U dnevnom listu “Blic” br. 7053 od 1. oktobra 2016. godine, objavljen je tekst pod naslovom „TUŽILAC SPORAN ZBOG IZNUDA“. Na samom početku teksta se navodi da „tužilac Nebojša Živković, kandidat za šefa Višeg javnog tužilaštva u Pančevu, označen je kao pripadnik organizovane kriminalne grupe koja je iznuđivala novac“. Uz tekst je objavljena i fotografija kolege Živkovića.
Iznenađeni navodima iz ovog teksta, insistiramo na činjenici da se radi o tužiocu koji je, i u stručnom i u moralnom pogledu, u samom vrhu naše profesije. Upravo su, pored znanja i stručnosti, dostojanstvo i čast kojom vrši svoju profesiju bile odrednica koja ga je preporučila za članstvo u Etičkom Savetu Udruženja tužilaca Srbije, što samo po sebi mnogo govori. Nije zanemarljivo izneti i činjenicu da je izbor na tu funkciju obavljen tajnim glasanjem. U svom profesionalnom radu i napredovanju uspeo je vrlo brzo da se nametne kao jedna od ličnosti na koje se računa i na čije postupanje nije bilo nikakvih zamerki.
Čudno je to kako se vrlo brzo u našoj pravosudnoj praksi uloga svedoka saradnika često svodi na različite manipulacije. Kada je ovaj institut uspostavljen u našem zakonodavstvu, očekivali smo da će ubrzati rešavanje kriminalnih slučajeva i ubrzati istražne i tužilačke postupke. Nažalost, neke izjave saradnika imale su za cilj upravo diskreditaciju naših kolega (iz osvete ili iz drugih pobuda), o čemu se, po našem skromnom mišljenju, i ovde radi. U trenutku kada je to nekom potrebno, ili kada se nadje da je to zgodno, odnekud se vade sumnjive izjave svedoka saradnika kako bi se potkrepile nepostojeće osude ili rešile neke kadrovske, političke ili slične potrebe. Što pritom nanesu štetu ugledu ličnosti, blate profesiju u celini, manje je važno. Možda bi upravo analiza dosadašnje prakse ovog instituta bila dobra tema za ozbiljno istraživačko novinarstvo. Kod nas, a i u drugim zemljama u kojima su svedoci saradnici odnosno ”pokajnici” zakonska kategorija oni neretko nastoje da se posluže neistinama, da bi opravdalli svoj status ‘’pokajnika’’, kao i da bi olakšali svoj položaj u postupku. Takodje, nije nepoznata ni praksa da ”pokajnici” budu instruisani da iznesu neistine, da bi nekoga diskreditovali. Zbog toga se iskazi svedoka saradnika – pokajnika, uvek i svuda uzimaju sa rezervom, što je trebalo učiniti i u slučaju kada je objavljivana izjava svedoka saradnika I.P. kada je on govorio o tome kako mu je Živković davao instrukcije za iznudjivanje novca od jedne žene. Na potrebu, da se pomenuta izjava posmatra obazrivije upućuje i činjenica da ni jedan drugi akter tog krivičnog događaja nije potvrdio da je Nebojše Živkovića imao bilo kakvu ulogu u iznudjivanju novca, niti da je na bilo koji način doprineo izvršenju bilo kog krivičnog dela.
U članku se kao drugi ”greh” Nebojše Živkovića navodi njegovo nepostupanje po nalogu pretpostavljenih u Trećem opštinskom javnom tužilaštvu, što implicitno predstavlja ozbiljno ogrešenje o profesionalnu tužilačku dužnost. ”Propust” kolege Živkovića da nastavi krivično gonjenje podizanjem optužnice, po uputstvu pretpostavljenih, desio se juna 2006. godine. Ukoliko se, zaista, radi o teškoj povredi profesionalne dužnosti, onda u najmanju ruku čudi to što su, ti isti pretpostavljeni u Trećem opštinskom javnom tužilaštvu, u postupku opšteg izbora 2009. godine, dakle samo tri godine kasnije, Živkovićev rad ocenili najvišom ocenom. U mišljenju o stručnosti i osposobljenosti od 2.10.2009. godine navodi se da je kolega Živković „vrlo odgovorno, marljivo i savesno, bez ikakve primedbe započeo sa rešavanjem predmeta istovremeno se obučavajući za rad, usvajajući nova znanja iz materijalnog i krivično-procesnog prava“, kao i da „aktivno doprinosi efikasnosti u javnotužilačkoj organizaciji i uživa ugled i poštovanje”. Dakle, tri godine posle ”teškog ogrešenja o dužnost”, besprekorna ocena rada.
U spisima predmeta sudova i javnih tužilaštava se mogu pronaći stotine, pa i hiljade tvrdnji različitih lica kako su sudije, javni tužioci i zamenici javnih tužilaca kriminalci, kako su umešani u različite ilegalne poslove itd., ali takve tvrdnje, kao i u slučaju iz vašeg teksta, u pravilu nisu potkrepljene bilo kakvim dokazima. Kada za ovakve navode postoje dokazi, pokreću se postupci, bez obzira da li se radi o sudijama, javnim tužiocima, ili nekom trećem. Navedenim tekstom se ne ugrožava samo lični i profesionalni ugled, te lična bezbednost kolege Živkovića, već i poverenje građana u javno tužilaštvo u celini.
Zato vas molimo i pozivamo da se prilikom objavljivanja tekstova, informacija ili komentara držite profesionalnih standarda, da objavljujete proverene i tačne podatke o radu javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, na način koji ne ugrožava postupke u toku, lično dostaojanstvo i ličnu bezbednost pravosudnih radnika.
Na kraju, uvažavajući reputaciju i otvorenost dnevnog lista Blic i respektujući profesionalizam novinara Vuka Cvijića, smatramo da bi osvetljavanje činjenica iznetih u tekstu od 1. oktobra 2016. godine, pod naslovom „TUŽILAC SPORAN ZBOG IZNUDA“ iz ugla pripadnika javnotužilačke organizacije bilo korisno radi razaznavanja potupne istine o tome kakav je tužilac Nebojša Živković.
Za Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije
dr Goran Ilić, predsednik
Radovan Lazić, predsednik UO
