Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou često izgleda samo kao slovo na papiru, a zakoni kao prepreka koja se lako preskoči. U svemu tome institucije su saučesnici jer je i nečinjenje vrlo jasna poruka. A institucije čine pojedinci a ne zgrade koje ne rade svoj posao. Da li je tužilaštvo slobodno, da li radi svoj posao, za u Marker razgovoru je govorio Predrag Milovanović, član Udruženja tužilaca Srbije.
“Tužilac mora odvažno da radi svoj posao, suprostavi se političkom uticaju bilo gubitnika, bilo pobednika. Zaista je teško izaći pred sud sa odlučnim dokazima kako bi se došlo do osuđujuće presude, inače se sve može pretvoriti u jednu farsu, dimnu zavesu, igrokaz u kome će na kraju gubitnici biti građani, jer neosnovano lišavanje slobode papreno i košta”, kaže Milovanović.
Aktuelna su hapšenja u Crnoj Gori, bivši glavni specijalni tužilac kao i visoki policijski funkcioner su trenutno u pritvoru. Još uvek nije podignuta optužnica, ali Specijalno državno tužilaštvo ih sumnjiči za saradnju sa kriminalnim klanom.
To je samo jedno u nizu hapšenja u Crnoj Gori, dešavaju se i u regionu, međutim u Srbiji je to retkost.
“Podsetiću da je u regionu u tom pravcu prva iskoračila Rumunija. I ovde se priča o jednom takvom scenariju. Svi dozivaju Lauru Kodruca Koveši i traže personifikaciju u našem društvu. Sličnu priču imamo i u komšiluku. Hrvatska je 2008. godine preduzela jednu akciju u borbi protiv korupcije. Tada je u toj akciji stradao premijer Sanader. Nakon toga je Hrvatska, poprilično brzo, ušla u EU. Primer Crne Gore je jedna u nizu domina koja se ruši kada je u pitanju borba protiv korupcije. Očigledno je da na Balkanu sazreva svest da je problem korupcije pre svega mentalitetski problem, ali je očigledna i poruka da izgleda da bez promene nema napretka”, objašnjava Milovanović.
Na pitanje, na kom nivou je spremnost tužilaca i tužilaštva u celini da se suoči sa slučajevima visoke korupcije i ima li straha među njima, Milovanović odgovara da bez političke volje ili promene političkog ambijenta, ni pojedinci ili neka manjina u tužilaštvu koja govori o problemima, neće moći da se uspešno suoči sa slučajevima visoke korupcije.
“Podsetiću na jedno istraživanje koje je radilo Društvo tužilaca Srbije, gde su učestvovali tužioci sa osnovnih i viših nivoa. Po meni, u tom istraživanju imamo jedan frapantan podatak da čak 97 odsto ispitanika smatra da u srpskom društvu ima korupcije. Njih 91 odsto smatra da se tužilaštvo u dovoljnoj meri ne obračunava sa korupcijom, a njih 84 odsto smatra da bi, kada bi došlo do redefinisanja odnosa tužilaštva i policije, rezultati u borbi protiv korupcije bili bolji”, dodaje sagovornik Marker razgovora.
Na pitanje da li može da radi slobodno svoj posao, odgovara da je to stvar integriteta svakog pojedinca.
“Apsolutno. Ja se osećam slobodno, kao što sam bio slobodan da dođem i u vašu emisiju. Često me to pitaju vaše kolege, da li je neko vršio pritisak na mene, da li je više neku vrstu uticaja. Ja kažem, probali su neki, nisu uspeli, pa kad im nije uspelo, više nisu ni pokušavali”, kaže Milovanović
Ističe da će, ma ko bio na vlasti, uvek će biti pokušaja i atakovanja da se dopre do nekog pojedinca u sistemu koji radi na nekom predmetu.
“Samo je na vama u kojoj meri ćete da se oduprete, pri čemu je, da se vratim na normativni okvir, vrlo jasno i precizno definisano šta je to neprimereni uticaj i da je svako od tužilaca dužan da isti odbije od sebe i da ga prijavi”, zaključuje u Marker razgovoru Predrag Milovanović, član Udruženja tužilaca Srbije.
