uspele nešto da urade. Zato je važno da opstane taj predmet. Profesionalizam iznad svega, pa sve ostalo.
Izvor: Cenzolovka
