“Mi, nažalost, nemamo neku praksu da su visoki funkcioneri izvršne i zakonodavne vlasti odgovarali za bilo koje krivično delo, naročito za krivična dela visoke korupcije. Mislim da je to pitanje manjka samostalnosti tužilaštva u odnosu na zakonodavnu i u prvom redu izvršnu vlast”, kaže član predsedništva Udruženja tužilaca Srbije, Radovan Lazić gostujući u emisiji Marker.
Na pitanje šta je tužilaštvo moglo da uradi kako bi se identifikovale osobe iza nadimaka Edo, Markus, Oskar i Dolar, Lazić kaže da treba postaviti nekoliko pitanja od kojih je prvo “da li je tužilaštvo u Srbiji uopšte sposobno da istražuje visoke državne funkcionere”.
“Inače, radi se o vremenu od pre dve godine, znači to je bilo pre ove ustavne reforme, a otvoreno govoreći, čak i ova pozitivna rešenja koja smo dobili posle promene ustava i donošenja novih zakona, nisu implementirana i još uvek u stvari ne postoji volja u vrhu tužilaštva Srbije da se ta nova rešenja implementiraju”, kaže Lazić i dodaje da se onda postavlja i drugo pitanje.
“Znate, ako je policija identifikovala lica koja se u porukama nazivaju Edo i Markus, zašto protiv njih takođe nije podnela prijavu? Zašto oni nisu obuhvaćeni tom krivičnom prijavom u kojoj se navodi da su ta lica Edo, Nebojša Stefanović, a Markus Parezanović?“, objašnjava Radovan Lazić.
On smatra da je tužilaštvo moralo da proveri navode te prijave ali da ne znamo da li su oni to učinili.
“Iz saopštenja javnog tužilaštva za organizovani kriminal se može zaključiti da je tu nekih provera bilo, da je vođena neka istraga. Oni kažu da rezultate istrage nisu potvrdili identifikaciju tih lica. Šta je tu javno tužilaštvo za organizovani kriminal preduzimalo? Koje to radnje? Da li se oslanjalo samo na policiju? Ili su neke radnje i neposredno preduzimali? Jednostavno nema dovoljno informacija za to i ta pitanja se mogu postaviti javnom tužilaštvu za organizovani kriminal”, zaključuje član predsedništva Udruženja tužilaca Srbije, Radovan Lazić.
