U kakvim uslovima rade sudije i tužioci, i šta o tome govori primer iz Valjeva? Komunikacija gradonačelnika Slobodana Gvozdenovića sa lokalnim tužiocem okarakterisana je kao uvredljiva i naći će se na dnevnom redu Državnog veća tužilaca. Poverenik za samostalnost Državnog veća tužilaca Goran Ilić kaže da je to klasičan primer političkog pritiska.
Javnost. To je reč kojom se tužioci brane od pritisaka. Poverenik za samostalnost tužilaca smatra da je samim objavljivanjem izveštaja u kome se navodi da tužilac u Valjevu trpi pritiske političara, pola posla već obavljeno.
“To je jedna dobra poruka za građane i javne funckionere da se takvo ponašanje ne preporučuje i ne isplati”, kaže Goran Ilić.
N1: Ali ako nema sankcija, kako se ne isplati?
“Mislim da je efekat već postignut i bez ikakve sankcije, prostim ukazivanjem na jedan društveni fenomen i problem”, rekao je Ilić.
Gradonačelnik Valjeva tvrdi da ne može da govori za medije bez odobrenja SNS-a čiji je član, a Ilić veruje da bi i ona morala da reaguje. Očekuje od nadležnog tužioca da proveri da li u postupanjima gradonačelnika ima elemenata krivičnog dela “ometanje pravde”.
“Ja verujem da rade po zakonu…”, kaže Ilić.
Valjevski slučaj samo je jedan od 20 prijava koje je dobio Poverenik i koje se odnose na uticaj na tužioce. A statistika koju je pripremilo strukovno udruženje je poražavajuća.
Skoro 80 posto zamenika javnog tužioca je u svom radu osetilo da je pod uticajem političara. Izvori uticaja su različiti, ali najčešće dolaze od nadređenog, što kaže 50 odsto ispitanih, dok trećina navodi da se taj uticaj vrši preko medija. Čak 44 posto ispitanih smatra da iza medijskog pritisaka stoje političari ili neka interesna grupa.
Ništa bolja situacija nije ni među sudijama. Prošle godine je objavljen šokantan izveštaj, po kome skoro polovina sudija trpi pritiske. U Društvu sudija podsećaju na nedavne izjave visokih funkcionera Ministarstva pravde, kojima je, prema njihovoj oceni, poniženo celokupno pravosuđe
“Govoreći da je nezavisnost sudstva ideoloski mit i fetiš itd, to može samo da pogorša stanje. Prema tome, ne bih rekla da su se stvari promenile na bolje”, ocenila je Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije.
Da su bilo kakvi pritisci na pravosuđe nedopustivi smatra i ministarka pravde Nela Kuburović.
“Svaki pokušaj vršenja pritisaka je za osudu. Ukoliko neko misli da tužilac svoj posao ne radi dobro postoje zakonom propisani načini kojima se utvrđuje nečija odgovornost ili propusti u radu. Upravo i ukazivanje na pritiske predstavlja način da se otklone bilo kakvi uticaji”, saopštila je.
Samostalnost tužilaca i nezavisnost sudija mogla bi biti ojačana planiranim izmenama Ustava, gde bi bile ukinute odredbe koje omogućavaju izvršnoj vlasti mrešanje u izbore u pravosuđu.
Međutim, ishod sastanka predstavnika resornih odbora Skupštine sa predstavnikom Venecijanske komisije, ne uliva nadu.
Na tom sastanku je ocenjeno kako “zakonodavna i izvršna vlast nemaju uticaj na izbor nosilaca pravosudnih i javnotužilačkih funkcija“, da je pravosuđe „potpuno nezavisno“, kao i da „potpuno odvajanje pravosuđa od ostalih dveju grana vlasti nije dobro“.
Izvor: N1, autor: Nikola Radišić
