Zaštita javnog interesa, smanjenje rizika od nastanka korupcije i jačanje integriteta i odgovornosti organa vlasti i funkcionera. To je suštinski cilj Zakona o sprečavanju korupcije, o čijem nacrtu je održana javna rasprava.
Za razliku od funkcionera iz Ministarstva pravde, stručnjaci imaju ozbiljne zamerke na ponuđeni nacrt zakona. Međutim, većinu njih danas nismo čuli, jer se na poziv ministarstva uglavnom nisu odazvali, dok pojedini nisu ni dobili pozive za učešće.
Proširenje kruga ljudi koji će biti proveravani na roditelje i decu, biološku ili usvojenu, proširenje ovlašćenja Agencije za sprečavanje korupcije, kako će se ona ubuduće zvati, da vrši vanredne provere i postupa po anonimnim prijavama, depolitizovan postupak izbora članova odbora agencije, zabrana korišćenja informacija do kojih je funkcioner došao obavljajući funkciju, preciznije definisanje kada funkcioner sme da bude član drugih organizacija, dvogodišnja zabrana rada u oblasti koja ima veze sa tom funkcijom nakon jenog prestanka.
To je samo deo predloženih izmena Zakona kojima se ministasrtvo hvali.
“Smatramo da smo ovim napravili veliki iskorak i suštinsku reformu kad je agencija u pitanju”, kaže državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić.
Ipak, pojedina ograničenja neće važiti za sve funkcionere, pa tako zabrana zapošljavanja ili zabrana gomilanja funkcija neće biti obaveza za one koji su građani direktno birali, odnosno samo za predsednika Republike. Takođe, jedna od novina je mogućnost provere bankovnih računa funkcionera, ali isključivo uz njihovu saglasnost. Ta saglasnost jedna je od ključnih tačaka sporenja ministrstva i nezavisnih stručnjaka.
“Mi smo predložili prilikom rasprave o prošlom nacrtu uvođenje jedne pretpostavke, odnosno pretpostavljene saglasnosti funkcionera da agencija pristupi njegovim bankarskim podacima. Mislim da bi to moglo biti dobro rešenje da se prevaziđu problemi tog pristupa”, smatra Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.
“To ne znači da je on već pretpostavljeni kriminalac. Ne možemo tako da postmatramo rukovodstvo naše zemlje od vrha do lokalne uprave pa i školskih odbora jer i to kontorliše agencija, toliko nam je širok krug”, dodaje Radomir Ilić.
Javnoj raspravi prisustvovalo je svega desetak zainteresovanih pojedinaca, dok je zvaničan poziv za učešće upućen na 35 adresa. Nejasno je zbog čega je večina njih bojkotovala skup. Takođe, nejasno je zbog čega je na raspravu pozvano nedavno osnovano Udruženje sudija i tužilaca, koje broji svega nekoliko desetina članova i nakon čijeg osnivanja je međunarodno strukovno udruženje MEDEL upozorilo na sve češće osnivanje GONGO udruženja u Srbiji, a nisu pozvana međunarodno relevatna Udruženje tužailaca Srbije ili Društvo sudija Srbije.
“Nisam ni imao nameru da zovem ni Udruženje tužilaca, ni Društvo sudija a ni Udruženje sudija i tužilaca, nego su se ljudi javili Ministarstvu pravde i pitali da li bi mogli da participiraju. Kada mi se javi neka NVO nijednu nisam odbio. Što se mene tiče, relevatno za ovu javnu raspravu je bio Udruženje sudija prekršajnih sudova”, objasnio je Ilić.
Međutim, Ilića demantuje zvaničan spisak pozvanih na javnu raspravu, koji je medijima dostavlilo Ministarstvo pravde. Na broju 26 pozvanih, nalazi se upravo to udruženje. Zbog netačne informacije koju je dao Ilić, ostali smo bez odgovora zbog čega Udruženje tužilaca Srbije i Društvo sudija Srbije, kao organizacije sa najvećim brojem članova, ali i i organizacije koje često kritikuju predloge ministarstva, nisu bile relevantne za razgovor o zakonu koji će, ukoliko bude usvojen, i oni primenjivati.
Video prilog TV N1 možete pogledati OVDE
Izvor: N1, autor: Nikola Radišić
