Član predsedništva Udruženja javnih tužilaca Srbije Radovan Lazić smatra da je unapređenje tužiteljke Mirjane Jovanović “nagrada”. “Upućivanje u tužilaštvo posebne nadležnosti najčešće se vrši kao neka vrsta nagrade”, ocenio je.
Komentarišući predsednika Advokatske komore Vojvodine Vladimira Beljanskog, kome je noćas zapaljen automobil ispred porodične kuće, Lazić ističe da je izjava oštećenog jako bitna, jer daje pravac kojim će se kretati nadalje predistražni postupak, kasnije i istraga.
„U principu kod otkrivanja krivičnog dela dominantnu ulogu ima policija, a ne tužilaštvo. Iako tužilaštvo sada ima priliku da vodi ne samo predistražni postupak nego i i istragu protiv nepoznatih počinioca, ona praktično nema operativne mogućnosti da to radi sama, policija je tu tužilaštvu osnovni alat i osnovni servis“, objasnio je Lazić u emisiji „Dan uživo“.
On ističe da ukoliko se otkriju učinioci „onda je odgovornost prevashodno na tužilaštvu, za uspešno vođenje istrage i za uspešno procesuiranje“.
Govoreći o unapređenju tužiteljke Mirjane Jovanović, Lazić nije želeo da komentariše da li postoji njena bliskost sa Višim javnim tužiocem u Beogradu Nenadom Stefanovićem.
„Međutim, ono što jeste tu simptomatično i što jeste problem to je kako se koristi institut upućivanja javnih tužilaca iz jednog u neko drugo javno tužilaštvo. I vrlo često to se radi kao neka vrsta mehanizma kažnjavanja i nagrađivanja. Upućivanje jednog javnog tužilaštva u neko drugo javno tužilaštvo nije unapređenje, unepređenje je samo izbor u viši red javnog tužilaštva. Ovo nije unapređenje, ali je na neki način susptitut za unapređenje“, ocenio je sagovornik N1.
On je objasnio da se izbor vrši na javnom konkursu i da za izbor postoje određeni uslovi, obaveza rangiranja kandidata i na kraju, oni koji nisu izabrani imaju mogućnost žalbe. S druge strane, kako je naveo, kod upućivanja toga nema, to se u stvari svodi na volju jednog čoveka, a to je Vrhovni javni tužilac.
„Pored nagarade ili kazne, to može biti i sredstvo manipulacije i sredstvo ucenjivanja“, smatra Lazić i dodaje da se u slučaju Jovanović, upućivanje u tužilaštvo posebne nadležnosti najčešće vrši kao neka vrsta nagrade.
Međutim, kako ističe, postoje brojne kvalitetne kolege koje su upravo bile upućene u Više tužilaštvo u Beogradu, ali su vraćene.
„Došli su na neke pozicije, a onda su zbog toga što nisu hteli da slepo postupaju, poslušno bili vraćeni“, ukazao je Lazić.
Prema njegovom mišljenju, takvo je stanje u tužalaštvu, ali to su društvene okolnosti.
„Ono što mi tužioci možemo da uradimo to je da se iznutra borimo i nastojimo da se sve one anomalije sistema promene. Pravosuđe i tužilaštvo nisu izolovani segment, mi praktično imamo eroziju društvenih vrednosti u sistemu i institucijama. Tu tužilaštvo nije ništa otpornije u odnosu na druge instistucije koje u državi postoje“, ocenio je Lazić.
On ističe da u Srbiji nije najveći problem što pravda nije dostižna.
„U Srbiji postoji utisak, koji nije neopravdan, da je za neke ljude pravda nedostižna i da za neke ljude ne postoji nikakva odgovornost – da su oni zaštićeni. Problem je dakle selektivnost pravde, a ne njena dostižnost i nedostižnost“, zaključio je Lazić.
Izvor: N1
