Sve kritike na račun rada tužilaštva prethodnih godina, a bilo ih je pregršt, uglavnom su isporučivane na jednu adresu. Za svaku krivičnu prijavu koja “završi u fioci”, istragu koja godinama tapka u mestu i optužnicu koja zaobilazi ključne igrače krivac je bila Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac.
Ovo lepljenje odgovornosti na Zagorku Dolovac nije bez osnova – osim što je na čelu najvišeg tužilaštva duže od jedne decenije, važeći Zakon o javnom tužilaštvu ovu organizaciju uređuje kao krutu hijerarhiju.
Nacrt novog Zakona o javnom tužilaštvu koji je javnosti predstavljen juče nastoji da tu hijerarhiju umekša, stavljajući mnogo više odgovornosti na tužioce koji postupaju u konkretnim predmetima.
Promene koje u novom zakonu prvo upadaju u oči su one semantičke prirode. Republičko javno tužilaštvo će biti preimenovano u Vrhovno javno tužilaštvo. Šefovi tužilaštava se više neće zvati javni tužioci, već Glavni javni tužioci. Zamenici tužioca koji postupaju u predmetima, vode istrage, pišu optužnice i zastupaju ih pred sudom ubuduće će se oslovljavati sa – javni tužioci.
Predrag Milovanović, član Udruženja tužilaca Srbije, zamenik Drugog osnovnog tužioca u Beogradu i član Državnog veća tužilaštva za Danas ističe da ova promena nije kozmetičke prirode.
– Ljudi misle da je to šminka, ali razlika je ogrmona. Zamenik tužioca je po važećem zakonu bio punomoćnik tužioca, njegov surogat. On nije imao izvorna ovlašćenja, već je crpeo ovlašćenja nadređenog javnog tužioca. Samo tom promenom je smekšana piramidalna struktura tužilašva, kaže Milovanović.
Iako smeškano, hijerarhijsko ustrojstvo tužilaštva nije ukinuto. Vrhovni tužilac, kao i Glavni tužioci zadržali su niz instrumenata kojima mogu da utiču na rad nižih tužioca. Tako oni i dalje mogu da šalju obavezna uputstva za postupanje, sami preduzmu određenu radnju u nadležnosti nižeg tužilaštva i ostvare uvid u svaki predmet tužilaštva koje im je podređeno. Tužiocu kojem se nameću ovakve mere ostaje na raspolaganju prigovor, sa jednom bitnom razlikom. O prigovoru više neće odlučivati nadređeni tužilac, već Visoki savet tužilaštva.
– Suština je u tome ko odlučuje o prigovoru. Visoki savet tužilaštva je daleko nezavisnije u odlučivanju nego što je to bio hijerarhijski nadređeni javni tužilac. Prigovor je podignut na rang ustavne kategorije, što zapravo osnažuje pojedinca koji postupa u predmetu. Njemu je data mogućnost da se suprotstavi obaveznom uputstvu, ističe Milovanović.
Prema njegovim rečima, nacrt novog Zakona o javnom tužilaštvu predstavlja ogroman normativan napredak. Ipak, kako napominje, sve se svodi na ljude koji treba da primenjuju zakone.
– Zakon je samo oslonac, ali mi moramo da menjamo individualnu i kolektivnu svest. Na samim tužiocima je da odluče da li će da koriste pravne mogućnosti da se odupru zloupotrebi hijerarhije. Ustavnim promenama i ovim zakonima reflektor javnosti se sklanja sa Zagorke Dolovac, kao najvišeg tužioca u hijerarhiji i smešta na postupajuće tužioce, navodi Milovanović.
Pored Zakona o javnom tužilaštvu, predstavljen je i nacrt Zakona o visokom savetu tužilaštva. Ovo telo, koje treba da nasledi Državno veće tužilaca, imaće znatno šira ovlašćenja. To se pre svega odnosi na izbor tužilaca o čemu više neće odlučivati Vlada i Narodna skupština. U ovom telu sedeće ministar pravde, Vrhovni javni tužilac, pet tužilaca koje biraju kolege i četiri istaknuta pravnika koji se biraju u skupštini. Odluke za najveći broj pitanja donosiće se većinom od osam glasova.
Ovo rešenje, dodaje Milovanović, trebalo bi da spreči korporativizaciju ovog tela.
– Mora da postoji neka vrsta ravnoteže. Da je ostalo da se odluke donose sa šest glasova onda bi dolazili u opasnost od preglasavanja ova dva pola. Ovako je potrebno praviti kompromise, što je inače u prirodi svakog zbornog tela u kome postoje pluralni interesi, ističe Milovanović.On ističe da je bilo prostora da se zakon dodatno unapredi, pogotovo u pogledu izbornog procesa za članova Visokog savet tužilaca iz redova tužilaca, po principu “svi za sve”.
Ova dva zakona, kao i zakoni koji uređuju organizaciju sudstva, menjaju se kao posledica izmena Ustava koji su početkom godine izglasani na referendumu. Izmene Ustava u oblasti pravosuđa jedna su od obaveza Srbije u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom. Cilj izmena bio je da se smanji uticaj koji druge dve grane vlasti ostvaruju na pravosudnu.
Nakon predstavljanja nacrta pravosudnih zakona, svoje mišljenje o njima daće Venecijanska komisija, stručno telo Saveta Evrope. Nakon toga, planirano je sprovođenje javne rasprave.
Izvor: Danas, autor: V. Jeremić
