Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije

Udruženje tužilaca Srbije

Vi ste ovde: Početna Press centar Press Clipping Uskoro nova verzija ustavnih amandmana o pravosuđu: Venecijanska komisija preporučila izmene dela odredbi koje je kritikovala struka

Uskoro nova verzija ustavnih amandmana o pravosuđu: Venecijanska komisija preporučila izmene dela odredbi koje je kritikovala struka

Uskoro nova verzija ustavnih amandmana o pravosuđu: Venecijanska komisija preporučila izmene dela odredbi koje je kritikovala strukaGoran Ilić, poverenik za samostalnost javnog tužilaštva kaže za Insajder da je, kada je reč o tužilaštvu, Komisija iznela niz primedbi, a u pogledu nekih odredbi Nacrta amandmana preporučila je rešenja koja se čine boljim i održivijim od onih koje je ponudilo Ministarstvo pravde.

Venecijanska komisija objavila je mišljenje o Nacrtu amandmana na Ustav Srbije u kojem je navela šest zamerki na rešenja koja bi trebalo da budu otklonjena. Uprkos tvrdnjama ministarke pravde Nele Kuburović da se najveći deo primedbi odnosi na nejasnoće u prevodu, mišljenje Venecijanske komisije koje je danas objavljeno na njihovom sajtu pokazuje da je ovo savetodavno telo Saveta Evrope ipak srpskim vlastima preporučilo da pojedine amandmane, koje je ranije kritikovala struka, povuče i izmeni. Da će doći do izmena najavila je i sama ministarka pravde u petak navodeći da će Ministarstvo pravde svakako prihvatiti sva mišljenja koje je dala ova Komisija. Predstavnici struke za Insajder, nakon objavljenog mišljenja, navode da su spremni da ponovo otvore raspravu o ustavnim izmenama.Uskoro nova verzija ustavnih amandmana o pravosuđu: Venecijanska komisija preporučila izmene dela odredbi koje je kritikovala struka

Uprkos nekim zamerkama, Venecijanska komisija, kako se navodi na samom početku ovog mišljenja, uočava ozbiljne napore srpskih vlasti za, kako su naveli, razvoj moderne demokratije i želju da se zadovolje najviši standardi vladavine prava. 

Ipak, Komisija preporučuje vlastima da izmene amandmane koji se odnose na izbor nesudijskih članova Visokog saveta sudstva (VSS), sastav Državnog veća tužilaca (DVT), način raspuštanja VSS, razrešenja sudija i tužilaca zbog nestručnosti, ujednačavanje sudske prakse, kao i na izbor tužilaca.

Sporna i sintagma iz postojećeg Ustava

Već na samom početku Mišljenja na amandmane koje joj je uputilo Ministarstvo pravde, Venecijanska komisija se osvrnula i na član 4 aktuelnog Ustava u kome se navodi da se je vlast u Srbiji uređena na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku koje se zasnivaju na ravnoteži i međusobnoj kontroli.

Ocena Komisija je da zabrinjava sintagma „uzajamna kontrola“.

„Reč kontrola može da dovede do različitih interpretacija koje se tiču uloga grana vlasti, a posebno izvršne prema sudovima i može dovesti do političke kontrole nad sudstvom“ , zaključuje ovo savetodavno telo.

Pojedinačno, kako se može videti, Venecijanska komisija je povodom amandmana koji je predložen za izbor sastava Visokog saveta sudstva pozvala srpske vlasti da izmene predloženi amandman kako bi se osigurao pluralizam unutar VSS.

VK smatra da izbor (pet) nesudijskih članova Saveta (istaknutih pravnika) koje bira Narodna skupština u prvom krugu većinom od 3/5 narodnih poslanika, a u drugom 5/9 poslanika dovodi do mogućnosti da polovina članova VSS bude istog stava i da odlučuje u skladu sa željama trenutne vlade.

Ovaj amandman, kako dodaju, zbog toga nije podoban za obezbeđivanje pluralizma unutar VSS.

„Venecijanska komisija zbog toga poziva srpske vlasti da pronađu drugačije rešenje", navodi se u mišljenju.

"Izbor članova DVT daje razloge za zabrinutost"

Što se tiče predloženog amandmana za sastav DVT, Venecijanska komisija smatra da njime ne treba da dominira Narodna skupština kao i da mora da ima kredibilitet i stekne poverenje javnosti.

VK smatra da treba izmeniti taj amandman kojim je predloženo da u sastavu DVT bude pet članova (istaknutih pravnika) koje bira Narodna skupština, od ukupno 11, među kojima je i ministar pravde i republički javni tužilac kojeg takođe bira Skupština, jer, kako navodi, to daje razloge za zabrinutost.

"Kao i u slučaju VSS, bolje rešenje je da se osigura pluralizam u DVT i da se otvorena pitanja u odnosu na sudije, primene i na tužioce u DVT, u meri u kojoj je to moguće“ , dodaje VK.

"Obrisati rešenje o raspuštanju VSS-a"

Rešenje iz predloženog amandmana prema kojem se VSS raspušta ukoliko u roku od 30 dana ne donese određene odluke, prema mišljenju VK, može da dovede ili do ubrzanog donošenja odluka ili čestih raspuštanja VSS.

Imajući u vidu da je sastav VSS pet sudija i pet članova koje bira Narodna skupština, "mrtve tačke" , odnosno nemogućnost donošenja odluka, mogu potencijalno izazvati članovi VSS koje je izabrao parlament - naspram sudija, ili obrnuto.

"Ovo stvara mogućnost da VSS postane neoperativan", navodi VK i savetuje da amandman ili bude obrisan ili da se pooštre uslovi za raspuštanje Saveta.

"Precizirati odredbe o razrešenjima sudija i tužilaca"

Kada je u pitanju razrešenje sudija i tužilaca zbog nestručnosti, Venecijanska komisija je ukazala da predloženim amandmanima nije predviđena disciplinska odgovornost za sudije i tužioce, dok su navedeni, kako kaže, vrlo nejasni razlozi za razrešenje sudija i zamenika javnih tužilaca.

"Važno je da se u Nacrtu amandmana precizira disciplinska odgovornost i razrešenje. Upotrebu nejasne terminologije, kao što je 'nestručnost' bez daljeg preciziranja, treba izbeći", navodi se u mišljenju VK.

VK preporučuje brisanje dela amandmana koji kaže: "način da se osigura jedinstvena primena prava od strane sudova treba da bude regulisana zakonom".

Međutim, kako dodaje, ako se smatra da u Ustav treba uključiti upućivanje na potrebu da se obezbedi odgovarajuća harmonizacija sudske prakse i ako se pozivanje na ulogu Vrhovnog suda ne smatra dovoljnim, tada bi prvi stav ovog amandmana mogao upućivati na uzimanje u obzir ili na dužno poštovanje sudske prakse".

"Vrhovnog tužioca može da bira parlament, druge tužioce ne"

Uskoro nova verzija ustavnih amandmana o pravosuđu: Venecijanska komisija preporučila izmene dela odredbi koje je kritikovala strukaŠesta zamerka VK se odnosi na izbor vrhovnog tužioca i javnih tužilaca, koje prema rešenju iz predloženog amandmana bira Narodna skupština kojoj oni odgovaraju.

Međutim, dok je za VK prihvatljivo da vrhovnog tužioca bira Narodna skupština i da joj bude odgovoran za sveukupno sprovođenje zakona, Komisija smatra da drugi javni tužioci ne bi trebalo da imaju "bilo kakvu direktnu vezu sa Narodnom skupštinom" i preporučuje izmenu predloženih rešenja.

Pored navedenih preporuka, VK ukazuje da bi i druge predložene izmene odredbi Ustava trebalo da budu usaglašene i izmenjene u skladu s njima. Ove predložene izmene Ustava, kako se navodi, predstavljaju okvir za uređenje pravosuđa u Srbiji, pa zbog svoje prirode ne bi trebalo da budu previše detaljne, jer će u širem smislu uticati na kvalitet konkretnih zakona.

Sve ove pojedinačne preporuke međutim, ministarka pravde Nela Kuburović u petak saopštavajući da je Ministarstvo zadovoljno donetim mišljenjem, nije pomenula. Naprotiv, kako je tada saopštila, prema njenom mišljenju najveći deo primedbi VK odnosio na nejasnoće u prevodu teksta.

Ranije kritike struke o rešenjima Ministarstva pravde

Podsetimo, Nacrt koji je Ministarstvo pravde pripremilo, a o kojem je Vencijanska komisija raspravljala udruženja sudija i tužioca, iz dana u dan su kritikovala navodeći su da su amandmani neprihvatljivi jer omogućavaju veći pritisak na pravosuđe tražeći i njihovo povlačenje.

Jedno od spornih rešenja prema ocenama dela struke bio je upravo novi sastav Visokog savet sudstva kao i petočlana Komisija, koja bi birala istaknute pravnike ukoliko ih ne bi izabrao parlament.

Predsednica Društva sudija Dragana Boljević ocenila je da konačni tekst Ustava koje je predložilo Ministarstvo, a koje je ocenjivala i Vencijanska komisija, instituciju Visokog saveta sudstva (VSS) „još više unakažava“.

"Konačno rešenje predviđa da VSS ima 10 članova, od čega polovinu sada može da bira troje političara. Na taj način je VSS izgubio svoju svrhu postojanja", rekla je ranije Boljević za agenciju Beta.

Ona je objasnila da je to omogućeno odredbom koja predviđa da ukoliko se ne postigne dvotrećinska većina o izboru pet članova, njih bira Komisija koju čine predsednici Ustavnog i Vrhovnog suda, republički tužilac, zaštitnik građana i predsednik Skupštine Srbije.

Kritike su stizale i od predstavnika udruženje tužioca. Neke od najglasnijih kritika odnosile su se na mogućnost da ministar pravde pokreće disciplinske postupke protiv javnih tužilaca, ali i smanjenje broja tužioca u Državnom veću tužilaca.

Međutim, uprkos tvrdnjama ministarke Nele Kuburović da će usvojiti preporuke struke, Ministarstvo pravde u najnovijem, konačnom Nacrtu ustava o pravosuđu o kojem je VK raspravljala, prema analizi novinara Insajdera, nije promenilo najspornije članove predloženog teksta.

To su, između ostalog, amandmani i koje je kritikovala Venecijanska komisija.

Iako mišljenja Venecijanske komisije formalno pravno nisu obavezujuća, ona se poštuju u državama članicama Saveta Evrope i EU. Da će se mišljenje Venecijanske komisije razmotriti i usvojiti u nekoliko navrata je izjavila i ministarka pravde Nela Kuborivić.

Ilić: Neophodan novi tekst Ustava i novi krug javne rasprave

Goran Ilić, poverenik za samostalnost javnog tužilaštva kaže za Insajder da je, kada je reč o tužilaštvu, Komisija iznela niz primedbi, a u pogledu nekih odredbi Nacrta amandmana preporučila je rešenja koja se čine boljim i održivijim od onih koje je ponudilo Ministarstvo pravde.

“Zabrinutost Venecijanske komisije izaziva rešenje po kome bi sve javne tužioce u Srbiji birao parlament. Takođe, nedvosmisleno se kaže da javni tužioci za svoj rad ne mogu da budu odgovorni Skupštini kako to predviđa Nacrt amandmana Ministarstva pravde”, kaže Ilić.

On navodi da u mišljenju stoji da, osim Vrhovnog tužioca, koga je moguće birati u parlamentu iako takvo rešenje nosi rizik od ’’politizacije’’, svi ostali tužioci ne bi trebalo da imaju veze s parlamentom.

On kaže da sastav Visokog saveta tužilaca, takođe daje povoda za zabrinutosti Venecijanske komisije “s obzirom na to da pet od 11 članova bira Narodna skupština i da u sastav Saveta pored toga ulaze i ministar pravde kao i vrhovni javni tužilac Srbije koga je takođe bira Narodna skupština”.

U dokumentu Venecijanske komisije stoji i to da razlozi za razrešenje nisu jasno postavljeni, dodaje Ilić.

“Osporava se i definicija javnog tužilaštva u delu u kome bi se javno tužilaštvo bavilo pitanjem ’zaštite slobode i prava građana’ sa objašnjenjem da bi ta vrsta zaštite trebalo da bude  u nadležnosti drugih organa” , dodaje Ilić.

Venecijanska komisija, kako navodi, kaže takođe da je nezavisnost tužilaštva evropski trend, da se standardi nezavisnosti za sudije i tužioce približavaju i da bi, ukoliko već Srbija insistira na hijerarhiji unutar tužilaštva, trebalo bi da osigura niz “garancija nemešanja” u aktivnosti tužilaca.

“Nemešanje znači sigurnost da su tužilačke aktivnosti u postupku nezavisne od spoljnih pritisaka kao i od unutrašnjih pritisaka u okviru tužilačkog sistema. Drugim rečima, sugeriše se bolje i potpunije uređenje 'interne' i 'eksterne' nezavisnosti”, dodaje Ilić.

On navodi da je Mišljenje Venecijanske komisije na tragu prethodnih stavova tog tela o tužilaštvu, tako da se ništa drugo nije ni moglo očekivati.

Navodi i da bilo neophodno organizovati novi krug ustavne debate pošto Ministarstvo pravde bude izradilo novi nacrt amandmana na  odredbe o pravosuđu u Ustavu Republike Srbije ili u bitnoj meri bude izmenilo tekst, kao i da je uveren da su sve insitutucije unutar javnotužilačkog sistema kao i strukovna organizacija tužilaca “spremni da učestvuju i daju doprinos izradi novog ili u bitnoj meri izmenjenog teksta”.

Antonijević: Novi amandmani i vraćanje za pregovarački sto

milan.antonijevic.insajderSličnog stava je i Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM). On kaže da je Venecijanska komisija iznela temeljno mišljenje o predlogu koje uputila Srbija.

“Na svaki od ranije spornih članova poput izbora članova Viskog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca ili njihovom raspuštanju ukoliko ne donesu odluku, zatim statusa Pravosudne akademije, date su sugestije” , rekao je Antonijević za Insajder.

On ističe da je ovo znak da se treba vratiti za pregovarački sto.

“Na Vladi je da to učini i zajedno sa pravosudnim institucijama, pogotovo onim koje su imale zamerke na predlog teksta i civilnim društvom dođe do konačnog rešenja sa kojim bi se išlo u Skupštinu, a zatim i na referendum”, rekao je Antonijević.

On insistira da je najvažnije ozbiljno se vratiti ovom tekstu i da se građanima u kratkom roku predstavi šta je Venecijanska komisija sugerisala, a zatim i da ponudi novi nacrt.

Antonijević je rekao da ne postoji rok za dogovor oko nove verzije nacrta ustava o pravosuđu ali da je u interesu svih da do toga dođe što pre.

Miodrag Majić: Potreban je nov tekst

Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić na svom tviter profilu napisao je kako očekuje izradu novog dokumenta: “Primedbe Venecijanske komisije su u toj meri brojne i sveobuhvatne da zahtevaju izradu potpuno novog teksta Ustavnih amandmana. Baš kao što smo i ukazivali tokom javne rasprave.”

Izvor: Insajder

Poslednje vesti

Ilić: Predlozi ne eliminišu uticaj politike na pravosuđe Ilić: Predlozi ne eliminišu uticaj politike na pravosuđe Ministarka pravde kazala da veruje da je politizacija pravosuđa potpuno isključena jer je izvršna vlast, prema njenoj oceni, potpuno eliminisana iz... More detail
Vlast i struka suprotno o ustavnim amandmanima o pravosuđu Vlast i struka suprotno o ustavnim amandmanima o pravosuđu Inicijativu za promenu dela Ustava o pravosuđu Vlada će u Skupštinu uputiti narednih dana, najkasnije početkom oktobra, najavljuje ministarka pravde... More detail
Struka i Vlada i dalje različito o ustavnim amandmanima (VIDEO) Struka i Vlada i dalje različito o ustavnim amandmanima (VIDEO) Posle godinu i po dana rasprave, mišljenja Venecijanske komisije i usaglašavanja teksta ustavnih amandmana o pravosuđu, Ministarstvo pravde uverava... More detail
UTSUdruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca je profesionalna, nevladina organizacija, koja za cilj ima afirmaciju i zaštitu položaja i ugleda nosilaca javnotužilačke funkcije i postizanje pravne sigurnosti, samostalnosti i nezavisnosti javnog tužilaštva.

Newsletter

Prijavite se za bilten Udruženja tužilaca Srbije