Predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije (UTS) Radovan Lazić izjavio je u Markeru da jedan deo struke smatra da izmene na osnovu seta pravosudnih zakona, koje je Skupština usvojila, nisu dovoljne da bi depolitizacija pravosuđa bila potpuna i da je potrebno menjati i druge stvari. Lazić je rekao da drugi deo struke nije imao principijelne primedbe, već da su one bile usmerene ka tome da “sačuvaju svoju moć i pozicije na kojima se nalaze”.
“Drugi deo struke koji je bio izrazito protiv ovih zakona – to su oni koji gube pozicije i vlast i svoja ovlašćenja. U prvom redu mislim na dosadašnje javne tužioce i vrh samog Javnog tužilaštva, odnosno buduće glavne javne tužioce i vrhovnog javnog tužioca zato što se jačim garancijama za samostalnost javnih tužilaca – dosadašnjih zamenika – njihova moć znatno ograničava”, rekao je Lazić.
Na pitanje da li je opravdana bojazan da je kroz izbor istaknutih pravnika, koji će biti članovi pravosudnih tela, ostavljen prostor za politički uticaj, Lazić je rekao da ne zna koliko je to opravdano.
“U Visokom savetu sudstva od 11 članova su sedam sudije i četiri člana koje bira Skupština. Ako istaknuti pravnik nije funkcija, to je uslov da bi bio izabran za tu poziciju. Znači, ako četiri člana koje bira Skupština mogu biti jači od sedam sudija, onda mislim da je tu problem sa sudijama koji sede u tom Visokom savetu sudstva. Nešto je drugačija kompozicija Visokog saveta tužilaca gde pored četiri istaknuta pravnika i pet tužilaca koje neposredno biraju javni tužioci, još sede i ministar pravde i vrhovni tužilac. Tako da je tu kompozicija više problematična, međutim to je ustavno rešenje, za koje mislim da nije dobro, ali se nije moglo menjati zakonom kao takvo”, kazao je Lazić.
Poslanica Marinika Tepić juče je na Tviteru napisala da je tužilac Nenad Stefanović – koga je nazvala šefom Višeg javnog tužilaštva – sazvao hitan sastanak i pretio antikorupcijskim tužiocima, i to nakon što je ona u Skupštini izjavila da on želi da ih kontroliše. Više javno tužilaštvo je to demantovalo.
Na pitanje koliko će tužioci moći da se zaštite od svakog eventualnog pritiska, Lazić je rekao da nakon izmena seta pravosudnih zakona hijerarhija i dalje postoji, ali da je značajno ograničena.
“Sada će svaki javni tužilac moći protiv uputstva koje mu izda njegov šef izjaviti prigovor o kojem odlučuje jedna komisija sastavlja od javnih tužilaca. Do sada je o tom prigovoru odlučivao neposredno viši tužilac”, naveo je on.
Dodao je da je uveden i novi disciplinski prekršaj koji do sada nije postojao – zloupotreba hijerarhijskih ovlašćenja.
“Ako bi šefovi tužilaštava, budući glavni javni tužioci izdavali uputstva mimo zakonom propisane procedure, činili bi disciplinski prekršaj i bili bi podložni disciplinskoj odgovorni. Do sada, zloupotreba hijerarhije nije bila sankcionisana i u praksi su veći problem bila neka usmena, neformalna uputstva, a koji su svojevrsni pritisak i nisu bila sankcionisana”, istakao je on.
Na pitanje da li će sada tužioci biti spremni izađu “iz senke” glavne republičke tužiteljke Zagorke Dolovac, Lazić je odgovorio da je i do sada bilo tužilaca koji su spremni na to, ali da to ipak zavisi od svakog pojedinačno.
“Da bi se neki zakon uspešno primenio i da bi postigao efekte mora postojati volja da se on primeni. Sada je stvoren relativno dobar normativni okvir i znatno bolji od dosadašnjem. Tužioci sada imaju garancije, a koliko će ih koristiti – mislim da će biti potrebno neko vreme da se tužioci naviknu da su samostalni”, naveo je on.
Saslušanje Brajana Volša, optuženog da je ubio suprugu Anu Volš, odloženo je za 1. mart pred Okružnim sudom u Kvinsu. Volš se na današnje saslušanje uključio putem video-linka, potvrdio svoje prisustvo, ali se potom nije oglašavao.
Veliko suđenje nije ni počelo, ali tužioci se, već treći put za 40 dana, pojavljuju pred sudom. Danas je trebalo da iznesu dokaze, ali će na zahtev odbrane, to učiniti 1. marta. Za Srbiju je nepoznata takva javnost postupka.
Govoreći o toj praksi, Lazić je rekao da je Volš već optužen, a da je od trenutka optuženja i u Srbiji postupak javan i može mu se prisustvovati.
“Mene je iznenadilo u ovom postupku da se toliko detalja iz istrage iznosi u javnost. Kod nas je faza istrage i pogotovo predistražnog postupka veoma ograničena za javnost. Da sam američki tužilac u ovom predmetu koji vodi predistražni postupak i da čitam u medijima šta je ‘guglao’ Brajan Volš ili u kojim prodavnicama je kupovao sredstva za čišćenje, bio bih jako ljut i to bi mi smetalo u radu jer bi postojala velika opasnost od kontaminiranja dokaza”, rekao je on.
Na pitanje da li bi bilo pametnije da umesto curenja informacija iz istraga u Srbiji postoji obaveštavanje o radu tužioca u konkretnom predmetu, Lazić je odgovorio: “Obaveštenja je moguće dati, ali pojedinosti u vezi dokaza ne mogu se dati jer time se osumnjičenom, naročito ako nije poznat, sugeriše šta treba da radi, koji dokazi se traže i kako može da ukloni dokaze”.
